Vlada Srbije je izgleda našla novi način da subvencioniše Er Srbiju i to u funkciji razvoja niškog aerodroma.
Kako je najavio pomoćnik ministra saobraćaja Zoran Ilić iz budžeta će se subvencionisati „linije od javnog značaja“ iz Niša ka desetak evropskih gradova, a na javnom tenderu „očekuje se da učestvuje Er Srbija, ali nije isključeno da se jave i druge avio kompanije“.
Stručnjaci ocenjuju da bi ovo mogao biti još jedan način državnog finansiranja nacionalnog avioprevoznika Er Srbije nakon što je istekla ugovorna obaveza države da je subvencioniše. Predrag Vujović, nekadašnji direktor JAT-a smatra da redovni saobraćaj iz Niša nema nikakvog potencijala.
„Ovo je čista politička odluka koja nema mnogo veze sa ekonomskom računicom. Konstrukcija poslovanja Er Srbije je mnogo skuplja nego što je Vizera ili Rajanera. Aviosabraćaj ka Nišu može da ima karakter povezivanja radnika u inostranstvu sa jugom Srbije. Ali to se radi čarterima ili loukost, a ne redovnim saobraćajem koji je suviše skup“, objašnjava Vujović.
On, kao i drugi stručnjaci, ističu da treba javno objaviti analizu na osnovu koje je doneta takva odluka, da se vidi koliko para se daje, na koji rok, za koliko linija.
„Subvencije na kratak rok imaju smisla, ali sve duže od šest meseci ili godinu dana je neopravdano. Ja mislim da linije Er Srbije iz Niša ne mogu biti samostalne i da su bile isplative Er Srbija bi ih već uvela“, ocenjuje bivši direktor nacionalne aviokompanije JAT.
Za ekonomistu Milana Kovačevića prelazak sa sistema u kome je Niš niskim taksama privlačio loukost aviokompanije i tako ih subvencionisao na račun svojih prihoda na sistem gde država direktno daje novac poreskih obveznika aviokompanijama u najmanju ruku prelazak sa boljeg na lošije rešenje.
„Ovo liči na smirivanje nezadovoljstva građana zbog preuzimanja aerodroma u Nišu i nakon toga gašenja nekoliko loukost linija. Takođe nije slučajno ni to što je Er Srbija u priči oko subvencionisanja linija. Današnja vlast teži da što više radi arbitrarno. Za početak trebalo je da piše u budžetu koliko novca se izdvaja za otvaranje novih avio-linija, pa da se tada raspravi to rešenje. Ali pre svega treba videti ekonomsku analizu, zašto linije iz Niša, koje linije, da li se to isplati…“, napominje Kovačević.
Inače, od 2014. zaključno sa 2017. godinom za koje imamo finansijske izveštaje, država je subvencionisala Er Srbiju sa ukupno 181 milion evra. Prema ugovoru sa Etihadom država je imala obavezu subvencionisanja aviokompanije do kraja 2016. godine, ali su našli način da „pomognu“ i 2017. i to sa 20 miliona evra od čega je 12 miliona bilo na ime podrške na osnovu strategije razvoja turizma.
Avio-linije od javnog značaja nisu novina i mnoge zemlje u okruženju i Evropi ih imaju. Procenjuje se da samo u Evropi oko 300 miliona evra godišnje države daju aviokompanije za letove na ovim linijama. U okruženju ima dosta primera subvencionisanih linija, a i sama Er Srbija prima subvencije od Republike Srpske za održavanje linije sa Banja Lukom. Makedonci su krajem prošle godine produžili ugovor sa Vizerom za linije iz Skoplja i Ohrida sa finansijskom pomoći od 40.000 evra za svaku novu destinaciju i devet evra po putniku iz Skoplja i 13 evra po putniku iz Ohrida. Hrvatska ima mnogo ovakvih linija i uglavnom služe za povezivanje Zagreba sa primorjem. I sam grad Niš je jedno vreme plaćao subvencije Montenegro-erlajnsu za letove do Podgorice.
Ipak, priča sa aerodromom „Konstantin Veliki“ ima i pozadinu koja dovodi u pitanje opravdanost subvencija. Naime, početkom prošle godine kada je obelodanjeno ko će biti koncesionar ANT, predsednik Republike Aleksandar Vučić je izjavio da je „država dozvolila niškom aerodromu da se razvija iako uzima putnike beogradskom“, kao i da „Niš nije shvatao da smanjuje brojke rasta putnika na aerodromu Nikola Tesle“. Iako ni danas nije objavljen ugovor o koncesiji sa Vansijem tada smo saznali da je ispregovarano da aerodromi Niš, Ponikve i Morava „mogu porasti do milion putnika u sledećih 12 godina“.
Nešto kasnije, u aprilu prošle godine iz Vlade Srbije je odgovoreno na pitanje novinara Danasa da jedino pravo koje koncesionar ima u skladu sa Zakonom o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama jeste da zahteva ekonomsko i finansijsko usklađivanje i to samo u slučaju da ukupan broj putnika na Aerodromu Nikola Tesla bude ispod 12 miliona putnika u jednoj kalendarskoj godini, a da istovremeno broj putnika na aerodromima u radijusu od 150 kilometara od Beograda na primer Morava i Ponikve bude veći od 500.000 godišnje po aerodromu, odnosno više od milion godišnje po aerodromu koji se nalaze u radijusu od 150 do 230 kilometara.
Brojnim građanima Niša koji su protestovali mesecima protiv preuzimanja aerodroma od strane Republike ovo je bio pouzdan pokazatelj da država želi da zaustavi rast prometa u Nišu zarad boljeg poslovanja beogradskog aerodroma. Inače u 2017. godini „Konstantin Veliki“ proglašen je najbrže rastućem aerodromom u Beogradu. Nedugo nakon preuzimanja Vizer je ugasio liniju prema Malmeu, čije ponovno otvaranje je najavljeno ovog leta, zatim je Rajaner proredio, a potom i najavio gašenje linija prema Diseldorfu of 15. marta, a početkom ove godine ugašena je i linija prema Ajndhovenu.
Za Predraga Vujovića odluka o subvencijama je dokaz da preuzimanje aerodroma od strane države nije bilo opravdano.
„Preuzeto je nešto što je radilo samostalno, da bi se onda moralo dotirati državnim parama“, napominje on.
Juče do kraja dana nismo dobili odgovore iz Ministarstva saobraćaja na pitanja koje su to linije od javnog značaja, koje kriterijume će prevoznici morati da ispune i koliko novca je namenjeno subvencijama.
Promenjen zakon da pripremi subvencije
Vlada Srbije je 26. oktobra prošle godine predložila izmenu zakona o vazdušnom saobraćaju prema kome se mogu subvencionisati aviokompanije koje budu letele do zemalja sa kojima je Vlada Srbije potpisala bilateralne i multilateralne sporazume, dok su do tada linije u javnom interesu bile one na kojima ne postoji komercijalni interes za obavljanje redovnog avio saobraćaja i koje su značajne za privredni razvoj pojedinih oblasti u Srbiji. Takođe, ranije je pisalo u zakonu da ako za šest meseci od proglašenja linije u javnom interesu niko ne pokaže interesovanje za obavljanje redovnog avio-prevoza, Vlada može da raspiše javni tender. Sada u zakonu stoji umesto šest meseci „kratak rok“ što može da znači bilo šta. Osim toga zakonom je produžen rok subvencionisanja sa četiri na maksimalno pet godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.