Paori plaćaju ceh tržišnom privređivanju

S takvom realnošću domaća javnost suočava se već nekoliko godina unazad, a sporadični protesti ratara, poput najnovijeg koji su organizovali proizvođači suncokreta, samo su vrh ledenog brega i još jedan od dokaza da su odnosi u prehrambenoj industriji poremećeni. Od tri velike i jedne male uljare u Novoj Crnji, najveći deo tržišta zapravo pokriva zrenjaninski Dijamant, u vlasništvu hrvatskog Agrokora. Pošto su uljare u privatnom vlasništvu, država ne može da utiče na njihovo poslovanje, što znači da ne može da određuje ni otkupne cene. Može samo da sugeriše. U prilog tome svedoče i neuspeli pokušaji predstavnika države, zabeleženi prethodnih dana, da posreduju u pregovorima između poljoprivrednika i predstavnika industrije ulja, kako bi se izborila viša cena za sirovi suncokret.

– Država nema novca da usliši zahteve poljoprivrednika da za potrebe robnih rezervi otkupi suncokret kako bi podstakla rast cena. Treba podsetiti da se cene formiraju na tržištu i prošle godine, koja je bila sušna, postignuta jedobra cena u regionu. Ove godine, međutim, ostvreni su visoki prinosi, pa su i cene niže – izjavio je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić.

Prema podacima Poslovne zajednice za industrijsko bilje, fabrike ulja koje prerađuju sve proizvedene uljarice u Srbiji i koje su postale veliki izvoznici, doprinose smanjivanju ukupnog spoljnotrgovinskog deficita, što je uticalo na ostvarivanje pozitivnih rezultata u agraru prošle godine.

– Te fabrike ugovaraju proizvodnju sa poljoprivrednim proizvođačima i isporučuju im reporomaterijal i mineralno đubrivo. Ali, činjenica je da poljoprivrednici to mineralno đubrivo već dvadesetak godina unazad ne koriste samo na ugovorenim površinama pod suncokretom, već i za prehranu kukuruza i ostalih kultura. To znači da se, praktično, podrška uljara ne odnosi samo na proizvođače suncokreta, kojim je bilo zasejano oko 190.000 hektara, i soje kojom je pokriveno oko 130.000 hetara – smatra Olga Čurović, predsednica Poslovne zajednice za industrijsko bilje.

Statističari su izračunali da se u Srbiji u proseku godišnje potroši 16 litara ulja po stanovniku što znači trošak u kućnom budžetu od 3.000 do 4.000 dinara. Kada se ovaj podatak uporedi sa površinom pod suncokretom, prema nekim računicama ispada da proizvodimo uglavnom za svoje potrebe a zna se da ima izvoza i to značajnog, od koga i uljare i država ostvaruju dobru zaradu. Ako se uzme u obzir računica prema kojoj se od 100 kilograma suncokreta dobija 37 litara ulja, a da je prosečna potrošnja u Srbiji oko 100 tona godišnje, ispada da su potrebe domaćeg tržišta pokrivene, jer se sirovo ulje koristi i za proizvodnju margarina i majoneza. Međutim, Srbija godinama izvozi ulje i uvozi sirovo ulje, pa s obzirom na to ne treba da čude poremećaji na tržištu ove sirovine. Tome su u izvesnoj meri „kumovali“ i neki pogrešni potezi države koji su bili loši za primarne proizvođače a dobri za uljare. Protekla godina je bila sa lošija što se ukupnog roda tiče, pa je država zabranila izvoz uljarica a ratari su tim potezom izgubili kupca u inostranstvu. Osim toga, država je podigla standarde kvaliteta i zahvaljujući tome uljare su bile na dobitku oko 12.000 tona zrna. Situacija u ovogodišnjoj žetvi je dugačija što se roda tiče, on je dobar a prinosi se kreću od 3,6 do 2,2 tone po hektaru. Ipak, Ministarstvo za trgovinu dozvolilo je uvoz sirovog ulja u iznosu od 20.000 tona, što je količina koju pokriva otkup oko 45.000 tona suncokreta. Uljare su ovu količinu uvezle zbog dalje trgovine, a lager koji je stvoren obezbeđuje im sigurnost u otkupu zrna. Tako ispada da od svih učesnika u ovom lancu najveći rizik snose poljoprivrednici, koji za sada samo predaju ovogodišnji rod. Prodaja još uvek nije počela na Produktnoj berzi u Novom Sadu, gde kažu da je ovo uobičajena pojava kada ratari nisu zadovoljni ponuđenim cenama prerađivača. A poslednje ponuđena cena je 27 dinara za kilogram suncokreta, dok ratari traže 35 dinara.

– Neprihvatljiva je cena od 27 dinara kilogram, kada istovremeno cena sojine sačme, koja nastaje kao otpad u proizvodnji ulja, u rinfuzu košta 21 dinar kilogram, a upakovana više od 30 dinara. Prema svim kalkulacijama, realna cena je 35 dinara, pa i ako dobijemo ono što tražimo, jedva da možemo da pokrijemo troškove proizvodnje. Na berzama u okruženju raste cena suncokreta, pa se nadam da bi za desetak dana moglo da dođe do dogovora sa uljarima – procenjuje Miroslav Grubanov, učesnik protesta južnobanatskih ratara.

Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Goran Ješić uputio je apel prerađivačkoj indistriji da podeli rizik proizvodnje sa seljacima i da prihvati zahtevanu otkupnu cenu od 35 dinara. U suprotnom, smatra on, sav rizik proizvodnje će se prevaliti na paore koji će se suočiti sa egzistencijalnim problemom. „Proizvođači ulja uživaju zaštitu države, te se moraju socijalno odgovorno ponašati i podeliti rizik proizvodnje sa seljacima. Ukoliko se to ne desi, naredne godine biće ugrožena sirovinska baza, te prerađivači neće imati šta da otkupe, jer će se proizvođači opredeliti za uzgoj neke druge kulture“, upozorava Ješić.

Poljoprivrednici u Vojvodini koji su morali da trguju suncokretom prodavali su ga prethodnih dana fabrikama stočne hrane, koje su se odlučile na otkup veći od 30 dinara po kilogramu, jer su saznale da će i veliki proizvođači uskoro ponuditi višu cenu. Šta dalje – na to pitanje poljoprivrednici će morati da odgovore ili boljim, organizovanim nastupom na tržištu, s obzirom na to da državnih subvencija nema ili promenom setvene strukture. Protestima svakako ne, jer iritiraju javnost.

Rekordan rod

– Ovogodišnji rod suncokreta, čija žetva još nije završena, mogao b da bude rekordan (prethodni rekord zabeležen je 2008. godine). Ovom uljaricom zasejano je oko 190.000 hektar i očekuje se rod od oko 500.000 tona. Treba, međutim, naglasiti da na tržištu Srbije, osim uljara, imamo i velike kupce suncokreta, poput Bungea i Kargela, koji otkupljene količine odmah izvoze. Činjenica je, takođe, da uljare imaju korektniji odnos prema proizvođačima s obzirom na to da im obezbeđuju repromaterijal čime se unapred finansira proizvodnja koja će biti otkupljena – objašnjava za Danas direktorka Poslovne zajednice za industrijsko bilje, Olga Čurović.