Panel 2. Internet i mediji – globalni trendovi i lokalna iskustva

Darko Dunjić

Direktor EUnet koledža i član borda direktora

Kvalitet informacija na Internetu postaće najbitniji

„Istraživanja pokazuju da su krajnji korisnici Interneta i medija putem Interneta, prezasićeni informacijama. Činjenica je da postoji obilje podataka, dnevnih i iz svih oblasti života. Selekcija informacija je manja, tako da ljudi osećaju jedan određeni pritisak. Ono što je kod nas bitno, mi nemamo neka ozbiljna istraživanja o krajnjem zadovoljstvu korisnika. EUnet se, naravno, bavi istraživanjem zadovoljstva krajnjih korisnika, ali moje je mišljenje da korisnik i nema neka posebna očekivanja videvši koje su mogućnosti medija na Internetu. Ono što je za diskusiju jeste vrednost informacija koja stiže do korisnika. Mediji se bave time i sigurno će se baviti u nekoj perspektivi. Sigurno je da ćemo u budućnost imati ne obilnost većkvalitet informacija. Mediji će poklanjati posebnu pažnju kvalitetu informacija. Videli smo da nove tehnologije generišu i nove potrebe i mnogi će na tome raditi, mada neki veći rade na tome. Ono što je značajno za jedno društvo jeste to što mediji mogu uticati i kreirati određene životne vrednosti. Moj je stav da u određenom smislu još nismo postali građansko društvo u životnom, poslovnom smislu i uopšte celom korpusu ponašanja. Ako pogledamo šta rade mediji na Internetu, videćemo da većina ima svoje prezentacije. Međutim, mnogi mediji nisu prilagodili svoje prezentacije mogućnostima koje daje Internet. Većina uglavnom na Internet stavlja ono što je ustvari njihova štampana prezentacija. Neki se tek trude da do kraja iskoriste tu interaktivnost postavljanjem blogova i ostalih stvari koje mogućnost Interneta nudi. Što se tiče biznis elementa prostori objavljivanja nisu kao prostori u štampi, u klasičnom formatu. Većina medija putem Interneta pokušava da zaradi samo na osnovu prostora za oglašavanje. Jedan deo medija, naročito agencije i nedeljni časopisi, uvelo je i Internet pretplatu, odnosno plaćanje sadržaja. Njima nije glavni prihod oglašavanje većustvari zaradu žele da naprave samo od konkretnog sadržaja. Internet je otvoren medij, mnogo konkurentniji od ostalih. Na njemu se nalaze sadržaji iz celog sveta, međutim mislim da će i dalje preovladavati lokalni sadržaji jer ljude naprosto prvenstveno zanimaju lokalne teme. Ponuda će se, naravno, vremenom proširivati, biće i veći prihod od reklama, ali i sve više informacija iz raznih oblasti, finansijskih i svih drugih.“

Stojan Vatreš

Direktor Razvojnog centra B92

Klasični mediji neće nestati, ali moraće da se promene

„Mi smo danas svedoci ozbiljnih korenitih promena u društvu, i možemo da kažemo da je to izazvano svetskom ekonomskom krizom. Ogromne promene dešavaju se prvenstveno kod samih korisnika, što moramo imati na umu kada je u pitanju kreiranje sadržaja na sajtu. Kada je u pitanju Internet ekonomija iz perspektive B92, mi se borimo za svakog korisnika, za svakog blogera, za svaki komentar, za svaki glas… Kod nas je u fokusu korisnik. Jako mnogo ulažemo u analizu njihovih potreba, zahteva i ideja. Imao sam jedan konkurs za brend developere i verovali ili ne od svih prijavljenih mislim da ni jedan nije došao sa ETF-a ili PMF-a. Imamo problem sa stručnjacima i tu neko mora da odgovor. Moramo da imamo neke vizije za broadband Internet u Srbiji. Gde će Srbija biti 2009, 2010. godine u svim tim stvarima. Treba nam zakonska regulativa, ali trebaju nam i podaci. Mi danas nemamo berzu sajtova, ne znamo koliko koji sajt vredi, ne prodaju se sajtovi, ne kupuju se, partnerstva su sporadična… Internet je danas jedna ogromna revolucija ideja. Vidimo ogroman rast sajtova kao što je Facebook, My Space, You toube, Google… Internet ekonomija je složena stvar i pojedinačni napori su usamljeni i ne doprinose pozicioniranju ove oblasti. To će biti veliki problem u Srbiji. Do pre par godina korisnici Interneta su bili neaktivni uživaoci, a danas čak i oni ostavljaju komentare, gledaju, učestvuju… Tu je ogromna vrednost Interneta i ono što se mora prepoznati i od medija i od države. Korisnici to prepoznaju i daju povratnu informaciju.

Strukture prodaje i marketinga prelaze na Internet, zbog ogromnog broja podataka i uske segmentacije. Na Internetu imamo geotargeting, ali i najnoviju stvar: bihejvior targeting. Neko će umesto deset sekundi na televiziji platiti jednogodišnje pozicioniranje na Internetu i imaće neuporedivo veći efekat. Mi u B92 očekujemo veliki rast, bez obzira na ekonomsku krizu očekujemo da će broj posetilaca biti oko milion i po. Zato nam trebaju rešenja. Nisam siguran da li u NIP postoji nešto za Internet tehnologije. Akcenat ćemo stavljati na nešto što će obeležiti Internet ovde u budućnosti, a to je social networking. To je mesto gde će Internet marketing da crpi podatke i da napravi biznis model. Ono što nam fali u Srbiji je Internet monitoring, nacionalna agencija koja će tačno znati koliku koji sajt ima posetu i imati o tome zvanične podatke. To je praksa u celoj Evropi. Da li će nestati klasični mediji? Neće nestati, ali ovo je jedan od najjačih udaraca jer Internet je veoma moćan. Klasični mediji moraće da ulažu u nove servise da bi opstali. Kod klasičnih medija će biti dobro to što će imati online dostupnost, moći će arhivu da stave na sajt. Internet je suviše važan i bitan kako za nas, tako i za državu, i ona bi njime trebalo stalno da se bavi, a ne stihijski i sporadično.

Rade Tričković

Izvršni direktor Httpool

Veliki rast tržišta Internet marketinga

„Pošto dolazim iz kuće koja se bavi Internet marketingom pokušaću da dam neke odgovore na pitanja koja se tiču oglašavanja preko Interneta. O Internet oglašavanju u Srbiji možemo da govorimo tek negde od 2006. godine, i od tada ova industrija raste godišnje za 50 do 100 odsto. To nas dovodi do toga da je 2008. godine na Internet oglašavanje u Srbiji investirano oko 2,5 miliona evra. Poređenja radi, ovi iznosi u državama u okruženju su znatno veći, pa je to u Hrvatskoj 50, 60 odsto više, u Bugarskoj četiri puta više, u Rumuniji i Sloveniji 20 miliona evra, a u Austriji 50 miliona evra. Razlozi što je to tako kod nas su pre svega nedovoljno razvijena svest oglašivača o prednostima oglašavanja na Internetu, netransparentnost samog tržišta, ali i nedostatak kvalitetnih sajtova. Procentualno, na Internet odlazi oko dva odsto od svih oglašavanja u Srbiji. Taj procenat je u razvijenim zemljama daleko veći, pa je 15 odsto u Britaniji i Skandinaviji, a u 2010. će po procenama biti 20 odsto. Globalno gledano Internet raste dok ostali mediji stagniraju ili opadaju. Globalna kriza će samo ubrzati taj trend jer će se oglašivači odlučivati za transparentniji model oglašavanja. Oglašavanje u novinama je u 2008. godini palo za čak deset odsto u svetu po statistici, a Internet oglašavanje je poraslo za sedam odsto. Aktuelna kriza će ubrzati taj trend, a svetski trend može se primeniti i na našu zemlju. Internet oglašavanje je potcenjeno ovde, ali kada pogledamo samo dve godine unazad, kada ono praktično nije ni postojalo, onda ove cifre za našu zemlju i nisu tako loše. Prema podacima iz prva dva meseca ove godine recesija u pogledu Internet oglašavanja još nije zahvatila našu zemlju. Sposobnost Interneta da prenosi sadržaje svih drugih medija dovela je do toga da se sve više ljudi mlađih od 45 godina informiše putem Interneta. Većina domaćih novinskih kuća je tek prošle godine shvatila da treba da se okrenu online izdanju, što je verovatno strah da će izgubiti čitanost ako učine tekstove dostupnim putem besplatnog servisa kao što je Internet. Njujork tajms je pre dve godine imao problem koji su nazvali „problem deset procenata“. Tiražim je pao za deset odsto, takođe deset puta je manji broj čitalaca njihovog nedeljnog izdanja od broja posetilaca sajta. Od ukupnih prihoda oglašavanja, Internet oglašavanje uticalo je samo deset odsto. Razlozi za taj disparitet su trojaki. Na Internetu je konkurencija veća, ali pre svega glavni problem je neusklađenost cena u štampanim izdanjima i na Internetu. Kuće su same krive što je Internet oglašavanje malo doprinosilo njihovim prihodima. Greška je i što su mislili da je Internet oglašavanje komplementarno printu i da nisu direktna konkurencija. Ovaj problem je i danas aktuelan u Srbiji, gde je cena oglašavanja na Internetu pet puta niža od one u Hrvatskoj ili Sloveniji. Novinske kuće u Srbiji su za poslednjih godina dana za trećinu zabeležile pad prihoda od oglašavanja. Mediji će biti prinuđeni da se što više okrenu Internet izdanjima. Novine su preživele pojavu radija i televizije, pa mnogi veruju da će preživeti i ovu ekspanziju Interneta.“

Rade Mačković

Generalni direktor Omnicoma

Nejasna pravna regulativa za agregaciju vesti

„Svedoci smo da su se pojavili mash-up sajtovi i agregatori vesti, najpoznatiji je recimo Naslovi.net. Tako je Omnicom napravio svoj sajt ovakvog tipa Mojnovac.rs, koji registruje podatke o investicionim i penzijskim fondovima u Srbiji. Skupili smo iz desetak izvora informacije, prezentovali ih na drugačiji način i dobili poverenje kod naših korisnika. Međutim, pošto taj sajt ima i segment agregacije vesti, dobili smo poziv iz agencije Beta koji su nam objasnili da prelaze na komercijalni način publikovanja svojih RSS fidova i svojih vesti, naravno jer oni žive od stvaranja tih informacija. Zamolili su nas da ukoliko se ne pretplatimo na njihov servis u jednom određenom vremenu prosto povučemo vesti. Mi smo se s tim usaglasili. Ali, šta se dešava ukoliko Naslovi.net povuku XML feed sa Betinog sajta i onda mi povučemo taj feed sa Naslovi.net sajta, a u tom feed-u ne stoji da je Beta izvor? Beta je iznela stav da je to ne zanima i da će u tom slučaju pokrenuti pravnu akciju protiv nas. Hteli smo da vidimo koji je pravni okvir u slučaju takve stvari. Prvo smo otvorili Zakon o autorskim i srodnim pravima koji ni jednom rečju ne pominje Internet. Prema njemu Internet sajt možete da tretirate kao bazu podataka i kao medij, šta od ta dva uzeti? Prosto i mi i drugi news agregatori moramo da se plašimo tumačenja pravosudnih organa, ukoliko se protiv nas pokrene parnica. Naše iskustvo je da sudovi ne razumeju prirodu Interneta protiv medija. Nismo krivi mi što smo napravili sajt po uzoru na svetske trendove, nije kriva ni Beta što želi da naplati svoju vest, ali smo se zatekli u jednom „sivom“ pravnom polju. Zamislite stranu agenciju koja dođe ovde da pravi portal, a za mesec ili godinu dana će neka novinska kuća, potpuno legitimno, povesti proces protiv njih. I šta onda? Ljudi samo mogu da sednu i mole Boga da ne budu tuženi za ogromne novce.

Drugi model je online prodaja gde karticom kupujete određeni proizvod, uslugu, servis… Vi imate sajt koji je potpisao ugovor sa Internet payment getweyem. Kada platite karticom vaš broj kreditne kartice ne završi na sajtu, normalno, većbude prosleđen payment getweyu, koji je obično renomirana kuća koja garantuje da vaša kartica neće biti zloupotrebljena. Ali, i pored ovakvog transparentnog modela postavili su se uslovi sigurnosti, jer ljudi ipak do payment getweya mogu da prate vašu aktivnost. Taj problem se prevazilazi Pay pall sistemom, koji je uveo E-bay i koji garantuje ko je sa one druge strane mreže ko vam prodaje knjigu, CD ili recimo Titovu sliku. U Srbiji je Banka Intesa podigla svoj payment getwey i vi možete potpuno normalno da kupite uslugu i robu preko Interneta. Banka Intesa visinom svoje marže pokušava da reši problem nedostatka pravnog okvira za E-commerc u Srbiji. Uslovi za prijavu su rigorozni, zato što verovatno žele da rade samo sa renomiranim korisnicima kako bi zaštitili svoj servis. Rezultat toga su uslovi koji vam otežavaju poslovanje. Ako radite sa pet procenata marže, prosto možete da prodajete samo određene proizvode gde su marže velike. Vi kao domaće lice ne možete da radite sa inostranim kompanijama i osuđeni ste na Banca Intesu. Ukoliko želite da prodate nešto Amerikancu potpuno je iluzorno očekivati da on dođe na srpski sajt i da broj svoje kartice srpskoj banci. Stavite sebe u poziciju da dođete na kolumbijski sajt i plaćate kolumbijskog banci. Rešenje je pay pall kome svi veruju, ali problem je što pay pall ne želi da rade sa Srbijom zbog domaće regulative u poreskoj politici. Pay pall dozvoljava da deponujete sredstva i da drugi korisnik to povuče na svoju karticu. Naš poreski sistem je takav da pravno lice ukoliko nije banka ne može fizičkom licu bez plaćanja poreza da izvrši transfer sredstava. Ukoliko ne radite sa domaćim kupcima koji rade sa Banca Intesom vi ne možete da koristite ovaj sistem.

Implementatori Internet rešenja se nalaze u „sivoj zoni“, niko na njih ne obraća pažnju. Ne postoji planski i sistematski pristup rešenju. Internet je multidisciplinaran i svaki od poslovnih modela bi trebalo da koordiniše pet ili šest ministarstava. Mislim da je krajnje vreme da Vlada razmisli kako će svoj pravni okvir da prilagodi mogućnostima Internet poslovanja jer za par godina, plašim se, naša privreda biće još manje konkurentna nego sada, a većsada je po mom mišljenju katastrofa.“

Borislav Blagojević

Stariji savetnik za Internet i nove medije, Komtrejd grupe

Klasični mediji će morati da se prilagode Internetu

„Internet je medij i mnogo više od toga. Mediji i Internet moraju da funkcionišu zajedno. Mediji će morati da se promene i prilagode Internetu. Prošlog petka, 13. marta 2009. godine, napunilo se 20 godina postojanja weba. To je i malo i mnogo s obzirom na to šta se sve desilo u napredovanju weba. Nalazimo se u momentu promena načina na koji ljudi razmišljaju o Internetu. Internet je odavno prestao da bude nešto što je samo za IT stručnjake i akademski sektor. Postao je mnogo više čak i od klasičnog medija.

Povezivanje u najširem smislu je verovatno najvažnija osobina Interneta. Globalno i lokalno su isprepleteni i šta god da radite na Internetu globalno ste dostupni. Druga stvar je da možete da povežete sve sadržaje, sve informacije, bilo gde da se nalaze na Internetu. Bitna osobina je i interaktivnost. Korisnici više nisu puki posmatrači, oni čak učestvuju i kao kreatori. To podiže i nivo očekivanja posetilaca Interneta. Menja se pristup u odnosu na klasične medije, na Internetu možete da učestvujete i u menjanju sadržaja. Statistike kažu da na svetu imamo oko milijardu i po mobilnih telefona koji imaju pristup Internetu. To je svakako više nego svih televizora i računara zajedno. Predviđanja stručnjaka su da je mobilnost ustvari budućnost jer i Internet prelazi na mobilni telefon. Svi koji kreiraju sadržaje za Internet moraju o tome da razmišljaju jer i publika je sada drugačija i drugačije razmišlja. Način na koji su korisnici navikli da gledaju informacije je bitno drugačiji, a količina sadržaja na Internetu je neuporedivo veća. Novinari mogu da se bave istraživačkim novinarstvom na jednom višem nivou. Nov je i način za prezentovanje sadržaja. Klasični mediji uzimaju neke osobine od Interneta. Pokušavaju da stvore interaktivnost, da se sadržaji drugačije uobliče. Moraće i ljudi koji rade u medijima da se promene, da drugačije pristupaju poslu. Svi sadržaji koji se prikazuju na Internetu, a napravljeni su u klasičnim medijima moraće i dalje da postoje. Moraće i dalje neko da ih pravi. Jedino što će klasični mediji biti primorani da steknu nove veštine.“