Panel 1. Bezbednost u saobraćaju – Više od novog Zakona

Branimir Miletić

Zamenik načelnika Uprave saobraćajne policije

Mnoštvo novih rešenja

„Što se tiče nekih novina u nacrtu novog zakona o bezbednosti saobraćaja, to je uvođenje novih institucija: Telo za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja, Agencija za bezbednost saobraćaja na putevima, novine u pravilima saobraćaja, kazneni poeni itd. Što se tiče Tela za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja, to telo treba da obrazuje Vlada. Neki od zadataka tela su saradnja i usklađivanje obavljanja poslova u funkciji unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima, iniciranje i praćenje drugih aktivnosti u oblasti bezbednosti saobraćaja, predlaganje nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja na putevima Vladi Srbije koja to treba da odobri. Što se tiče aktivnosti Agencije za bezbednost saobraćaja, ja ću samo navesti da Vlada na predlog Ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, osniva Agenciju. Neke aktivnosti Agencije bi bile analiziranje, praćenje i unapređenje sistema bezbednosti u saobraćaju, rad na unapređenju bezbednosti vozača i drugih učesnika u saobraćaju, obavljanje preventivnih promotivnih aktivnosti, obezbeđenje baze podataka tehničkih karakteristika motornih i priključnih vozila, itd. Neke novine kada su u pitanju pravila saobraćaja su šire utvrđena odgovornost usled mogućih opasnosti, zabrana korišćenja mobilnih telefona, zabrana prodaje, korišćenja i reklamiranja antiradara, svetloodbojni prsluk-obaveza nošenja u vozilu i korišćenje van vozila, obaveznost korišćenja dnevnih svetala danju, bezbednosna korpa za dete mlađe od tri godine, mogućnost prevoza i na prednjem sedištu u tom slučaju; opšte ograničenje brzine kretanja u naselju 50 km/h, to je po sadašnjem zakonu 60km/h. Posebno bih naglasio nasilničku vožnju, to su recimo, dva ili više prolazaka kroz crveno svetlo, preticanje kolone vozila uz prelaženje vozila preko pune uzdužne linije-znači to je neko prestupanje vozača koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraćaja, odnosno kad neko ko je vozačne pokazuje obzir prema bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju. Nešto više o alkoholu, neka opšta ograničenja-kao što vidite sada je dozvoljena granica po predlogu novog nacrta zakona 0, 3mg/ml. Za posebne kategorije vozača nije dozvoljeno da imaju imalo alkohola u organizmu. Pre svega to se odnosi na vozače kojima je to osnovno zanimanje, vozači u javnom prevozu. Za veće količine alkohola u krvi , to je u postupku kod organa za prekršaje i kazna iznosi između 6 i 20 hiljada dinara. Tu su sada i kazneni poeni zavisno od koncentracije alkohola u organizmu, od 6 do 12 a za alkoholisanost više od 2mg/ml i 14 kaznenih poena i 15 dana zatvora minimum. Sankcije za pravna lica i za preduzetnike predstavljaju izuzetno velike kazne. Što se tiče opštih ograničenja brzine, većsam pomenuo, do 50km/h u naselju a izuzetno se može dozvoliti 80km/h kada su u pitanju putevi van naselja isto kao što je bilo u postojećem zakonu. Samo da kažem za ograničenje brzine kod autobusa, autobusa sa priključnim vozilom i teretna vozila na autoputu to je 100km/h a za autobuse koji vrše prevoz dece i teretna vozila preko 7, 5 tona, 90km/h. Naravno, tu su i sankcije-pored sankcija vezanih za novčane kazne od 3 do 5 hiljada, odnosno u postupku od 6 do 20 hiljada dinara pa i više, postoje i kazneni poeni koji mogu da budu 4, 7, 14 poena i više.

Aleksandar Timofejev

Direktor i glavni i odgovorni urednik RTV Studio B

Pijanac za volanom nema prava na privatnost

„Bilo je lepih reči na račun Studija B i to pokazuje našu korporativnu odgovornost koja je vezana za bezbednost u saobraćaju. Pored svakodnevnih brojnih izveštavanja o svemu što je važno za saobraćaj: od onih udarnih rupa pa do, nažalost, saobraćajnih nesreća, Studio B je pokrenuo pre oko godinu dana veliku kampanju koja se zove „Bezbedni u saobraćaju“. Ideja je bila da brojnim spotovima i akcijama koje mi radimo, upozorimo ljude na to kakva nam je bezbednost u saobraćaju i da svi mi, a posebno naša deca, treba da živimo srećni, a ne u invalidskim kolicima ili da ostanemo bez života. Kampanja je krenula tako što smo zajedno sa Komitetom za bezbednost saobraćaja, brojnim gradskim institucijama i pojedinim firmama napravili spotove akcije, liflete u novinama i ideja je da kompanije koje se priključe akciji, ne treba ništa da plate Studiju B, većda kompanija npr. stavi one stubiće ispred škole, da deca ne bi direktno istrčavala. Dakle, Studio B neprofitno celu akciju prati. Za sada sve ide dobro, mirnim tokom. Ta kampanja će imati svoj kraj kada uspemo da spustimo broj saobraćajnih nezgoda za 50 posto u Beogradu i široj okolini. Ova poruka da je sudar pri brzini od 30/40 km/h jednak padu sa četvrtog sprata je učinila to da sam ja lično počeo da se vezujem kada sam u gradu, što mi inače nije bila navika. Ima i veoma specifičnih promera. Snimili smo jednog pijanca koji je učestvovao u jednom lančanom sudaru kod Beograđanke, gde on jedva može da govori, a objašnjava kako se to slučajno desilo i slično. Taj čovek nas je tužio zbog toga i trenutno se nalazimo na sudu. On tvrdi da mi nismo imali pravo da emitujemo njegovu izjavu, zato što on ima svoju privatnost. Ja mislim upravo suprotno, kako i Zakon o informisanju nalaže, kad postoji javni interes, privatnost je u drugom planu. Jako je važno pokazati u kakvim sve stanjima ljudi jesu spremni da sednu za volan i načine zlo sebi i drugima“.

Mirko Alvirović

Predsednik SAT medija grupe

Neznanje je ključni uzrok problema u saobraćaju

Godišnje na putevima Srbije blizu 1000 ljudi izgubi život. Šteta od saobraćajnih nezgoda, kao posledica, negde oko milijardu evra. Ne trebaju nam nikakvi ratovi, krize, sankcije, sami to sebi činimo. Pitamo se zašto se to dešava. Uvek postoji odgovor: nepoštovanje propisa, nepropisna brzina, alkohol, neustupanje prava prvenstva itd. Sve su to uzroci i posledice su strašne. Međutim mi mislimo da je ustvari glavni uzrok neodgovornost, nedostatak pravog straha od sankcija, preterana opuštenost i površnost u svemu i ono što je najvažnije-neznanje. To je glavni uzročnik-neznanje, moramo toga biti svesni. Neznanje nas košta života. U istraživanjima koja je SAT medija grupa zajedno sa Navakom obavila, 21 odsto vozača ne prepoznaje obrnuti trougao, ne registruje ga kao jednu obavezu u saobraćaju. Kad znate da neko to ne prepoznaje. to je strašno. 48 posto ne snalazi se u kružnom toku. 60 posto nikada nije znalo i nije moglo da pretpostavi šta će mu se desiti ako pri velikoj brzini naglo koči. Nema iskustva, nema znanja. A gde se zapravo stiču znanja? Znanje počinje od malih nogu, od porodice, kad učimo decu ponašanju. Ako im tu ne posvetimo dovoljno pažnje kao što ih učimo da hodaju i da slušaju tatu i mamu tako i nekim pravilima u saobraćaju, kako da sačuvaju glavu, onda ta deca izrastaju u neke osobe koje u saobraćaju neće ozbiljno shvatiti sve to. Roditelji, nažalost deci često daju pogrešan primer koji tu njihovu decu nažalost vodi u smrt. O tome roditelji ne razmišljaju. Koliko puta ste videli da otac, majka, baka prevozi dete na crveno svetlo ili ide negde gde ni slučajno ne bi smeo da pređe pešak uz objašnjenje: to može kad sam ja sa tobom, bez mene nikako. Dete, naravno kopira roditelje i pravi takve greške. Sledeća stepenica gde se očekuje učenje i znanje je škola. Nažalost u školi po nastavnom planu i programu malo je časova posvećeno edukaciji iz oblasti saobraćaja. Malo je onih koji deci u tom smislu posvećuju pažnju. Čak i one sekcije nisu dovoljno atraktivne za decu jer se to često pretvara u sekciju u kojoj tražimo najuspešnije pa oni idu na neka takmičenja i tako favorizujemo pojedince a čitava sredina ostaje zanemarena. I pitamo se još jednom ko su ti koji nam uče decu o saobraćaju u školi. Neki su odlični i čast takvima ali da li svi dovoljno to poznaju? Da li svaki učitelj dovoljno zna da prenese znanje deci. To je ono o čemu škola treba da vodi računa. Da se u školi organizuju testovi, edukacija onih koji tu decu edukuju. Dakle država mora konačno da postavi na pravo mesto i one koji su obavezni da vode računa o preventivi i da u to ulažu sredstva. Dakle, bez znanja, bez samosvesti kada je rečo saobraćaju, neće nam pomoći nikakav zakon. Zakon je samo osnova, okvir u kome treba da utvrdimo pravila i da ta pravila poštujemo a edukaciju da obavljamo šire na mestima gde je to predviđeno, da pokušamo da sve one godine koje su nam prošle kada smo bili pritisnuti raznim problemima i kada nismo imali vremena da se posvećujemo ovome čemu se danas posvećujemo, da sada okrenemo list i da pokušamo da sami svako sa svoje strane učini sve što može, da budemo svesni koliko nam saobraćaj odnosi života, koliko nam odnosi sredstava. SAT media group je shvatajući taj problem iz sopstvenih sredstava formirala novu kompaniju-Nacionalnu Vozačku Akademiju, uložila velika sredstva samostalno uz pomoćministarstava ali ne finansijsku, većkroz pravi program – dobili smo podršku od Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva za infrastrukturu i regionalnog razvoja. Partnerstvo NAVAK-a i Saobraćajnog fakulteta potvrđuje da nam je interes isti. Oni se naučnim metodama dokazuju potrebu za edukacijom i potrebu za širim znanjem. Ponosni smo što ćemo imati nešto što je jedinstveno u regionu a jedan od pet poligona u Evropi.

Timoti Rajli

Regionalni direktor bezbednosti Ambasade SAD

Promovisati koncept defanzivne vožnje

„Mislim da postoje globalne sličnosti i da saobraćaj u jednoj državi ne razlikuje puno od neke druge države. Ipak, ono što je ključno to je da je bezbednost u saobraćaju kombinacija tri faktora: zakonske regulative, edukacije i društvene odgovornosti. Pre svega morate imate jasne zakone, i jasno definisane saobraćajne prekršaje, da bi policija mogla da ih primeni, a šira zajednica prihvati. Prekršaji moraju biti povezani sa kaznama koje prate te prekršaje, i te kazne variraju od novčanih kazni, preko obavezne reedukacije, do oduzimanja vozačke dozvole. Ipak, sve te kazne moraju biti povezane sa edukacijom samih policajaca, kako bi oni znali kako da primenjuju te kazne u konkretnim situacijama. I ono što je posebno važno, to je primena tehnologije, koja donosi mnoge koristi, i znatno olakšava ceo proces. Vožnja pod dejstvom alkohola je vodeći uzrok smrti na drumovima u SAD, a posebna pažnja se posvećuje obaveznom vezivanju pojasa, obaveznom korišćenju posebnih stolica za malu decu, a korišćenje mobilnih telefona je u nekim državama potpuno zabranjeno, dok je u drugim državama dozvoljeno korišćenje tzv. hands free uređaja, koji omogućuju razgovor mobilnim telefonom bez korišćenja ruku. Postoji sistem bodovanja, tako da ako neko često pravi saobraćajne prekršaje, može mu se desiti da mu sudija, posebnim obavezujućim sudskim nalogom, naloži ponovni odlazak u autoškolu, ili da čak ograniči vožnju na relaciju od kuće do posla i nazad. Ipak, ono što je jako važno to je da sama policija ima podršku u primeni saobraćajnih propisa, ne samo državnih organa, veći javnosti u celini. Kada govorimo o tehnologiji, tu je posebno važno naglasiti primenu tzv. deš kamera (kamera koje iz policijskog vozila snimaju i direktno prenose podatke u centralnu bazu podataka policije). One ujedno i čine posao policije transparentnim, sve se snima, i policajac i vozač, vidi se broj tablice, tu je i datum i vreme, tako da se taj snimak smatra sudskim dokazom. To deluje i protiv korupcije, davanje mita praktično je onemogućeno, ali to je i zaštita samim policajcima, pošto ljudi koji su zaustavljeni znaju da ih snimaju, i da bilo kakav napad na policajca može na taj način postati neoboriv dokaz protiv njih na sudu. Takođe, pošto ne postoji toliko policajaca da budu prisutni pored svakog semafora, tu su i posebne kamere koje se uključuju kada se uključi crveno svetlo, i snimaju brojeve ragistarskih tablica vozila koja prolaze kroz crveno, da bi se nakon toga mejlom slalo obaveštenje o plaćanju kazne, i ukoliko se ta kazna ne plati, to vozilo ulazi u centralnu bazu podataka, tako da prilikom sledećeg zaustavljanja od strane saobraćajne policije, ta osoba, ukoliko nije platila kaznu ide direktno kod sudije, i ne može da nastavio vožnju dok ne odgovori na optužbe. Što se tiče edukacije, ona počinje od 15 godine, to je deo zvaničnog školskog sistema, tako da se nakon dvonedeljne obuke, dobija tzv. učenička dozvola, koja omogućava vožnju u narednih godinu dana, pod uslovom da je u vozilu prisutna osoba starija od 21 godine. Sa 16 godina starosti polažete ispite, i ukoliko ih položite, dobijate vozačku dozvolu, ali uvek imate periodična testiranja vida, vozačkih sposobnosti i poznavanja saobraćajnih propisa, tako da jednom dobijena dozvola, može biti uskraćena ukoliko u međuvremenu čovek izgubi neophodne sposobnosti i znanja. Taj obrazovni sistem promoviše, tzv defanzivnu vožnju, odnosno uzimanje u obzir drugih ljudi, i kao potencijalno ugroženih i kao onih koji nas mogu ugroziti u saobraćaju, predviđanje opasnosti koje mogu da nas ugroze dok vozimo. Kada govorimo o društvenoj odgovornosti, to se pre svega odnosi na medije i kompanije koje proizvode alkoholna pića, tako da postoje stalne medijske kampanje protiv vožnje pod dejstvom alkohola, protiv vožnje uz mobilni telefon, afirmativne kampanje za vezivanje sigurnosnog pojasa, korišćenja dečjih sedišta. Posebno je važna uloga korporativne odgovornosti kompanija koje proizvode alkoholna pića, koje posebnim oglašavanjem i medijskim kampanjama upozoravaju na opasnosti zloupotrebe alkohola i uticaja na saobraćaj. Bezbednost u saobraćaju nije samo problem države ili policije, to problem celog društva, kako navesti pojedinca da preuzme odgovornost za svoje postupke u saobraćaju. “

Prof. dr Milan Vujanić

Saobraćajni fakultet u Beogradu

Srbija je izuzetno opasna država u saobraćaju

Dame i gospodo, poštovane kolege i prijatelji a potencijalno i neprijatelji. Onog momenta kad sednete u auto, tog momenta ste postali moji neprijatelji ukoliko niste bezbedni. Ovako mala zemlja koja nije baš bogata, imamo prilično ekonomskih poteškoća, sebi dozvoljava da svake godine izgubi milijardu evra u saobraćajnim nezgodama. Takvu vrstu luksuza sebi nijedna razvijena zemlja ne dopušta. Dakle, nema bezbednosti saobraćaja bez ozbiljne političke podrške. To je prvo što sam želeo da vam kažem. Drugo je da nema bezbednosti saobraćaja ako se bude bazirala na prinudi. To je samo dodatni način koji dopunjuje osnovni način, a osnovni je preventiva. Naše kolege u Americi to rade tako što većimaju razvijen opšti sistem kod građana i onda to samo primene u saobraćaju. Nema saobraćajnog vaspitanja. Vaspitan čovek je vaspitan i u autu i van njega. Nevaspitan je nevaspitan i u autu i van njega. Nemojte mi reći da neki čovek koji u samoposluzi koji pokušava preko reda da plati gurajući se da izađe i praveći gužvu, to neće pokušati i na raskrsnici da uradi, iako ima trougao pre nekog ko ima prednost. Ne može da bude nevaspitan u prodavnici, a vaspitan u saobraćaju i obrnuto. Daću vam nekoliko primera u ciframa samo da biste malo razumeli. Uzeću američki primer. U Iraku je prema podacima poginulo manje od 4 hiljade Amerikanaca za sve ove godine koliko se oni bave Irakom, a u saobraćaju pogine više od 42, 5 hiljade Amerikanaca. Ukupno u svim ratovima koje je Amerika ikad vodila, što ima zabeleženo, poginulo je manje od 900 hiljada Amerikanaca. Do Lindona Džonsona, da uopšte ne uzimam dalji period, poginulo je milion i po Amerikanaca u saobraćajnim nezgodama. Predsednik Lindon je rekao:nema izuma koji je toliko unapredio čovečanstvo a ujedno ga toliko unesrećio kao što je automobil. Svesni toga, uložili su u bezbednost saobraćaja a počevši od političara pa naniže. Nemate ljudsku delatnost kojom se mi bavimo, a u kojoj se strogi profesionalci i potpuni amateri mešaju zajedno – to samo ima u saobraćaju, nigde više. Dete od osam godina koje je na ulici je ravnopravan učesnik zajedno sa autobusom koji vozi čovek sa 30 godina radnog staža, kad se za njega upali zeleno svetlo , ono ima prednost. Kada tako pokušamo da spojimo nespojivo onda dobijemo takav jedan konglomerat gde onaj ko tome posvećuje malo više pažnje može da učini da jedni drugima ne smetamo i ne zagorčavamo život. U tom smislu, najvažnije je da imamo pravila igre a to je zakon i najvažnije je da onda naučimo da poštujemo zakon. Zbog toga zakon mora da odgovara trenutnim dostignućima u svetu. On ne treba da bude u osnovi represivan jer represija samo potpomaže preventivu. On mora u osnovi biti preventivan a onda i represivan.

Milan Božić

Direktor Centra za motorna vozila AMSS

Zamrla prodaja novih vozila

„Hteo bih najpre da krenem od naše akcije koja većviše od 20 god u saradnji sa Upravom saobraćajne policije sprovodimo na teritoriji cele Republike. U ovih dvadesetak godina prošlo je više od 200, možda čak i 300 hiljada vozila kroz ovu našu akciju. Mi smo nedavno napravili jednu detaljnu analizu tehničke ispravnosti vozila na osnovu ove akcije. Obradili smo poslednjih 10 godina. Iz ovog dijagrama je primetno da postoji jedan rast procenta udela neispravnih vozila u ukupnoj populaciji vozila u periodu do 2005 godine. Te godine je tadašnje Ministarstvo za odnose sa inostranstvom donelo odluku o uvozu korišćenih vozila. Tada je odlučeno da se mogu uvoziti samo euro 3 vozila. Taj period koincidira sa početkom intenzivnog rada Lizing kompanija i povoljnim kreditima, tako da se unekoliko pobojlšao kvalitet voznog parka. Imamo permanentni trend smanjenja učešća neispravnih vozila u našoj akciji, sve do naše poslednje akcije koja je bila u novembru prošle godine. Lako je predvideti šta će se dogoditi na osnovu ovog istraživanja, u budućnosti. Uvoz vozila sa euro 3 motorima postaje polako bezpredmetan. To su većstara vozila, osam godina i više i Vlada je sada na prekretnici da li će doneti odluku da se uvoze euro 4 motori, znači novija vozila, stara samo nekoliko godina, 3 ili 4 godine, pa će se ovaj trend nastaviti. Ukoliko ostane ovako, ja očekujem da će se trend pogoršati pogotovo što je i praktično zamrla prodaja novih vozila u odnosu na prošlu godinu. Prošle godine smo imali preko 50 hiljada novih vozila, ove godine će to biti dva do tri puta manje, sigurno. Takođe smo izvršili analizu učešća pojedinih kvarova u ovoj ukupnoj populaciji i sistemi za upravljanje su negde ispod 10 posto, sistemi za kočenje vozila, lavovski deo kvarova na ovim našim tehničkim pregledima zauzeli, dok su sistemi za osvetljavanje puta tradicionalno negde oko 15 posto. “

Biljana Vuksanović

Direktor Sektora za strategiju, projektovanje i razvoj JP „Putevi Srbije“

Niska izdvajanja za održavanje putne mreže

„Napominjem da je izdvajanje za puteve iz maloprodajne cene goriva u zemljama u okruženju oko 10 do 15 procenata, u zemljama zapadne Evrope i 50 procenata. Jasno je da je osnovni uslov za ostvarenje održivog razvoja državnih puteva, stabilan i stalan izvor finansiranja, jer u ovom trenutku u Srbiji su izuzetno niska izdvajanja za finansiranje putne mreže. U proteklom periodu, značajna sredstva su, i to uglavnom iz kredita međunarodnih institucijama, uložena u obnovu putne mreže, isto i u projekte rehabilitacije mnogih deonica. Prema programu Vlade Srbije za period 2008. do 2012. očekuje se izgradnja ostalih deonica autoputa na Koridoru 10, nadam se da je javnost sa time upoznata a sredstva potrebna za ostvarivanje ovog programa su procenjena na milijardu i po evra. Analiza saobraćajnih nezgoda u Srbiji u 2007. govori da je brzina učestvovala sa oko 38 procenata a da je stanje puta i putne opreme bilo manje od 1 procenat. Kada se porede saobraćajne nezgode koje se dogode na državnim i lokalnim putevima, odnos je sledeći:svaka treća nezgoda sa nastradalim licem je na državnim putevima a svaka druga nezgoda, na lokalnim a od toga je na magistralnim i regionalnim tamo gde su naseljena mesta, najveći procenat, oko 32 procenta, ostalo je na vangradskoj mreži. Ono što radimo u Putevima Srbije su četiri osnovna razvojna programa bezbednosti. To su program opasnih mesta, program rizičnih deonica, upravljanja crnim tačkama i program ocenjivanja puteva i rampe. Ukratko ću samo reći o svakom programu. Program opasnih mesta je urađen na osnovu istraživanja. U januaru 2007. je završen elaborat koji je rađen zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom za infrastrukturu. Urađen je elaborat u kome su identifikovana opasna mesta i dati predlozi mera sanacije ovih mesta, oni su razvrstani u neke tri kategorije i opasna mesta nekog prioriteta su u iznosu od oko 30 procenata. Analiza je pokazala da je najveći broj ovih mesta u krivinama, na raskrsnicama, na putnim objektima, na kružnim prelazima i analizom ovih opasnih mesta pristupilo se sprovođenju mera tako da je do sada u obradi nekih 60 opasnih mesta. Radovi su izvedeni na 12 lokacija. “

Dragan Jovanović

Pomoćnik Ministra za infrastrukturu

Godišnje gubimo oko 750 miliona evra zbog saobraćajnih nesreća

Razlozi za donošenje ovog zakona o bezbednosti u saobraćaju jesu kao prvo, ustavni osnov. Članom 97, stav 1, tačka 13 tačno je regulisano da mi moramo da donesemo novi zakon o bezbednosti u saobraćaju. Drugi razlog je analiza Svetske banke i Svetske zdravstvene organizacije gde su nam predočili da mi u saobraćajnim nezgodama imamo strašno velike gubitke. U svetu pogine negde oko 1, 2 miliona ljudi, međutim ako se osvrnemo na našu zemlju, oko 950 ljudi pogine i oko 22 hiljade ljudi bude teže i lakše povređeno. Pored toga mi imamo izuzetno velike materijalne gubitke. Negde otprilike, po našim ocenama i ocenama Saobraćajnog fakulteta koji je vršio analize, oko 1, 75 posto od bruto nacionalnog prihoda gubimo svake godine. To je negde oko 750 miliona evra. To su veliki gubici za našu zemlju i samo kad bi jedan deo iskoristili za saobraćajno opremanje mi bismo imali daleko više šansi da poboljšamo našu bezbednost saobraćaja, što bi i trebalo u narednom periodu da uradimo. Još jedan vrlo bitan razlog za to zašto se donosi ovaj zakon je što je do sada zakon o bezbednosti saobraćaja bio u osnovama zakona o bezbednosti saobraćaja koji je donet 1988. godine i srpski tzv. zakon o bezbednosti saobraćaja koji je donet 1982. godine. Znači to su zakoni koji su doneti po ustavu iz 1974. godine. Vreme je prošlo, mi smo otišli daleko napred i takvi zakoni su postali kočnica našem sistemu razvoja i našoj privredi. Novi Zakon ide u generalni sekretarijat Vlade, koji će da pripremi materijal za Vladu 9. aprila i tada će biti konačna odluka da se taj zakon preda u skupštinsku proceduru. Nekoliko rečenica o tome koja je najveća snaga ovog zakona:snaga je vrlo velika, ovo je potpuno novi zakon, ne može da se kaže da je to stari zakon koji je dopunjen, većpotpuno novi zakon koji ima vrlo jaku preventivu. Ako ne dođemo do dobrih rezultata sa ovako jakom preventivom onda na red dolazi represiva, prvo blaga pa onda najjača represiva. Tako jaka represiva nije bila izražena u starim zakonima o saobraćaju. Na kraju samo da kažem koja mogućnost postoji ako zakon treba da se dodatno dopuni, naime rastegljivo je zato što možemo da vršimo i dodatnu doradu zakona i u toku usvajanja možemo da kroz amandmane ako su korektni i pozitivni , usvojimo te izmene. Nama sledi negde oko 40 pravilnika koje moramo doneti kad se ovaj zakon donese.

Oko 20 pravilnika donosi Ministarstvo za Infrastrukturu, a 20 Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ti pravilnici će nastaviti da se rade sa stručnjacima, nećemo raditi samostalno i uvek ćemo biti zajedno sa određenim strukturama koje se tiču tog zakona, da se dogovorimo i da to bude do kraja korektno i realno završeno. Kada budemo u primeni ovog zakona u prvoj i drugoj godini, ako bude nešto negativno i ne bude korektno za naše društvo i za naš sistem, mi ćemo svakako vršiti izmene i dopune tog zakona. “