Pančevački ratari: Nemamo novca, u Srbiji nemoguća prolećna setva

„Na ovaj datum, 1. april, do sada se palilo zeleno svetlo za početak prolećne setve, sada se o njoj razmišlja samo kao o jednoj od mogućnosti, jer zavisi od svežeg novca, kojeg nema“, navedeno je u saopštenju.

Prošlogodišnji prinos osnovnih ratarskih kultura nije doneo zaradu, već gubitak materijalne supstance, pošto su je troškovi proizvodnje premašili prihode za 30-40 odsto, usled nelojalnog tržišnog poslovanja i uvoza.

Dodaje se da su u uvozu prednjačile ukrajinske žitarice pošto ga država nije zabranila, kao što su učinile Poljska, Slovačka i Mađarska, pa su prodavane po damping cenama, tako da je kukuruz koštao osam dinara po kilogramu, što je oborilo cenu domaćeg.

Ističe se da, čak iako su domaći proizvođači kukuruza uspeli da ga prodaju za 16 dinara po kilogramu ta cena nije omogućila ratarima da se adekvatno pripreme za prolećnu setvu.

Dodaje se da je taj novac potrošen za tekuće troškove „preživljavanja“.

„U zemljama EU funkcioniše sistem direktnih davanja po hektaru i grlu stoke. Kod nas se o tome samo priča, usputno, na raznim sajmovima i manifestacijama. Novca nema na računima ratara, čak ni osnovnih 18.000 dinara po hektaru“, navela su ta udruženja.

Ističe se da povraćaja dela akciza, od 50 dinara po litru dizela, ne može ni biti jer se njegova kupovina ne potvrđuje (registruje) u sistemu e-agrara iako su računi u redu.

O isplati subvencije od 17.000 dinara za seme, kako je saopšteno, niko ništa ne zna, pa čak ni nadležne institucije pa je „sve u svemu jedan opšti haos“.

„Katastrofalan je odnos državnih organa prema ratarima, kao da nam poručuju da na nas više ne računaju, jer će uvoziti hranu po bagatelnim cenama“, naveli su ratari.