Oživljavanje "malog Mančestera" uz turske investitore

Socijalizam je „iznedrio“ velike privredne sisteme, poput Leskoteksa i Vučjanke, ali je lider na jugu Srbije, gotovo četiri decenije, bio Pamučni kombinat Jumko. Sa 13.000 radnika, zaokruženom proizvodnjom od sirovog pamuka do gotovog proizvoda, Vranjanci su ne tako davno bili lideri u proizvodnji konfekcije u Srbiji, ali i većem delu ondašnje SFRJ. Snaga tekstilne industrije pokazala se i u vreme sankcija, a poslednji „podvig“ kompanije Jumko bio je gotovo paradoksalan: u vreme Nato bombardovanja (1999. godine) Jumko je šio vojne uniforme za tu alijansu. Danas je slika Jumka, koji je već godinama unazad suočen sa procesom konsolidacije, znatno sumornija. Dosta vremena protraćeno je na pogrešne strateške projekte, poput onog sa otvaranjem pogona konfekcije Zamber, reč je o fabrici koja je poslovala u sistemu Kompanije Alena LTD iz Londona, vlasnika Janija Savasa, kiparskog Grka. Projekat je bio potpuni promašaj, a dobrano je uzdrmao i sistem Jumka, jer je deo radnika morao da bude vraćen na stara radna mesta. Nakon gotovo tri godine konsolidacije stanja, sa nešto više od 1.000 radnika, ova kompanija u većinskom državnom vlasništvu, mogla bi da bude orijentisana na namensku tekstilnu proizvodnju.

– Na Vladi Srbije je konačna odluka. Činjenica je, međutim, da bi, ukoliko se vranjski tekstilci orijentišu na proizvodnju uniformi za javna preduzeća, vojsku i policiju, to moglo znatno da olakša put u pronalaženju strateškog partnera. Tome treba dodati i produžetak ugovora za izradu namenskih uniforma za specifične zimske uslove, koji su vranjski tekstilci sklopili sa partnerom iz Velike Britanije i koji će biti nastavljen i u 2017. To je dodatna prilika za finansijski oporavak, ali i za usavršavanje procesa proizvodnje u još jednom segmentu namenske tekstilne proizvodnje – kaže u razgovoru za Biznis, Branislav Popović, šef Kancelarije Regionalne privredne komore u Leskovcu, za Pčinjski okrug.

Komentarišući podatak da je već nekoliko stranih investitora otvorilo pogone na jugu Srbije, Popović podseća da je jedan biznismen iz Bugarske u Bosilegradu pokrenuo proizvodnju u nekadašnjem pogonu Kobos, koji je radio u sastavu Jumka. On kaže da je u Vranju aktivna i privatna konfekcija Mikro modeli, a nedavno je otvoren i još jedan mali pogon. Nasuprot tome, bez posla je ostalo 85 radnika Novotekstila, koji je nekoliko godina radio u Vranju, a zatim je vlasnik iz Republike Srpske odlučio da to preduzeće zatvori.

– Nesporno je da na jugu Srbije postoji stručna radna snaga. Doduše, mnogi su se odlučili za socijalni program, ali oni mlađi koji su ostali bez posla svakako mogu da računaju na ponude investitora koji dolaze pre svega oslanjajući se na činjenicu da postoji kapacitet u ljudstvu da zadovolji planirane proizvodne ciljeve. Kad je reč o zaradama, one u ovom sektoru industrije, ni u boljim vremenima nisu bile visoke, pa se tako i sada kreću između 25.000 i 30.000, sa tendencijom rasta pre svega u onim fabrikama čiji su vlasnici stranci – objašnjava Popović.

Sagovornik Biznisa smatra da se u narednih dve do tri godine može očekivati jasnija slika o stanju tekstila na „južnoj privrednoj pruzi“, jer će dotle biti okončani procesi transformacije i restruktuiranja, a tržište će biti glavni pokazatelj opstanka i ostvarivanja pokazatelja koji u ovom trenutku daju nagoveštaj oživljavanja tekstilne proizvodnje.

– Sadašnji trendovi rasta, zabeleženi pre svega u Jumku, iz godine u godinu su sve bolji, a biće realno merljivi već u 2017. godini, kada će to preduzeće poslovati bez bilo kakvih državnih subvencija, što je dobrim delom bio slučaj i u ovoj godini. Realno je očekivati da se i broj radnika povećava. Uopšte, u sektoru malih i srednjih preduzeća u tekstilu na jugu Srbije treba očekivati konstantni rast angažovanja radne snage – procenjuje Popović.

Ako bi se u jednoj rečenici mogla postaviti dijagnoza stanja tekstilne industrije u 13 opština na jugu Srbije onda bi ona glasila: pronađen je ključ za strateško pozicioniranje tekstilaca. Za Jumko to je namenska proizvodnja, dok je za mala i srednja preduzeća to, pre svega, oblast lake konfekcije. Usavršavanje proizvodnih i povećanje ljudskih resursa, obećavaju tržišnu konkurentnost, a samim tim i ekonomski opstanak uz nova radna mesta. Tu bi, svakako, jedan od najvećih strateških partnera mogle da budu kompanije iz Turska, s obzirom na to da ta država ima razvijenu tekstilnu industriju, ali i obezbeđeno tržište.

Budućnost u malim fabrikama

– Imajući u vidu stanje tekstilne industrije u 13 opština Pčinjskog i Jablaničkog okruga moglo bi se konstatovati da vreme velikih sistema predstavlja prošlost, a pale su u vodu i sve teorije o njihovom oživljavanju. Budućnost je u malim tekstilnim fabrikama. Pomenuću primer turske kompanije DŽinsi, koja je u Leskovcu otvorila pogon gde radi oko 700 radnika. Osim toga, u najavi je i širenje proizvodnje na druge opštine gde postoji stručna radna snaga za ovu oblast konfekcije na kojoj insistira turski partner – komentariše Branislav Popović, šef Kancelarije Regionalne privredne komore u Leskovcu.