PDV podiže priliv novca, ali i cene

Jer, ako je prisutna opšta nelikvidnost ko onda može da plati porez i to je jedno od objašnjenja zašto su prihodi budžeta značajno niži u aprilu nego u martu – kaže za Danas saradnik Ekonomskog instituta Miroslav Zdravković komentarišući procenu analitičara Ekonomskog instituta koji tvrde da bi povećanje budžetskog deficita bilo bolje nego povećanje PDV-a.

Podaci pokazuju da su prihodi budžeta u prva četiri meseca za 17 odsto niži nego u istom periodu prošle godine što sugeriše da Vlada neće moći da izbegne još jedan rebalans. Predlog Ekonomskog instituta jeste da se deficit poveća sa 70 na 100 milijardi dinara i da se ta razlika pokrije kreditom Svetske banke (300 miliona dolara) i finansijskom pomoći Evropske unije (100 miliona evra). Na pitanje koliko je verovatno da se obezbede nove uštede za zatvaranje većeg deficita, Zdravković kaže da bi neisplaćivanje jedne penzije moglo da bude jedno od rešenja. „Problem je u tome što niko iz Vlade ne sme da pomene tu opciju iako je svima jasno da bi zakidanje penzionerima jedne penzije donelo potrebnih 30 milijardi dinara. U svakom slučaju, bolje je da imamo veći deficit nego da se povećava PDV, ali bi idealno bilo razmišljati gde stvarno može da se smanji potrošnja“, smatra Zdravković. On podseća da pad industrijske proizvodnje i pad uvoza „vuku“ poreske prihode naniže i dodaje da bi nelikvidnost mogla iz meseca u mesec da predstavlja sve veći problem.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić smatra da bi možda trebalo razmišljati o primeni obe mere – odnosno i povećanju deficita i podizanju stope PDV-a.

– Jasno je da dosadašnje mere za pokrivanje deficita budžeta nisu dale očekivane rezultate. Najbolje bi bilo kada bi država mogla još da smanji rashode, ali ovih dana vidimo kako to izgleda sa autorskim honorarima ili uzimanjem 40 odsto sopstvenih prihoda budžetskih korisnika. To bi dovelo do prestanka rada pojedinih fakulteta, ustanova kulture i drugih institucija. Povećanje PDV-a bi u narodu bilo dočekano veoma loše, ali je možda „najpravednija“ mera, jer nije selektivna odnosno pogađa celokupno stanovništvo. Reakcija na povećanje deficita budžeta takođe bi bila loša jer to znači da država povećava potrošnju, ali bi u tom kontekstu trebalo imati u vidu kako se ponašaju ostale zemlje u tranziciji, kao i pojedine članice EU – ističe Savić.

On naglašava da će biti veoma dobro ukoliko stopa privrednog pada ove godine bude ispod 10 odsto i dodaje da krediti za likvidnost neće bitnije popraviti poslovanje industrije s obzirom na to da je reč o meri koja je selektivna, nedovoljna i nema razvojni karakter već je cilj da se time pomogne preduzećima da prežive krizu. „Bojim se da ovo nije poslednji rebalans budžeta i da se neće završiti samo na avgustovskoj poseti MMF“, upozorava Savić.

Prihodi budžeta u januaru bili su nešto veći od 45 milijardi dinara, u februaru je inkasirano oko 40 milijardi dok se u martu u državnu kasu slilo oko 55 milijardi dinara. Međutim, umesto da se uzlazni trend nastavi, u aprilu su prihodi bili na nivou od 47,9 milijardi dinara. Ministarstvo finansija trebalo bi do kraja nedelje da objavi podatke za maj, ali sudeći prema „optimizmu“ stručne javnosti može se desiti da budu i lošiji od aprilskih. Povećanje deficita budžeta za obične građane u najmanju ruku značiće da će im biti isplaćeno sve što očekuju, ali će u narednim godinama od poreza koji plaćaju biti vraćane nove pozajmice koje će za pokrivanje deficita morati da uzme država. Međutim, ukoliko se država odluči na dalje smanjenje rashoda umesto povećanja deficita to će značiti uskraćivanje novca brojnim institucijama i projektima s kojima građani imaju direktne ili indirektne veze. Kada je reč o povećanju PDV-a (već se spekuliše da bi stopa u tom slučaju mogla da bude 20, a ne 19 odsto), ona neminovno donosi rast cena i može da šteti privredi. Ali, konačnu reč o ovim predlozima daće MMF, koji mora da aminuje sve planove Vlade.

Budžetski prihodi

* Januar – 45 milijardi dinara

* Februar – 40 milijardi dinara

* Mart – 55 milijardi dinara

* April – 47,9 milijardi dinara

Labavi kriterijumi

– U zemljama EU planirano je da deficit ove godine u proseku bude na nivou od oko šest odsto BDP, a 2010. godine čak sedam odsto što je i više nego dvostruko iznad kriterijuma iz Mastrihta, koji dozvoljavaju minus do tri odsto BDP. Samo šest od 27 članica EU biće u poziciji da taj kriterijum ispuni – kaže za Danas Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.