Paradoks japanske ekonomije

P { margin-bottom: 0.21cm; }Takođe, stopa nezaposlenosti je 3,3 odsto i znatno je niža od stope nezaposlenosti od pet odsto u Sjedinjenim Državama, kao i trostruko niža nego u evrozoni, gde iznosi gotovo 10 odsto. Ali, ekonomija Japana ponovo je „skliznula“ u deflaciju, što podrazumeva smanjenje potrošačkih cena u martu u odnosu na isti period prošle godine, kada je smanjena realna vrednost bruto domaćeg proizvoda. Uprkos troškovima pozajmljivanja koji su gotovo nulti, fiskalni deficit primakao se nivou od oko sedam odsto bruto domaćeg proizvoda, a državni dug premašio je 230 odsto BDP-a. Istovremeno, stanovništvo i radna snaga se smanjuju, čime se nagoveštava mogućnost još većih dugovanja u budućnosti. Kada je premijer Šinzo Abe, u decembru 2012, preuzeo tu funkciju, objavio je strategiju koja sadrži tri kraka – rešavanje problema u vezi sa sporim rastom i sporom inflacijom, što podrazumeva vođenje veoma jednostavne monetarne politike, davanje kratkoročnih fiskalnih stimulansa i sprovođenje strukturnih reformi na tržištu rada i proizvoda. Ali, ekonomska politika vlade, takozvana abenomika, nije uspela da zauzda probleme Japana i gotovo je izvesno da se to neće dogoditi ni u budućnosti.

Nakon što je Abe imenovao Haruhikoa Kurodu za novog guvernera Banke Japana naložio mu je smanjenje inflatorne stope na dva odsto. Kuroda je bez odlaganja relaksirao monetarnu politiku, tako što je znatno snizio kamatne stope i pokrenuo programe masovne kupovine državnih obveznica sa dugim rokom dospeća. Takva praksa prouzrokovala je veliki pad vrednosti jena i učinila da se kamatna stopa za obveznice sa desetogodišnjim rokom dospeća približi nuli. Taj konkurentniji srednji kurs izazvao je povećanje profita japanskih izvoznika, ali ne i rast njihove proizvodnje, imajući u vidu činjenicu da je slabiji jen predstavljao okidač za rast cena uvoza, čime su se smanjili prihodi japanskih domaćinstava. U januaru je Banka Japana otišla korak dalje i uvela negativne depozitne stope na obavezne rezerve komercijalnih banaka, što su predstavnici tržišta protumačili kao „zbunjujući čin očajnika“. Sve navedeno negativno je uticalo na domaćinstva i tražnju. Takođe, uprkos „kvantnim olakšicama“, globalne finansijske okolnosti ubrzo su izazvale rast jena, čija vrednost je u odnosu na dolar uvećana za gotovo deset odsto. Prošle sedmice Banka Japana je iznenadila tržišta odlukom da ništa ne promeni, s obzirom na to da se očekivalo usvajanje dodatnih olakšica. Tržišta su burno reagovala, imajući u vidu podatak da je jen porastao za dva odsto u odnosu na dolar, a vrednost dnevnog prometa na japanskoj berzi smanjena je za tri odsto.

Abe je započeo svoju fiskalnu politiku izdašnim programom potrošnje, usredsređenim u najvećoj meri na popravljanje i zamenu infrastrukture pogođene razornim zemljotresom koji je pogodio Japan 2011. godine. Ali, takođe je i povećao porez na dodatnu vrednost sa pet na osam odsto kako bi se uhvatio ukoštac sa ogromnim deficitom i narastajućim nacionalnim dugom. Kao rezultat tih poteza usledio je ekonomski sunovrat, koji je podrazumevao i smanjenje vrednosti bruto domaćeg proizvoda za dve trećine, tako da realna vrednost BDP-a sada ne premašuje stopu zabeleženu pre osam godina. Treći krak „abenomike“ – primena strukturnih mera u cilju podizanja rasta, i dalje je na dugom štapu, dok se dobre vesti odnose na određeno povećanje udela žena u radnoj snazi i broja turista koji posećuju Japan. S druge strane, niz reformi osmišljenih kako bi se unapredio prezaštićeni poljoprivredni sektor, što uključuje značajne promene, zavisi od ratifikacije Transpacifičkog sporazuma o trgovinskom partnerstvu, a smanjenje stanovništva i radne snage predstavlja glavni dugoročni izazov, što pokazuje i apel premijera Abea da se više žena uključi u poslove van kuće. Mada sistem privremenih dozvola omogućava stranim radnicima da se zaposle u Japanu na tri godine, država neće težiti da ublaži loše demografske trendove otvarajući vrata trajnoj imigraciji.

Autor je profesor ekonomije na Univerzitetu Harvard