Pavle Petrović: Rast plata i penzija nikako preko pet odsto

Predsednik Saveta Pavle Petrović upozorio je da bi povećanje plata od 10 odsto kako se spekuliše bio neodrživ i značio bi preokret trenda smanjenja učešća plata u BDP-u na osam odsto.

„Ovim bi se takođe smanjio prostor za podsticanje privrednog rasta. To bi značilo i dvostruko veći rast plata u javnom nego u privatnom sektoru u kome se generiše nova vrednost i odakle se i isplaćuju zarade u javnom sektoru. Vlada već godinama želi da destimuliše mlade da se zapošljavaju u javnom sektoru i da idu u privatni, a ovoliko povećanje bi značilo sve suprotno ovome“, ocenio je Petrović dodajući da ni posle tri godine nije urađena analiza kakav bi odnos plata trebalo da bude između različitih sektora javne uprave, kao ni kakav bi odnos plata trebalo da bude unutar samih sektora.

Tako se ne zna, mada je još 2014. započet rad na tome, koliki bi trebalo da bude odnos između zarade policajca, lekara i nastavnika. Takođe, u zdravstvu na primer najviša plata primarijusa koji prima 75.000 svega 3,5 puta veća od najniže plate od 22.500 dinara. Prema oceni Petrovića, ovo dovodi do odlaska lekara u inostranstvo ili u privatni sektor.

„Nema analize gde su viškovi, a gde manjkovi, ko bi trebalo da dobije veću platu a ko ne. U tako neuređenom sistemu najmanje štete bi napravilo linearno povećanje plata od pet odsto u proseku. Vlada bi trebalo da napusti i meru zabrane zapošljavanja koja je na snazi već tri godine, jer ugrožava kvalitet usluga javnog sektora“, smatra Petrović.

Fiskalni savet je napravio računicu koliko bi se kome mogla povećati plata u okviru prosečnog rasta od pet odsto. Ukoliko bi vojska i policija dobili povišice od 10 odsto kao što su najavljivali resorni ministri, zaposleni u zdravstvu, prosveti i ostalim sektorima bi mogli da dobiju plate veće za četiri odsto. Ukoliko bi se prosvetarima i zdravstvenim radnicima povećale plate za 10 odsto nikom drugom u javnom sektoru ne bi mogla da poraste plata. Pored linearnog povećanja u Fiskalnom savetu apeluju da se razmotri mogućnost da se prosvetarima i zdravstvenim radnicima povećaju zarade za šest odsto, dok bi svi ostali u javnom sektoru dobili povišice od četiri odsto.
Kada se radi o penzijama glavna institucija za kontrolu javnih finansija ocenjuje da se u 2018. godini stiču uslovi za postepeno ukidanje mere smanjenja penzija većih od 25.000 dinara, kako bi se ponovo uspostavio odnos između uplaćenih doprinosa i visine penzija.

U Savetu su napravili tri scenarija povećanja mase penzija od pet odsto u sledećoj godini koliko oni smatraju da je održivo.

U prvom scenariju bi zakon o smanjenju penzija iz 2014. bio potpuno ukinut, što bi značilo da najniže penzije uopšte ne porastu, dok bi veće penzije bile veće nego 2014. godine pre smanjenja.
Drugi scenario se odnosi na linearno povećanje penzija za pet odsto. Tada bi ispotprosečne penzije bile veće nego 2014. za osam odsto, dok bi veći deo penzija umanjenih 2014. i dalje bile ispod tog nivoa. U trećem slučaju došlo bi do povećanja svima za 2,5 odsto i još bi se ukinula polovina privremenog smanjenja penzija iz 2014. što bi dovelo do toga da bi samo penzioneri sa najvišim primanjima ostali ispod nivoa iz 2014. dok bi svi ostali imali nominalni rast penzija. Poslednje rešenje Fiskalni savet ocenjuje kao ekonomski najbolje.

Što se tiče mera štednje Savet ocenjuje da je fiskalna konsolidacija okončana i da nema potrebe za dodatnim merama štednje u 2018. godini. Oni prognoziraju da će u ovoj godini biti ostvaren suficit od 20 milijardi dinara što je za 95 milijardi bolje od planiranog. Od toga 80 milijardi se pripisuje boljoj naplati prihoda, a 15 milijardi smanjenju javnih rashoda. Kada se isključe jednokratni javni prihodi Fiskalni savet ocenjuje da će biti ostvaren trajni deficit od 0,5 do jedan odsto BDP-a što je dugoročno održiv cilj.

Javne finansije će narednih godina imati povoljne tendencije zbog manjih neproduktivnih rashoda za kamate zbog smanjenja javnog duga, zatim smanjuje se otplata po osnovu garancija za dugove javnih preduzeća.

„U 2018. biće dodatnog prostora u budžetu od 800 miliona evra što otvara prostor za vođenje fiskalne politike. Od toga najmanje pola treba iskoristiti za podsticaj privrednog rasta pre svega kroz javne investicije i smanjenje poreza, a manji deo za povećanje potrošnje kroz povećanje plata i penzija“, napominje Petrović dodajući da bi trebalo povećati javne investicije u 2018. za 300-350 miliona evra pošto je sa izdvajanjem tri odsto BDP-a za investicije Srbija negativni rekorder u Centralnoj i Istočnoj Evropi. S druge strane sredstva za investicije postoje pošto imamo na raspolaganju 2,4 milijarde evra odobrenih, a nepovučenih kredita.

Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta istakao je da bi država mogla da iskoristi 15 milijardi dinara za smanjenje opterećenja na zarade sa 64 na 62 odsto neto plate. Ovo bi se moglo uraditi ili kroz povećanje neoporezivog cenzusa što bi donelo veće olakšanje za manje zarade ili smanjenjem doprinosa za zdravstveno osiguranje i za nezaposlenost na teret poslodavca. Takođe, ocenio je Altiparmakov da ima prostora i da se sa tri do pet milijardi dinara omogući poresko oslobađanje za start-apove u roku 12 do 18 meseci.

Po svim ocenama najmanje se uradilo na reformisanju preduzeća u privatizaciji koja i dalje gomilaju dugove i prave troškove za budžet. Do kraja godine dugovi ovih preduzeća za gas mogli bi dostići pet milijardi dinara što praktično znači subvencionisanje loših preduzeća od strane Srbijagasa. Prema rečima Vladimira Vučkovića, člana Fiskalnog saveta, i dalje prednjači Azotara, koja svake godine ne plati gas u iznosu dve do tri milijarde dinara. Jedan od većih dužnika je i Novi Sad-Gas društveno preduzeće koje naplaćuje gas od Novosađana, a nagomilalo je dugove Srbijagasu na skoro 10 milijardi dinara. Kako objašnjava Vučković, osim toga se svake godine do tri milijarde dinara prebaci u loša preduzeća preko Fonda za razvoj.

„I dalje je 150 preduzeća sa oko 50.000 zaposlenih u procesu privatizacije i taj broj se sporo smanjuje. Kod javnih preduzeća vidi se taj sistem spojenih sudova sa neprivatizovanim preduzećima kroz neplaćanje gasa ili struje. I pored toga vidimo da nema reformi u javnim preduzećima, naročito u EPS-u gde nije urađena sistematizacija radnih mesta i gde je prosečna neto plata prošle godine povećana za 2.000 dinara“, ističe Vučković.