Pad stočnog fonda ima pozitivan i negativan uticaj na klimatske promene

Mastilović je za portal Klima101 rekla da su posledice tog smanjenja manja proizvodnja organskog đubriva, veća upotreba pesticida i intenzivnije korišćenje mehanizacije što rezultira većom emisijom gasova s efektom staklene bašte, dok su manje emisije metana i veće zelene površine pozitivna strana stanja u srpskoj poljoprivredi.

Prvi rezultati popisa poljoprivrede iz 2023. su sa aspekta ekonomskih pokazatelja poražavajući, ocenila je Mastilović, ali je istakla da podatke treba posmatrati i u kontekstu uticaja na socijalne aspekte, na životno okruženje i, u poslednje vreme sve alarmantnije, na klimatske promene.

Mastilović je podsetila da je najdramatičnija situacija u stočarstvu, gde se broj uslovnih grla za pet godina smanjio za 25 odsto, broj svinja za 30 odsto, a broj goveda za gotovo 18 odsto.

„Smanjenje stočnog fonda može imati značajne implikacije za klimatske promene, kako pozitivne tako i negativne. Naime, stočarstvo, posebno govedarstvo, ima značajan negativan uticaj na klimatske promene zbog emisije metana iz probavnog sistema preživara“, rekla je Mastilović.

Mada smanjenje stočnog fonda može dovesti do manje emisije metana i drugih gasova koji doprinose efektu staklene bašte, Mastilović je navela da to znači i manje organskog đubriva.

„Druga strana medalje je da smanjenje broja uslovnih grla direktno utiče na smanjenu produkciju stajnjaka kao organskog đubriva koje je neophodno da bi se održala optimalna struktura zemljišta i održao ili povećao nivo sadržaja organskog ugljenika u zemljištu“, istakla je ona.

Time se, dodala je, drastično smanjuje kapacitet zemljišta da veže ugljenik čime se ugrožava zdravo zemljište kao ponor ugljenika, koji je od ogromnog značaja za ublažavanje efekata koji dovode do klimatskih promena.

Mastilović je ukazala i na podatak o smanjenju površine korišćenog poljoprivrednog zemljišta za 6,3 odsto u odnosu na 2018, što je dovelo do toga da se u odnosu na ukupno raspoloživu površinu poljoprivrednog zemljišta u Srbiji ne koristi čak 20 odsto površina.

„Poljoprivredno zemljište je sve većim delom neiskorišćeno i verovatno zaparloženo. Posledica ovakvog stanja bi moglo biti smanjenje bruto proizvoda iz biljne proizvodnje, ali to nije slučaj – što znači da je poljoprivredna proizvodnja na površinama koje se koriste intenzivirana i da rezultira većim prinosima. Sa aspekta ekonomije – možda i odlično, ali sa aspekta uticaja na klimatske promene – nepovoljno“, ocenila je Mastilović.

Prema njenim rečima, više mineralnih đubriva, više korišćenja mehanizacije, uz pomenut nedostatak stajskog đubriva dovodi do degradacije zemljišta i smanjenja sadržaja organskog ugljenika u zemljištu, i dodatno rezultira većim emisijama gasova staklene bašte poreklom iz poljoprivredne proizvodnje, usled intenzivnijeg korišćenja mehanizacije, i povećava uticaj poljoprivrede na klimatske promene.

Kada bi neiskorišćeno poljoprivredno zemljište bilo pretvoreno u šume to bi moglo da utiče na ublažavanje klimatskih promena, ali to verovatno nije slučaj.

„Utešno je da napuštene poljoprivredne površine mogu postati zelene površine, što doprinosi povećanju vegetacije i doprinosi apsorpciji ugljenika iz atmosfere, doduše u manjoj meri nego šume“, kazala je Mastilović.

Iako trendovi koje je pokazao popis poljoprivrede mogu imati neke pozitivne efekte na klimatske promene, Mastilović je istakla da ti uticaji ne treba da budu posledica negativnih trendova u razvoju poljoprivrede, već deo pažljivo planiranih i implementiranih aktivnosti koje neće uticati na ekonomske ishode poljoprivredne proizvodnje.