Gledajući finansijske izveštaje fudbalskih klubova Crvena Zvezda i Partizan, lako bi se moglo pomisliti da se radi o društvenim preduzećima koja se nekako kobeljaju da nastave sa poslovanjem, oslanjaju se na pomoć države, ne plaćaju poreze pa ih onda reprogramiraju i što je najvažnije gomilaju gubitke i dugove.
Nedavno objavljeni finansijski izveštaji dva najveća fudbalska kluba pokazuju da je FK Partizan prošle godine zabeležio gubitak od 161,7 miliona dinara (1,4 miliona evra), ali to je još i dobar rezultat u poređenju sa 2021. godinom kada je gubitak bio veći od pet miliona evra (604 miliona dinara).
Takođe prošle godine, FK Crvena Zvezda je zabeležila skoro desetostruko veći gubitak od komšija preko brda – celih 1,17 milijardi dinara ili 10 miliona evra. To je opet skoro dvostruko više od gubitka iz 2021. godine kada je CZ izgubila 670 miliona dinara (5,7 miliona evra).
Akumulirani neto gubitak Crvene zvezde na dan 31. decembar 2022. iznosio je 5,3 milijardi dinara, a gubitak iznad visine kapitala iznosio je 1,2 milijardi dinara.
Kratkoročne obaveze su šest milijardi dinara bile veće od obrtne imovine, što znači da se poslovanje kluba finansira iz duga.
Dugovi fudbalskih klubova su glavna tema kada je reč o njihovom poslovanju.
Ukupne obaveze Crvene zvezde poslednjeg dana 2022. godine, prema bilansu uspeha, iznosile su 7,8 milijardi dinara, to je povećanje za više od dve milijarde dinara u odnosu na kraj 2021. godine.
Po osnovu dugoročnih kredita u inostranstvu Zvezda je dugovala oko 500 miliona dinara. Najveći deo toga se odnosi na kredit od inostranog fizičkog lica uzet 2021. godine od 2,2 miliona evra, koji je reprogramiran i produžen rok otplate prošle godine.
Od luksemburškog investicionog fonda Fasanara sekjuritiz prošle godine Zvezda je pozajmila pet miliona evra na tri godine.
Kratkoročne obaveze kluba iznosile su 6,7 milijardi dinara ili skoro 57 miliona evra, na kraju prošle godine.
Domaćim bankama dugovali su oko 515 miliona dinara, u inostranstvu su pozajmili 888 miliona dinara, a još su drugim licima koja nisu banke dugovali 660 miliona dinara.
Obaveze iz poslovanja, koje se odnose pre svega na domaće i strane klubove i menadžerske agencije iznosile su 1,8 milijardi dinara.
Na kraju godine poreske obaveze Crvene Zvezde bile su 1,17 milijardi dinara. Pri tome, krajem marta prošle godine ovaj klub je kod Poreske uprave reprogramirao deo tog duga od 787,6 miliona dinara (oko 6,7 miliona evra), koji je do kraja godine smanjen na 753,5 miliona dinara.
Na stadion Rajko Mitić od 2012. zaključno sa 2022. godinom stavljeno je sedam hipoteka.
Pet hipoteka je u korist Poreske uprave Savski venac, jedna je na ime grada Beograda i poslednja, podignuta 29. decembra prošle godine, na AIK banku.
Zvezda je prošle godine ukupno prihodovala više od četiri milijarde dinara. Najvažniji izvor prihoda za Zvezdu, kao uostalom i za Partizan je učešće u evropskim takmičenjima i prodaja igrača.
Od UEFA je prošle godine prihodovala 1,76 milijardi dinara, što je rast od 360 miliona u odnosu na 2021. godinu. Za 2023. godinu zbog učešća u evropskim takmičenjima u klubu planiraju veće prihode nego prošle godine.
Od prodaje igrača prihod je iznosio 555,9 miliona dinara što je 320 miliona više nego prethodne godine.
Od sponzora je Zvezda imala prihod od 690 miliona dinara, a gro toga došlo je od glavnog sponzora Gaspromnjefta – 458,4 miliona dinara. Među značajnijim sponzorima bio je i Telekom Srbije sa blizu 150 miliona dinara.
Od TV prava prihod je iznosio 128 miliona, od ulaznica prodatih za evropska takmičenja 135 miliona, a za domaće prvenstvo 40 miliona dinara.
Od pretplatnih ulaznica došlo je još 132 miliona dinara.
Još jedan značajan izvor prihoda za Zvezdu bio je i grad Beograd. U 2021. godini od grada je inkasirano 320 miliona dinara, nakon što je osnovni ugovor od 118 miliona povećan sa dva aneksa, a u prošloj godini je iz gradske kase leglo još 226 miliona dinara.
I bilansi Partizana liče na Zvezdine, samo sa manjim brojevima.
Akumulirani gubitak FK Partizan na kraju prošle godine iznosio je 4,2 milijarde dinara. Ukupne obaveze bile su veće od aktive za 2,8 milijardi, a kratkoročne obaveze od obrtne imovine za 4,2 milijarde dinara, što znači da klub ima negativan kapital i da se finansira iz zaduživanja.
Ukupni poslovni prihodi Partizana iznosili su prošle godine 2,8 milijardi dinara pto je rast od oko 500 miliona u odnosu na 2021. Prihodi iz inostranstva višestruko premašuju one iz zemlje.
Od učešća u UEFA takmičenjima Partizan je prošle godine inkasirao 862 miliona dinara, za oko 120 miliona više nego prošle godine.
Od prodaje igrača prihodovali su 932,4 miliona dinara. To se odnosi na prodaju Umara Sadika od 521,5 miliona i Marka Milovanovića za 411 miliona dinara.
Od sponzorstava je dobijeno 205 miliona dinara, a glavni sponzor Partizana prošle godine bio je Telekom Srbije sa 133 miliona dinara, a pojavljuje se i Ziđin sa 14,6 miliona dinara.
Od prodatih karata za evropska takmičenja dobili su 51,6 miliona dinara, a od domaćih utakmica svega 17,8 miliona dinara. Od TV prava leglo je 31,9 miliona dinara. Prošle godine je na ime tantijema klubu uplaćeno i 133,8 miliona dinara od transfera Dušana Vlahovića.
I FK Partizan je dobio novac iz gradske kase prošle godine i to 82,5 miliona dinara, ali je i od Vlade Srbije uplaćeno 226 miliona dinara.
Obaveze Partizana na kraju prošle godine iznosile su oko 4,6 milijardi dinara. Dugoročne obaveze su iznosile 1,25 milijardi dinara i više su nego udvostručene u odnosu na kraj pretprošle godine. Tu se izdvaja kredit kod Poštanske štedionice od 250 miliona dinara na koji je stavljena hipoteka i zaloga na novac od Telekomovog sponzorstva.
Kratkoročne obaveze su znatno veće i iznosile su 3,3 milijarde dinara, što je pak smanjenje od oko 600 miliona dinara u odnosu na 2021.
Neimenovanoj inostranoj firmi se duguje 300.000 evra, a još 85,7 miliona dinara su beskamatne pozajmice klubu.
Obaveze iz poslovanja iznosile su 700 miliona dinara, pre svega stranim klubovima i menadžerskim agencijama.
Na kraju godine, obaveze prema zaposlenima i igračima iznosile su čak 1,1 milijardu dinara.
I Partizan ima značajne poreske dugove. Na kraju prošle godine dug prema Poreskoj upravi iznosio je 604 miliona dinara (malo više od pet miliona evra). Partizan je takođe u martu zaključio reprogram kod Poreske uprave na iznos od 1,4 milijarde dinara na 48 meseci sa godinu dana grejs perioda.
Zanimljivo je i da je prošle godine Partizan za kazne, pre svega UEFA-e i FSS plati0 80 miliona dinara, otpriliko onoliko koliko je dobio donacija od grada Beograda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.