Neopozivom ostavkom premijera Miloša Vučevića pala je i cela vlada, a sagovornici Danasa kažu da će trenutna politička kriza, naročito ukoliko se produži, uticati na pad stranih direktnih investicija, priliva od turista, ali i ukupnog privrednog rasta. Osim toga, upitno je i usvajanje zakona u vezi sa izložbom „EXPO 2027“ i kreditima za mlade. Drugi sagovornici pak smatraju da „ostavka neće promeniti ništa“.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u vanrednom obraćanju u ponedeljak da ga najviše brine to što aktuelna situacija najviše šteti ekonomiji.
Između ostalog, indirektno je okrivio studente za pad ugleda i pozicije Srbije u svetu, ali i za pad stranih direktnih investicija u prvih 21 dan u januaru ove godine u odnosu na prošlu.
Za radikalizaciju protesta kriva neblagovremena reakcija države, a ne studenti
Međutim, ekonomista Saša Đogović kaže za Danas da nisu protesti ti koji uslovljavaju smanjenje ekonomske aktivnosti nego neblagovremena reakcija vlasti koja je izazvala ove proteste i, na neki način, njihovu radikalizaciju.
I Đogović potvrđuje da pad priliva stranih direktnih investicija nije iznenađenje sa obzirom na to da se, kako navodi, Srbija nalazi u dubokoj političkoj krizi koja nije bez odjeka i napolju, kako u političkim, tako i ekonomskim krugovima.
Smatra da u tom smislu i skupština ne funkcioniše, s obzirom na to da se nije sastajala od usvajanja budžeta krajem novembra 2024. godine. Pored toga, ukoliko se raspišu novi izbori, ta skupština „takođe postaje prošlost“.
„Tako da i krediti za mlade i sve drugo što je najavljivano, kao što je ratifikacija Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Egiptom koji je predviđen za kraj februara, zatim neki ugovori o zajmovima, to će sve biti na čekanju dok se ne formira neka nova skupštinska većina, odnosno neka nova vlada. Naravno, ukoliko dođe do formiranja vlade na bazi novih izbora i ako opozicija pristane na nove izbore“, navodi Đogović.
Podsetimo, u skupštinskoj proceduri je i Predlog zakona o izmenama posebnog zakona za izgradnju objekata u okviru izložbe „EXPO 2027“. Ukoliko ovaj Predlog zakona izglasaju poslanici, to znači da će objekti u okviru izložbe EXPO moći da budu pušteni u rad bez upotrebne dozvole i bez procene uticaja na životnu sredinu.
Đogović dodaje da bi sa raspisivanjem novih izbora Srbija ušla u novi splet političke krize, ukoliko opozicija ne podrži nove izbore, a Srpska napredna stranka ostane kao „solo igrač“.
Ukazuje da bi se u tom slučaju mogao očekivati nastavak protesta na ulicama.
Svako dalje produbljivanje političke krize, objašnjava Đogović, svakako će se odraziti i na BDP.
„Privredni rast od 4,2 odsto za ovu godinu ostaće nedosanjani san“, naglašava naš sagovornik.
Objašnjava da će pored pada stranih direktnih investicija, koji može dovesti do postepenog erodiranja vrednosti domaće valute, Srbija imati i manji priliv od turista.
„Stranci će sigurno da zaobilaze zemlju gde svakodnevno imate proteste, blokade, i nije poželjno putovati u takvu zemlju pogotovo kada imate i fizičko nasilje“, dodaje Đogović.
Sledeći segment koji će trpeti zbog ove političke krize jeste maloprodaja, ukazuje Đogović, navodeći da akcije kao što su generalni štrajk ili svakodnevne blokade utiču i na manji promet.
Sve to, smatra on, može uticati i na povećanje budžetskog deficita koji bi mogao biti viši nego što je to dogovoreno sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), odnosno viši od tri odsto BDP-a.
„Dosta toga jeste u igri kada je ekonomija u pitanju, a oni koji su na vlasti trebalo bi da donose odluke kako bi se negativne ekonomske implikacije izbegle ili bile nešto manje“, navodi Đogović.
Jedino što očekuje jeste da će se aktivnosti u okviru izložbe EXPO nastaviti, jer su, kako kaže, sredstva za taj projekat uglavnom obezbeđena preko zajmova.
„Eventualno će strani investitori koji su zainteresovani za ulaganja u hotelske kapacitete ili neke druge objekte u okviru izložbe EXPO sačekati ishod trenutne političke krize, ali državne investicije će se nastaviti“, smatra Đogović.
Prema njegovom mišljenju, najadekvanije rešenje bi bila prelazna vlada, ograničenog trajanja, koja bi se bavila tehničkim pitanjima kao što su mediji, izborni proces, birački spiskovi, pravosuđe i koja bi dovela do fer izborne utakmice. U tom slučaju, dodaje, ekonomija pada u drugi plan.
„Videćemo da li će se ići na nove izbore, da li na izbornu vladu sa postojećom skupštinskom većinom, ali ipak ne verujem da će se ići na prelaznu vladu, iako bi to bilo najidealnije rešenje za Srbiju. Sve ostalo je kupovina vremena koja neće učiniti da politička kriza nestane, naprotiv, a sve to će negativno uticati na ekonomiju“, ukazuje Đogović.
„Ostavka neće promeniti ništa“
Profesor ekonomije u penziji Božo Drašković smatra da ostavka Vučevića ništa neće promenti u vezi sa politikom investicija i gradnje koju vodi Aleksandar Vučić.
„On je sve, i Vlada i SNS i sud i tužilaštvo i projektovanje i nadzor i građenje i upravljanje i na kraju odlučivanje“, rekao je Drašković za Danas.
Drašković podseća da je Vučić to pokazao i na samim sednicama Vlade, koje je pruzimao i ispitivao ministre.
„Pokazao je da ti ljudi samo sprovode njegove ideje i njegovu koncepciju. Potpuno je nebitno da li će tu sedeti Vučević ili neko drugi, sprovodiće se ono što je on zamislio, jer on upravlja i finansijama, a ostali su samo tehnički izvođači njegovih zamisli“, upozorava naš sagovornik.
Zbog toga, kako navodi, to ništa neće promeniti ni u vezi dinamike projekata koji su njima bitni.
Drašković samtra da ni novi izbori ne bi usporili njihove projekte .
„Oni funkcionišu paralelno i idu svojim tokom, jer nemaju veze sa stvarnim radom države. To je sistem koji funkcioniše izvan toga. Ništa se neće usporiti, on će sprovesti stvari koje je zamislio i to će biti tako sve dok je na vlasti“, naglašava on.
Drašković kaže da će Vučić „morati da odgovara za ove neproduktivne investicije“.
„Moraće da objasne zašto su zaduživali zemlju da bi investirali u neproduktivne stvari kao što je Nacionalni stadion. Neko će morati da odgovara i zašto su neke investicije, koje su neophodne kao što je izgradnja puteva, koštale mnogo više“, ukazuje on.
Taj model, kako kaže, već dugo funkcioniše u Srbiji i vrednost investicija onoga što se gradi bude dva do tri puta viša od realne cene.
„Gradi se i bez tendera, bez projekta, bez tačnih informacija o investicijama…“, upozorava Drašković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.