Pavle Petrović: Privredni rast baziran na državnim i stranim investicijama počeo da se iscrpljuje

„Za 840 evra sada može da se kupi ono što je pre šest godina moglo za 540, a inflacija stvara iluziju većeg rasta“, naveo je Petrović u autorskom tekstu za Radar.

Srbija, po njegovoj proceni, trenutno ima solidan trend privrednog rasta od oko četiri odsto, za jedan procentni poen brži od zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE), što je dobro, ali samo na prvi pogled, jer nije svaki rast jednako kvalitetan i održiv.

„A sadašnji privredni rast Srbije niti je dovoljno kvalitetan, niti je dugoročno održiv“, kazao je Petrović.

Dodao je da se model privrednog rasta Srbije fundamentalno razlikuje od zemalja CIE. Dok one rast sve više temelje na inovacijama i razvoju naprednih visokotehnoloških sektora, Srbija se oslanja na velike državne investicije i snažan priliv stranih direktnih investicija (SDI), koji je od 2017. do 2023. kumulativno dostigao skoro 25 milijardi evra.

„To, međutim, nisu investicije koje Srbiju modernizuju, jer su stranci uglavnom ulagali u tradicionalne privredne grane – rudarstvo, proizvodnju guma, osnovnih metala, sklapanje i proizvodnju bazičnih komponenti za auto-industriju… Tako se eksploatišu prirodni resursi i jeftinija radna snaga, a ne donose se znanja i napredne tehnologije, kojima bi se domaća privreda transformisala i priključila razvijenoj Evropi“, naveo je Petrović.

Uporedo sa velikim javnim i stranim investicijama, domaći privatni sektor je, kako je upozorio, hiberniran, zapostavljen, nedovoljno investira, a i ta mala ulaganja pretežno su usmerena na tradicionalne grane privrede.

„Radi se, dakle, o državnom modelu rasta, koji guraju javne investicije (države i javnih preduzeća) i SDI, koje država na razne načine privlači, a ne o preduzetničkom modelu, baziranom na inicijativi, inovacijama i investiranju domaćeg privatnog sektora, koji može da obezbedi kvalitetan (visoko produktivan) i održiv privredni rast“, istakao je Petrović.

Investiciona politika države od 2018. se po njegovim rečima vodi van uređenog sistema, zaobilaženjem i preskakanjem standardnih procedura, poslovi se ugovaraju direktnim pogodbama s izvođačima umesto na tenderima, ugovori su obično tajni, a projektna dokumentacija loša.

„Postoje naznake da je sadašnji neodrživi model privrednog rasta Srbije već počeo da se iscrpljuje. Javne investicije pokreću rast BDP-a po dva osnova. Prvi je kad se iz godine u godinu snažno povećavaju, jer takva promena angažuje nove zaposlene, više građevinske operative, podstiče veću proizvodnju građevinskog materijala. Međutim, taj kanal je sad iscrpljen, budući da su investicije države dostigle maksimalan nivo koji može da se finansira. To se vidi i po tome što se neki veliki projekti, poput izgradnje metroa, odlažu“, naveo je Petrović.

Dodao je da drugi pozitivan efekat javnih investicija nastupa onda kad se one završe i kada izgrađena infrastruktura omogući ekspanziju privatnog sektora, što je ranije, kad su se gradili najvažniji putni koridori, bilo nesporno, ali je sad sve upitnije.

„Kolike će dugoročne koristi imati privreda od Nacionalnog stadiona ili Ekspa? Kolika je korist od projekata čija je cena ogromna a kvalitet radova upitan uključujući, sada vidimo, i njihovu pouzdanost i bezbednost?“, upitao je Petrović.