PANEL 2. ENERGETSKA EFIKASNOST: Masovna primena u praksi i uloga medija

Dragan Ilić

Direkcija EPS za distribuciju električne energije

Tržište preplavljeno nekvalitetnim štedljivim sijalicama

Ako pogledamo EU i ciljeve „20-20-20“, koji su poznati i već pomenuti, i predstavljaju zadatak da se do 2020. godine za 20 procenata smanji emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, da se za 20 procenata smanji potrošnja električne energije kroz povećanje energetske efikasnosti i da se 20 odsto energije proizvede iz obnovljivih izvora, možemo videti šta EPS radi u cilju ispunjenja ovih ciljeva. Polovinom 2007. godine EPS je usvojio programski zadatak da se izradi studija koja definiše tehničke, ekonomske i ekološke aspekte masovne upotrebe kompaktnih štedljivih sijalica.

Da bi klasične sijalice mogle da budu zamenjene sa štedljivim, štedljive sijalice moraju imati iste karateristike, znači moraju imati iste fotometrijske i kolorimetrijske karakteristike. U tom cilju u laboratorijama Elektrotehničkog fakulteta, a i u drugim laboratorijama, izvršena su brojna testiranja i ustanovljeno je da sijalice snaga 60, 75 i 100 vati mogu adekvatno da se zamene sa sijalicama od 15, 20 i 23 vata. Samo poređenjem ovih snaga sijalica, vidi se da se radi između četiri i pet puta manjim snagama sijalica koje štede energiju, u odnosu na klasične sijalice. Drugi parametar koji je potvrđen ovim ispitivanjima je da je životni vek štedljivih sijalica oko 8.000 sati, što je osam puta više od životnog veka klasičnih sijalica, koji iznosi 1.000 sati.

Obaveza države Srbije je da osmisli organizovano prikupljanje i recikliranje štedljivih sijalica, troškove ovog posla treba da snose ili proizvođači štedljivih sijalica, ili njeni uvoznici. Takođe moram da naglasim da je naše tržište preplavljeno nekvalitetnim štedljivim sijalicama, nepoznatih proizvođača, i one vrlo negativno utiču na stav potrošača o ovakvim sijalicama. Zaštita potrošača je moguća, i to podrazumeva donošenje odgovarajuće regulative i takođe osnivanje moćne agencije za zaštitu kupaca što je bio dobar metod u zemljama EU. U cilju stimulisanja energetske efikasnosti u Srbiji, Upravni odbor Javnog preduzeća EPS doneo je odluku da pokloni po dve štedljive sijalice kupcima koji najredovnije izmiruju svoje obaveze, i u skladu sa ovom odlukom početkom 2008. godine EPS je podelila 120.000 komada štedljivih sijalica.

Vojislav Radović

generalni direktor Philips Lighting Srbija

Prvi proizvod Filipsa bila je sijalica

Filips, posebno u Srbiji, povezuju sa televizorima i nekim drugim proizvodima, a ja hoću da naglasim da je prvi proizvod koji je Filips napravio 1891. godine bila sijalica. Ceo ovaj gigant je izrastao iz te sijalice. Osvetljenje i danas predstavlja glavnu okosnicu Filipsovog delovanja, i momentalno Filips je rangiran kao 43. najbolji brend u svetu. Što se tiče samog osvetljenja, zaista veliki deo potrošene električne energije u svetu danas ide na osvetljenje. U EU to je 14 odsto, u svetu se čak do 19 odsto proizvedene električne energije troši na osvetljenje. Ne znam da li poznajete i jedan tehnički uređaj, koji je proizveden u 19. veku a da se manje-više u nepromenjenom izgledu koristi i danas. Mi u Ajndhovenu imamo fabriku koja je počela proizvodnju sijalica 1891. sada muzej gde može da se vidi kako se tada proizvodila sijalica. Faktički postoji razlika, ali ne neka velika, između one i ove koja se danas koristi za osvetljenje. Mislim da se nećete setiti ni jednog drugog aparata iz 19. veka koji se koristi danas u tako masovnoj upotrebi kao što su obične sijalice.

Ono što je jako značajno, to je da se od 70-ih na ovamo dešavaju velike promene u osvetljenju, a mislim da momentalno prisustvujemo velikoj revoluciji. Mi u Filipsu čak smatramo da će revolucija u osvetljenju biti vrlo slična revoluciji koja se desila sa mobilnim telefonima, dakle da će sve ono što danas pamtimo kao sredstva koja se koriste za osvetljenje, vrlo brzo otići u istoriju. Ako sve segmente posmatramo zajedno, ukoliko se zaista primene samo energetski efikasna rešenja, može se uštedeti do 53 milijarde evra godišnje, i to samo ukoliko se uštedi 20 odsto. I u EU čak 75 odsto celokupnog kancelarijskog osvetljenja je zastarelo i tamo mogu da se koriste, s jedne strane energetski efikasniji izvori, a sa druge i kontroleri koji nam pomažu da svetlo ne gori onda kada nije potrebno u tim prostorijama, u slučaju kada imamo dovoljno dnevne svetlosti ili ako u prostoriji nema nikog i svetlo gori bez ikakvog razloga. Osvetljenje u domaćinstvu je posebna tema, obično se misli na zamenu i korišćenje štedljivih sijalica, možda i zahvaljujući akciji koju je EPS uspešno sproveo, sa 120.000 štedljivih sijalica, koje su dobili uredne platiše. Srećan sam što je Filips uspeo na tom tenderu da pobedi.

Od 1. septembra 2009. godine kreće se sa zabranom energetski neefikasnih sijalica u EU, u šest faza. Treba ohrabriti prihvatanje energetski efikasnih osvetljenja i čuli smo za inicijativu da se smanji carina, čak i ukine carina i PDV za štedljive sijalice, jer mislim da bi država mnogo više profitirala od toga nego što u ovom trenutku postiže naplatom PDV i carine za ove proizvode. Treba primeniti standarde i regulative iz EU i zaista promeniti način razmišljanja kod investitora, znači ne razmišljati o inicijalnoj investiciji nego razmišljati o onom što će vam koštati, eksploatacija tih uređaja tokom vremena. Možda ćete platiti malo više na početku, ali kada vidite koji su troškovi održavanja i električne energije, sigurno će vam biti mnogo isplativije nego da na početku platite nešto manje.

Veroslav Janković

direktor Pro Energo

Sedam preporuka za bolje korišćenje resursa

„Moja prezentacija će prvi put javno predstaviti studiju koju je uradio Džeferson institut, završena je u februaru ove godine, bio sam jedan od učesnika u njenoj izradi, i u principu predstavlja kapacitete Srbije za obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i osvrt na barijere. Projekat je urađen u okviru promocije energetske bezbednosti Evrope i realizovalo ga je 37 nezavisnih organizacija koje se bave energetskom politikom u 24 zemlje centralne i istočne Evrope i centralne Azije.

Zaključak je da bi ljudi koji utvrđuju energetsku politiku trebalo da ulože napor i da omoguće trening i obuku i omasove veliki broj energetskih eksperata koji bi sutra sprovodili zakonsku regulativu i da cenovnom politikom daju prave signale investitorima. Mi smo u ovoj studiji identifikovali sedam preporuka. Prva se odnosi na zakon, da parlament, vlada i sve institucije koje rade na pisanju zakona i njihovom usklađivanju sa zakonima EU, strategijom razvoja energetike trebalo bi da budu mnogo efikasniji i da što pre završe preuzete obaveze.

Drugo je uslovljavanje pomoći. Ono što je zaključak naše studije je da bi SAD i EU trebalo da počnu oštrije da uslovljavaju pomoć bilo kakvim projektima u Srbiji implementacijom projekata koji se odnose na energetsku efikasnost i na ekologiju. Treća stvar je da bi Ministarstvo rudarstva i energetike trebalo da ubrza aktivnosti u formiranju instituta za energetiku, koji se spominje u Strategiji razvoja energetike i koji bi trebalo da bude spona između javnog i privatnog sektora i koji bi trebalo da da ključni doprinos razvoju srpske energetike. Četvrta stvar je više puta pominjana cenovna politika, trebalo bi da se donese jasna cenovna politika koja bi davala pozitivne signale investitorima. Peto je da Agencija za energetsku efikasnost treba ozbiljnije, jače i transparentnije da radi na dvosmernoj komunikaciji između zainteresovanih strana, ministarstva, vladinog i nevladinog sektora i stručnih službi. Šesto, da bi Vlada Srbije trebalo da realizuje preuzetu obavezu i da uspostavi obligatorno tržište biogoriva i da ozakoni umešavanje biogoriva u procentu od pet odsto u fosilna goriva. Poslednja, sedma preporuka jeste pojednostavljenje procedura izdavanja licenci i dozvola za obavljanje energetske delatnosti kako bi se stimulisala ulaganja u vetro energiju, solarnu energiju i mini hidroelektrane.

Pavle Božić

zamenik generalnog direktora Minel Šreder

Revolucija javne rasvete

Dolazim iz kompanije koja se, između ostalog, bavi proizvodnjom opreme za osvetljenje, a bavi se i problematikom koju tretira današnja tema, dakle efikasna potrošnja električne energije, u ovom slučaju o osvetljenju. Javno osvetljenje po prirodi stvari, kao značajna komunalna delatnost, je kompleksno pitanje i samim tim predstavlja bitan parametar za kvalitet života. U javnom osvetljenju susrećemo se sa svetiljkama u Srbiji koje su stare i više od 30 godina, sa sasvim zastarelom tehnologijom proizvodnje, veoma malom svetlosnom efikasnošću.

Kada je reč o sijalicama, prema našim podacima, prosečna snaga izvora svetlosti je oko 200 vati, pri čemu su to uglavnom prevaziđeni tipovi sijalica. Potpuno bih se složio da nam u tome predstoji revolucija, tek će doći velike revolucionarne promene u ovoj oblasti, dok u ovom trenutku koristimo sijalice sa premalom svetlosnom efikasnošću i sa veoma kratkim vekom trajanja. Prema nekim našim podacima, potrošnja na javno osvetljenje iznosi oko 350 gigavat časova godišnje, što bi trebalo da predstavlja oko 2,3 odsto industrijske potrošnje, ili 1,1 odsto ukupne potrošnje. U novcu, to bi trebalo da iznosi oko 20 miliona evra. Mogu da zaključim da javno osvetljenje u Srbiji ima veoma veliku, ogromnu potrošnju električne energije, a da su svetlosni efekti veoma loši. Takođe, kroz javno osvetljenje trebalo bi tretirati i bezbednost u saobraćaju, koja je lošim osvetljenjem apsolutno ugrožena. Stvara se lošim osvetljenjem i osećaj nesigurnosti, straha u stanovništvu, a veliko rasipanje svetlosti koje nije kontrolisano, stvara i dodatno svetlosno zagađenje.

Na teritoriji Srbije u 67 opština uradili smo studije za kompletne opštine i u jednom broju opština samo za delove opština. Opština Žitište prva je uradila rekonstrukciju, zamenili smo ukupno 1.764 svetiljke, zajedno sa konzolama i izvođenjem radova. Rezultat je ušteda električne energije od 44 odsto, ušteda u troškovima održavanja je 52 odsto, isplativost investicije ovde je bila 6,6 godina pri ceni električne energije od 0,044 evra. To je rađeno 2004. godine, danas zbog poskupljenja električne energije na samo 0,056 evra, isplativost se smanjila na 5,2 godine. Ona kao instalacija, sada, kao sistem štedi električnu energiju, a od te uštede mogu ljudi Žitišta da ulažu novac u nešto drugo. Možda u novo osvetljenje ili čak neku drugu komunalnu delatnost. Rekonstrukcija javnog osvetljenja jeste dobra investicija, i to su naša iskustva.

Ivan Simić

Siemens d.o.o. Srbija

Deo „zelenog“ programa i u Srbiji

Kompanija Simens u poslednjih šest meseci uzima aktivno učešće u jednoj kampanji koja podrazumeva upravo energetsku efikasnost. Strateški cilj je da se doprinese razvoju i podizanju standarda i nivoa uopšte kada je u pitanju energetika, medicina, a i industrija u Srbiji. Trenutno ima oko 250 zaposlenih u kompaniji Simens d.o.o. Beograd. Firma Simens je kao vlasnik kompanije Loher 2004. napravila grinfild projekat, tj. napravljena je fabrika za sklapanje vetrogeneratora u Subotici, koja u ovom trenutku ima više od 500 zaposlenih sa ciljem da do 2010. taj broj premaši 1.000 radnika. Kao što vidite, i broj proizvedenih jedinica se više nego duplira. U ovom trenutku sve te jedinice se izvoze nazad u matičnu kompaniju Simens u Nemačkoj. Mi se iskreno nadamo da će bar deo tih vetrogeneratora biti prodavan i u Srbiji.

Svoj ekološki portfolio Simens deli na osnovu tri kriterijuma. Pod jedan su obnovljivi izvori energije, drugi su ekološke tehnologije, već pomenuti tretmani otpadnih voda i zagađivanja vazduha, i energetsku efikasnost. Simens je rastao u svakom pogledu, tako i u ekološkom portfoliju, koji čini značajan deo. U Simensu postoji 14.000 zelenih patenata i samo na razvoj tih patenata potrošeno je oko milijardu evra u 2008. godini. Sam ekološki portfolio čini praktično četvrtinu ukupnog prometa kompanije, oko 20 milijardi evra, što je jako značajno. Po pitanju transparentnosti svega ovoga, mi možemo pričati: vratiće se investicije za šest meseci, za tri meseca, dve godine… Simens je otišao korak dalje. Naime, angažovana je revizorska kuća koja je uradila analizu da bi proverio rezultate o smanjenju karbonske emisije i uštedi u samom procesu proizvodnje, ili u zgradama kada je u pitanju Simensov ekološki portfolio. Sve brojke o smanjenju emisije, o uštedi novca prilikom upotrebe naših rešenja praktično su i proverene od strane nezavisne elektronske kuće.

Naša strategija na lokalnom tržištu je rad na strateškim projektima, u oblasti infrastrukture, saobraćaja, industrije, energije, IT, medicine, ali i institucionalna podrška vladi, nevladinim organizacijama u postavljanju standarda kada su u pitanju proizvodi bilo da je u pitanju ekologija, energetika, energetska efikasnost. Na raspolaganju je bilo privredi, bilo vladi, institucijama koje se bave energetikom, energetskom efikasnošću, ekologijom kada je u pitanju izrada regulative, izrada standarada, bilo kakav savet.