Ovogodišnji poljoprivredni rod bar prosečan

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Steta je vec nepopravljiva, jer je poljoprivredna proizvonja na NISKIM GRANAMA, i daljem padu. Cestitam DRZAVI uspesno je unistila kljucnu ekonomsku komparativnu prednost Srbije. Da nam je ovakve vlasti jos koju deceniju pa da na mestu Srbije uskoro iznikne jedan okean, pun vode i bez ljudi i gradova na ovoj najplodnijoj zemlji u Evropi ciji ce stanonvici uskoro poceti da umiru od gladi. Kao u Africi.Onima- kojima je BOG DAO SVE, njihova PAMET IM JE ODUZELA DUPLO. Srbi ce verovatno biti prvi narod u civilizovanoj Evropi, koji je nestao od sopstvenog NEZNANJA I GLUPOSTI.

2. U poslovanju s Rusima trebalo bi da znamo da je Rusija osmi po redu uvoznik suvih šljiva u svetu (posle Nemačke, Japana, Velike Britanije, Italije, Meksika, Brazila i Belgije), a da Srbija u tom uvozu učestvuje sa svega jedan odsto, iako je, ponovimo još jednom, po broju stabala šljive prva u Evropi, a druga u svetu. Daleko ispred nas su Argentina sa 43 odsto, Čile 17, Tadžikistan 12, Ukrajina 8, Moldavija 7 i Uzbekistan sa 4 odsto. A cena domaće šljive na pijaci je preko 300 dinara (na istoj pijaci cena uvozne suve kajsije 500 dinara). Da podsetim samo na sadašnje cene na zelenom pijacama : crni luk od 120 do 130. Krompir oko 100 dinara a mladi krompir od 200 do 250 din. Celer od 300 dinara , a veza luka i rotkvica 50 dinara. Naravno da se seljacima ne isplati proizvodnja voća i povrća jer na godišnjem nivou imaju preko 200 slobodnih dana i ne mogu od jedne sezone da kupe stan u BG.