Statistički presek ekonomske situacije u kojoj je Srbija ušla u deseti mesec ove godine potvrđuje da kriza nije na izmaku – promet robe u trgovini na malo zabeležio je pad u stalnim cenama od 4,6 odsto, industrijska proizvodnja bila je u septembru za 6,8 odsto manja nego u istom mesecu prošle godine, dok je u odnosu na prošlogodišnji prosek manja za 1,6 odsto.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku ništa bolje rezultate nismo zabeležili ni u spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni, gde je Srbija za prvih devet meseci 2012. „razmenila“ robu u vrednosti od 22 milijarde dolara, odnosno 5,9 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Kada bi se međutim, robna razmena prevela u evre (17,1 milijarda evra) onda bi to realno gledano bio rast u odnosu na 2011. od 3,5 odsto.
Srbija je ove godine više uvozila nego izvozila, kao i ranije, i u oba segmenta u prvih devet meseci zabeležen je rast. Tako je srpska privreda izvezla robe u vrednosti od 6,39 milijardi dolara, što je za 1,9 odsto više nego u 2011, dok je uvezla 10,7 milijardi, što je za 4,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Deficit je tako povećan za 8,4 odsto u odnosu na period od januara do septembra prošle godine.
U ovoj godini najviše se uvozilo iz Nemačke, druga na spisku je Rusija, potom Italija, Kina i Mađarska. U Nemačku smo najviše i izvozili, a vrednost prodate robe dostigla je za devet meseci 965 miliona dolara. Slede naša izvozna tržišta u BiH, Italiji, Rumuniji i Rusiji. Najveće učešće u izvozu imala je Vojvodina (37,5 odsto); potom Beograd , a najmanje regioni istočne i južne Srbije.
Najbolju saradnju Srbija ima sa zemljama EU, potom CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od milijardu dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, gvožđa i čelika. Srbija je u ovom periodu najviše izvozila kameni ugalj, koks i brikete, gvožđe i čelik, električnu energiju, ali i voće i povrće. U srpskom uvozu dominiraju nafta i naftni derivati, prirodni gas i drumska vozila a slede električne mašine i aparati, medicinski i farmaceutski proizvodi.
Učešće u BDP-u po regionima
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u nacionalnom BDP-u najviše učestvuje region Beograda i to sa 39,4 odsto, Vojvodina sa 26,8 odsto, potom Zapadna Srbija i Šumadija sa 19 odsto i Južna i Istočna Srbija sa 14,6 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
