Član inženjerske Akademije: Pančevački most u jako lošem stanju, jer se ne održava

„Prilikom građevinskih radova koje finansira država, više se, čini se, insistira na brzini, nego na bezbednosti. Pančevački most je u jako lošem stanju, jer se ne održava godinama i samo čekamo da padne u vodu jednog dana“, rekao je Stojkov za TV Insajder.

Taj most je, kako je rekao, građen 1940-ih godina na brzinu i to je bila vojna izgradnja. Most godinama čeka neku vrstu rekonstrukcije, „jer je apsolutno nebezbedan“, a okleva se zbog toga što se postavlja pitanje ko treba da to finansira: Grad Beograd ili država.

Govoreći o padu prošlog petka nadstrešnice ulaza Železničke stanice u Novom Sadu, Stojkov je rekao da je to složena i neobjašnjiva pojava, te da treba dosta vremena i dosta dokumentacije da se pogleda i utvrdi šta je bilo.

„Tu dokumentaciju nisam mogao da nađem, jer je ona nedostupna. Vi ne možete dobiti danas ni projekte, ni ugovore. Taj projekat koji je rađen 1964. godine na osnovu konkursa i koji je dobio arhitekta (Imre) Farkaš iz Novog Sada, ima određene slabosti koje je trebalo mnogo ranije registrovati i intervenisati“, rekao je Stojkov.

Nadstrešnica koja je bez nagoveštaja pala u trenutku, praktično se, kako je rekao, otkačila. Bila je učvšćena sa 18 čeličnih zatega zakačenih za gornji deo krova koji je to nosio uz jedan anker, horizontalni, prema zgradi Stanice.

To je, kako je podsetio Stojkov, rađeno pre 60 godina materijalom koji je danas prevaziđen. Čelik je verovatno bio obrađen u Čeličani u Zenici i imao je slabosti zbog korozije, naročito posle 60 godina, pa ga je trebalo održavati.

Nadstrešnica na stanici u Novom Sadu bila je kako je naveo, učvršćena s tri materijala.

„Jedan je materijal sama nadstrešnica – to je betonska nadstrešnica. Drugi materijal je krov o koji je bila okačena – to je opet neka vrsta betona, ne znam tačno kakav. I jedan anker koji je išao u pravcu fasade stanične zgrade koji je obložen mermerom. To su tri vrste materijala, potpuno su različite sile naprezanja i sile koje to čuvaju“, objasnio je Stojkov.

Po Zakonu o bezbednosti javnih objekata, naročito onih s velikim brojem ljudi, potrebno je, po njegovim rečima, permanentno održavanje – i stručno i tehničko.

Stojkov je ocenio da je neverovatno da uz projekat nedavne rekonstrukcije zgrade Stanice nije – kako se zvanično tvrdi – urađena i rekonstrukcija nadstrešnice koja je deo tog objekta.

„Postavlja se pitanje zašto je to preskočeno. Da li je to slučajno ili namerno? To je vrlo ozbiljno pitanje odgovornosti. Ako je namerno, to može da bude iz jednog razloga – da su videli da će rekonstrukcija nadstešnice da bude mnogo duži proces upravo zbog tih čeličnih zatega i da će to da pokvari rokove koji su obećani državi, odnosno da će stanica biti gotova u roku… To je jedna moja pretpostavka“, rekao je Stojkov.

Rekao je da je nadstrešnica pala svega nekoliko meseci posle ceremonije otvaranja Stanice, tokom koje je naročito naglašeno poštovanje rokova na izgradnji.

„Propust se može staviti na teret Ministarstvu građevinarstva jer je imalo odlučujuću ulogu da formira ekipe, da registruje sve te projekte, kojih ima negde oko 700-800, koji se rade istovremeno za taj potez od Novog Sada do Subotice. Zašto je brzina najvažnija, a ne bezbednost? To je ključno pitanje. Ja mislim da to nekom odgovara, neko se s tom brzinom ponosi“, rekao je Stojkov.

Upitan da li je posle pada nadstrešnice bezbedna cela zgrada Železničke stanice, Stojkov je rekao da taj objekat nema upotrebnu dozvolu.

„Po Zakonu o građenju, svaki projekat, pa i ovaj veliki sa 800 podprojekata, morao je da ima upotrebnu dozvolu. Stanica nema upotrebnu dozvolu, pruga nema upotrebnu dozvolu, jer je svih tih 800 ili 700 projekata spakovano u jedan projekat. I čeka se kraj 2025. godine kada je završni rok, da se izda upotrebna dozvola za sve te objekte“, objasnio je on.

Upitao je da li to znači da će svi ti objekti, stanične zgrade od Novog Sada do Subotice, sve instalacije i pruga da čekaju tehničku kontrolu i da im se izda upotrebna dozvola, a za to vreme bezbednost putnika je ugrožena.

Rekao je da nije jasno zašto Ministarstvo građevinarstva nije dalo nalog da se izvrši tehnička kontrola zgrade.

Mogao je ministar građevinarstva Goran Vesić, kako je rekao, dati nalog da se uradi tehnička kontrola, barem za one objekte gde je veliki broj ljudi i pre posete predsednika Aleksandra Vučića i državne delegacije na otvaranju.

„To je bilo apsolutno nužno i to je jedna velika odgovornost. Dakle, ovde postoji tehnički, administrativni i politički aspekt. Pitanje je i zašto nadzor vrši mađarska firma, što navodi na sumnju o korupciji“, kazao je Stojkov.

Na pitanje da li je uopšte moguće raditi projekat rekonstrukcije bez originalnog projekta, on je rekao da je taj projekat našao u Istorijskom arhivu Grada Novog Sada.

„To sve stoji u arhivu Novog Sada. Trebalo je da se neko potrudi i, što je najvažnije, treba imati stručni kadar daleko višeg nivoa u Ministarstvu, koji je u stanju da oseti gde su problemi, gde su opasnosti i da radi kako treba se radi. Međutim, problem su naše institucije. Naše institucije su stavljene u stranu. Dovode se mađarske i kineske institucije, naši stručnjaci samo gledaju, klimaju glavom, mršte se i sumnjaju“, rekao Stojkov.

„Imamo ekonomski rast, ali društveni sistem je apsolutno raskliman, mi nemamo sistem vrednosti, mi nemamo parametre kojih se držimo u projektovanju, mi nemamo više postulate kojima možemo da garantujemo da će to što radimo biti i bezbedno, što je najvažnije za ljude koji će tamo da žive“, rekao je Stojkov.

Po njegovim rečima, postavlja se i pitanje za naselje Beograd na vodi, koje ima isto tako veliki problem.

„Ja sam siguran da tamo veliki broj objekata nema upotrebnu dozvolu“, rekao je Stojkov i dodao da su sve to državni projekti i da država preuzima na sebe velike zahvate.

To je, kako je rekao, u redu kada su objekti značajni za razvoj države, ali je pitanje da li je to dovoljno, da li su domaće institucije dovoljno kvalifikovane sada kada su degradirane i da li su sposobne da nastave rad na takvim projektima.