Paunović: Za stanje na lokalu krivi Republika i baš Fiskalni savet

Ukupan dug lokalne samouprave je, kako se navodi u izveštaju Fiskalnog saveta, milijardu evra ili četiri odsto BDP, najveći problemi su u najvećim gradovima pa je tako Kragujevac na ivici bankrota (četiri milijarde dinara duga), za nijansu bolje stoji Niš sa tri milijarde dinara duga, dok je u velikom problemu i Beograd, koji 15 odsto svojih rashoda daje najvećem komunalnom gubitašu u državi GSP-u.

Kao veliki problem Fiskalni savet ističe i višak od 10.000 zaposlenih na lokalu, ali i to što 200 miliona evra godišnje ode na subvencije, dok za investicije u lokalnu infrastrukturu nedostaje bar 250 miliona evra. Najveće gubitke, čak 80 odsto pravi 20 preduzeća, a država rupe „krpi“ tako što iz budžetskih rezervi pomaže deficitarne opštine. Tako je, samo u tu svrhu, isplaćeno iz budžetskih rezervi dve milijarde dinara. Niš je dobio, na primer, pola milijarde dinara, dok je „uspešna“ Jagodina, kako to svaki put ne preskoči da pomene njen gradonačelnik Dragan Marković Palma samo u aprilu odlukom Vlade, potpisao dobila 60 miliona dinara prve pomoći iz budžeta.

Da je odgovornost na državi, i na Fiskalnom savetu tvrdi i predsednik opštine Paraćin Saša Paunović. On za Danas kaže da su opštinama i gradovima prihodi umanjeni za oko 30 milijardi dinara godišnje u odnosu na 2011. godinu, odnosno na period pre zakona koji su napadali iz Fiskalnog saveta, a gde su Republici prihodi povećani za 133 milijarde godišnje.

– Ako imamo manje para nego 2011. kada su već prihodi bili smanjeni i od strane prethodne vlade, umanjen je bio transfer, a obaveze nisu ostale samo iste nego su se povećale, što se Fiskalni savet čudi što su opštine dužne. Čudo bi bilo da nisu – kaže Paunović.

Govoreći o 200 miliona evra subvencija kao o lošoj opštinskoj politici Fiskalni savet, smatra Paunović, promašuje temu jer to nisu subvencije za plate, nego uglavnom novac za plaćanje komunalnih usluga kao što je javna rasveta, hvatanje pasa, uništavanje komaraca, održavanje parkova i slično.

– Ove komunalne usluge moraju da obavljaju JKP po zakonu o komunalnim delatnostima, a ne naplaćuju se od građana kroz nekakve račune. Dakle moraju da se plate iz budžeta i najčešće se prikazuju tako kao subvencija – napominje naš sagovornik.

Dug opština i gradova odgovornost je i Fiskalnog saveta, napominje Paunović, jer se FS pet godina unazad zdušno zalagao da se smanje i ukinu prihodi opština i gradova, a da uopšte nisu bili upoznati sa tim kakvo je stanje i šta sve mora da se plaća.

– Ako je lokalu ukinuto 250 miliona evra prihoda godišnje, šta je čudno što je ukupan dug možda milijarda? To je nekih pet puta 250 miliona, od čega je polovina ili više dug Beograda – ističe Saša Paunović.

A Beograd (iz čije gradske uprave u toku dana nismo uspeli da dobijemo komentar na ovaj izveštaj) ima problema sa dugom koji je od 60 miliona evra u 2007. narastao na 410 miliona u 2013, ali pre svega sa nerentabilnim gradskim saobraćajnim preduzećem za koje izdvajaju 15 odsto svojih rashoda. Godišnji manjak koji GSP pravi je 100 miliona evra, od prodaje karata zarade 10 milijardi dinara, a troškovi su im 24 milijarde dinara.

U najlošijoj finansijskoj situaciju su u Kragujevcu – koji je kako kažu u FS pred bankrotom iz kog ne može da se izvuče bez pomoći države.

Tim povodom gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić je u izjavi za sajt grada rekao: „Ja to pričam već tri godine, pa zar nisam na prvoj konferenciji za novinare rekao da sam izabran za stečajnog upravnika, a ne za gradonačelnika?“ Dugovi grada u minule gotovo tri godine nisu smanjeni, uprkos činjenici da je vlada Aleksandra Vučića bila blagonaklonija lokalnoj vlasti sa SNS-om i Radomirom Nikolićem na čelu nego dok je grad vodio lider Zajedno za Šumadiju Veroljub Stevanović.

Stevanović je za naš list rekao da su tvrdnje i optužbe naprednjaka na njegov račun „obične budalaštine“, kojima pokušavaju da pokriju sopstvenu nepodobnost. On tvrdi da naprednjačka vlast nije uspela da dovede nijednu investiciju, te da otuda nema ni novih radnih mesta, ni novca u budžetu od poreza na plate.

Grad je, prema Stevanovićevim rečima, nakon oktobra 2014. iz državnog budžeta dobio više od milijardu dinara, a u međuvremenu je uzeo i kredit od 23 miliona evra, a da niko ne zna gde je završio taj novac, pošto u gradu sve propada.

Na osnovu dugogodišnjeg iskustva u radu sa lokalnim samoupravama u Srbiji stručnjak na projektu Švajcarske kancelarije za razvoj Branislav Milić kaže za Danas da je preporuka da se gradovi i opštine više oslanjaju na svoje sopstvene prihode.

– Jedan od njih je, na primer, porez na imovinu. U proteklih pet godina mi smo sa lokalnim samoupravama radili na tome da prošire obuhvat tog poreza, i pokazalo se da na taj način može da se „dopuni“ opštinska kasa bez dodatnog zaduživanja – ističe Milić.

Niš: Gradska uprava bez komentara

Grad Niš je krajem pošle godine prema izveštaju Fiskalnog saveta kasnio u plaćanju obaveza u vrednosti od tri milijarde dinara, što predstavlja više od trećine gradskog budžeta. U prethodne tri godine Grad Niš je dobijao vanrednu pomoć iz republičkog budžeta od pola milijarde dinara. U isto vreme porazni su rezultati investicija, te tako je svega 38 odsto domaćinstava priključeno na kanalizacionu mrežu i 64 odsto na vodovodnu.

Na pitanje da nam prokomentariše rezultate Grada Niša i izveštaj Fiskalnog saveta zamenik gradonačelnika Miloš Banđur nam je rekao da će to moći da uradi tek kada pročita izveštaj.

Janković: „Bankrot bahatih“

Pokret slobodnih građana Saše Jankovića ocenio je da izveštaj fiskalnog saveta pokazuje da državom i svim nivoima vlasti vladaju „bratija i partija“, zarad lične koristi. „U najvećim problemima su gradovi u kojima je SNS najduže na vlasti i u kojima vladaju ljudi bliski vrhu te stranke – Kragujevac, Niš, Beograd i Novi Sad. U tim gradovima štedi se na socijalnim davanjima, oni ne mogu da servisiraju dugove koji dospevaju dok se istovremeno u Kragujevcu raspisuju tenderi za skupa alkoholna pića, na privatna putovanja putuje se službenim autom, a u Beogradu se grade višemilionske fontane i jarboli“, navodi se u saopštenju.