Paori nemaju kome da prodaju pšenicu: Ko je kriv što su skladišta puna, a žito nije prodato dok su cene bile visoke?

Prema poslednjim podacima Produktne berze u Novom Sadu, pšenicom se slabo trgovalo, uz cenu od 19,5 dinara po kilogramu bez PDV-a. S druge strane, konkurencija na tržištu neprestano raste u trci Rusije i Ukrajine da prodaju zalihe.

Stoga su, prema rečima Sunčice Savović, direktorke Udruženja Žita Srbije, domaći paori ove godine zaista u problemu, ali država nije jedina kriva za takvo stanje.

Naime, ona ističe da ratari pšenicu nisu prodali ni kada je cena bila znatno veća nego što je sada slučaj, što je za posledicu imalo stvaranje još većeg disbalansa nagomilavanjem dodatnih viškova robe.

„Država je u sklopu odluka koje je donosila prošle godine zaslužna za prelazne zalihe od 700.000 tona koje imamo od roda iz 2022, a za sve ostale viškove zaslužne su pogrešne tržišne odluke vlasnika robe. One su legitimne, jer svako ima pravo da odluči da li će i kada da proda proizvod. Ipak, suština je da, čekajući visoke cene, vlasnici robe nisu prodali pšenicu u žetvi kada je bila 35 dinara, ali ni do kraja novembra kada je dostizala 40 dinara za kilogram. Takođe, ni do februara ove godine, kada je cena bila u padu, ali iznosila 32 dinara“, ističe naša sagovornica.

Savović dodaje da će, uprkos kolebanjima ratara da li da obnove useve, pšenica biti posejana, ali na površinama manjim nego godinu dana ranije.

„Sejalo se i u uslovima koji su bili ratni, a računice o prihodima ili gubicima su sporne. Za svakoga su drugačije i ne postoji univerzalna kalkulacija za proizvođačku cenu pšenice. Ona zavisi i od prinosa i od ulaganja koja nisu svuda ista, počev od đubriva pa do pesticida i drugih investiranja“, podseća direktorka Udruženja Žita Srbije.

Suprotno od Savović, predsednik Nezavisnog udruženja poljoprivrednika Jovica Jakšić tvrdi da zalihe nisu rezultat zastoja u prodaji kod samih proizvođača, već pre punih skladišta.

„Kada bi ratari znali koja će cena pšenice kada biti, ne bi bili u njivama već bi bili brokeri. Proizvod prodajemo onda kada nam je potreban novac, jer imamo kredite, obaveze i zaduženja, pa u skladu sa rokovima i prodajemo. Retki su ratari koji su dugo zadržavali pšenicu kod sebe, više se to dešava sa skladištarima, koji su kupovali pa očekivali da će prodati po većoj ceni, kako bi napravili razliku kao što je bila prethodnih godina“, kaže Jakšić.

On dodaje da, iako paori žele da prodaju žitarice – sada nemaju kome, te stoga ocenjuje da nije u redu da iko „upire prstom u njih“.

„Skladištari su pooštrili uslove, nemamo kome da prodamo robu, a sopstvenih skladišnih kapaciteta slabo imamo. Takođe, u koga mi da upiremo prstom što roba ne plovi Dunavom – ko je za to kriv?“, kaže naš sagovornik.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin, podseća da su prosečni proizvođači pšenice trenutno na nuli, a da neminovno ima i onih koji su poslovali u gubitku.

„Kada je reč o ekonomskoj 2022/23 godini, kalkulacija pokazuje da su je naši pšeničari jedva zatvorili, odnosno da se nalaze oko pozitivne nule, što je zapravo gubitak, s obzirom da cele godine rade da ne bi ništa zaradili. Prošle godine smo imali preko 700 hiljada hektara površine pod pšenicom, što je bio desetogodišnji maksimum. To je bio odgovor na prethodnu ekonomsku godinu, u kojoj je cena pšenice bila dobra, te je uzgajanje bilo isplativije od soje, kukuruza, repe i drugih vrsta. Upravo zbog toga su se proširile setvene površine. Ipak, ove godine smo imali skupu setvu, i opterećenu kalkulaciju skupim imputima“, napominje ovaj agroanalitičar.

On sugeriše da, iako uzgajanje pšenice u Srbiji nikada nije bila previše profitabilna delatnost, prošle godine pokazala se kao najisplativija kultura, ali se stanje na tržištu brzo promenilo, donoseći rapidni pad cena, a posledično i probleme ratarima.

„Zabrana izvoza u trenutku kada je cena pšenice na svetskom tržištu imala pik, bila je velika greška države jer smo imali dovoljno zaliha. Ipak, u žetvi, kada nije bilo ograničenja po pitanju trgovine sa inostranstvom, bila je 35 dinara, ali ona nije prodata. Danas je ona skoro duplo jeftinija, pa su ratari ušli u problem, jer su cene počele naglo da padaju. To je uzrokovalo da proizvođači sami sebi postavljaju pitanje da li da seju pšenicu, ako je cena niska i ako nema veće perspektive“, ističe naš sagovornik, dodajući da dodatnu poteškoću predstavlja i problem sa crnomorskim koridorom.

Ipak, naš sagovornik napominje da smanjenje zasejanih površina ne bi dovelo do oskudice ove žitarice, jer su godišnje potrebe Srbije oko 1,8 miliona tona, što je znatno manje od količina koje se proizvedu.

„Ove godine smo imali preko tri miliona tona prinosa. Sve i da se poseje 500 hiljada hektara, i pet tona po hektaru, to je daleko više od naših potreba za proizvodnju brašna, testenina, hleba, peciva i semenske pšenice“, poručuje Galetin.

I agroanalitičar Branislav Gulan napominje da je Srbija ove godine proizvela 3,4 miliona tona pšenice, ali da su ratari na gubitku jer je proizvodnja po kilogramu koštala 33,3 dinara, dok se na berzi prodaje za 19,5 dinara bez PDV-a.

„Srbija ne treba da brine za pšenicu jer će uvek imati dovoljno. Ipak, problem sada predstavljaju zalihe, a pala je i potrošnja hleba i smanjio se broj stanovnika. U Srbiji se 2017. godine trošilo 83 kilograma hleba po glavi stanovnika godišnje, a najnoviji podaci pokazuju da je ona sada pala na 61 kilogram – što je dokaz nerazvijenosti i pada standarda“, zaključuje Danasov sagovornik.

Podsećamo, država je 10. marta 2022. godine obustavila izvoz pšenice, brašna, kukuruza i ulja, što je, prema rečima nadležnih, trebalo da stabilizuje situaciju na tržištu. Stručna javnost ovu odluku ocenila je kao nepotreban potez Vlade, koji je ostavio negativne posledice po domaći agrar.