Oznaku "Srpski kvalitet" dobilo prvih osam proizvoda

Kako je rečeno, proizvodi koji nose ovaj logo su od sirovina koje su poreklom iz Srbije.

„Naš osnovni cilj je bio pre svega konkurentnost i kvalitet proizvoda. Upravo ova oznaka srpskog kvaliteta treba da doprinese tome, da se i država uključi i da da konačnu potvrdu da je nešto, što je napisano na deklaraciji baš tako. Da je ono što je proizvedeno u Srbiji, baš iz Srbije“, naglasio je Nedimović.

Oznaku „Srpski kvalitet“ od danas nosi osam proizvoda tri kompanije: Industrija mesa Carnex sa „Domaćom mesnatom slaninom“, „Selection pašteta sa komadićima mesa“, „Selection pašteta sa dimljenom slaninom“ i „Domaća sarma“, zatim, Industrija mesa Topola sa „Ljutim kulenom“ i „Izletničkom salamom“, kao i kompanija Zlatiborac sa „Kraljevskom salamom“ i „Pilećom delikates salamom“.

Emanuel Hidier iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), koja je zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) pomogla uvođenje oznake kvaliteta, istakao je da Srbija želi da bude konkurentna, a na ovaj način će se, kako je rekao, obezbediti sigurnost da potrošači dobijaju premijum kvalitet.

„Potrošači su zainteresovani da kupe proizvod koji ima jasnu oznaku kvaliteta i geografskog porekla. U Francuskoj je, na primer, ceo proces označavanja proizvoda sa posebnim logoom i uspostavljanje sistema, trajao 20 godina“, kazao je Hidier.

Od momenta podnošenja zahteva za dobijanje oznake „Srpski kvalitet“, prođe maksimalno 3 meseca, a država iz budžeta refundira oko 50 odsto sredstava za kontrolu kvaliteta.

Miljan Ždrale ispred EBRD-a, rekao je da sa aspekta ove banke veoma važno da se investira i unapredi kvalitet poljoprivrednih prehrambenih proizvoda, te da će kompanije koje ulaze u proces označavanja sigurno imati, kako je istakao, novi talas investicija.

Nedimović je rekao i da je ova akcija, „savršen primer javno-privatnog partnerstva između proizvođača i države, gde imamo potpuno nezavisnu kontrolu kvaliteta. „Nadam se da su prvih osam proizvoda koji su ušli u sistem, samo inicijalna kapisla. Ovaj sistem će se i dalje razvijati, a za početak reč je o tri kompanije koje su jedni od lidera u preradi mesa u Srbiji“, izjavio je ministar Nedimović.

Kako je ministar rekao, pored toga što su proizvodi iz Srbije, na ovaj način, označavanjem robe, dovešće se do jasne razlike, kako među srpskim proizvođačima u zemlji, tako i među inostranim proizvodima u svetu. 
„Dogovorili smo još nekoliko važnih stvari za naredni period. Sad smo koncentrisani na proizvode od mesa, ali smo otvorili ceo proces za sve vrste poljoprivrednih proizvoda“, rekao je ministar i dodao da su i proizvođači meda zainteresovani da uđu u proceduru i dobiju oznaku „Srpski kvalitet“.
 
Ministar je objasnio da ovi proizvodi neće biti skuplji, te da će se u narednim nedeljama naći na rafovima svih prodavnica u zemlji. Istaknuto je i da iza garancije kvaliteta stoji Ministarstvo poljoprivrede, kao i brojne sertifikacione kuće za proveru kvaliteta, te udrženja potrošača i privredne asocijacije. 

„Komisija koju čine brojni stručnjaci iz oblasti bezbednosti i kvaliteta hrane daje predlog ministru poljoprivrede da li neki proizvod treba da dobije oznaku. Sertifikat traje jednu godinu, a kontrole obavljaju ovlašćene službe države, esnafska udruženja i nadležne inspekcijske službe. Nema ograničenja u tome koji će se proizvodi moći naći na spisku, a prvi na listi nakon mesnih prerađevina će verovatno biti medari kao i proizvođači mlevene paprike“, rekao je Branislav Raketić, rukovodilac grupe za kvalitet proizvoda u Ministarstvu poljoprivrede.

Oznaka je namenjena za poljoprivredne i prehrambene proizvode u sektoru proizvodnje i prerade mleka, mesa, voća, povrća, žitarica, uljarica, grožđa i meda, (osim jakih alkoholnih pića, vina i aromatizovanih proizvoda od vina).

Ova oznaka je dobrovoljni standard kvaliteta, regulisan Uredbom o označavanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda nacionalnom oznakom višeg kvaliteta „Srpski kvalitet“. Podršku u razvoju Oznake „Srpski kvalitet“ Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine pružila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u okviru višegodišnjeg projekta koji se realizuje u Srbiji “Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa”.