Pejpal stiže u Srbiju do kraja 2013.

 „Prepreke za dolazak Pejpala više ne postoje i nadam se da će ove godine biti aktiviran. To će omogućiti našim građanima da lakše nabavljaju proizvode iz inostranstva“, najavio je Stefan Lazarević, državni sekretar za telekomunikacije Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine. On je na konferenciji „Poštanske usluge i elektronska trgovina“ Danas konferens centra istakao da će se više detalja o tome znati posle sastanka naše državne delegacije sa predstavnicima te kompanije koji je zakazan za sledeći mesec u Sjedinjenim Američkim Državama.

– Bilo je dosta nedostataka koje smo morali da otklonimo, ali smo prošle godine od predstavnika te kompanije dobili informaciju da je 2012, zapravo, poslednja godina bez Pejpala u Srbiji. Sudeći prema iskustvima drugih zemalja, velika verovatnoća je da će Pejpal, kada dođe, omogućiti pre svega kupovinu proizvoda putem interneta, ali ne odmah i prodaju – kaže Lazarević.

On je ukazao i na to da bi trebalo promeniti još neke zakone ne bi li se oblast elektronske trgovine dodatno uredila, ali je dodao da je pozitivan trend u toj oblasti, ipak, prisutan. Prema njegovim rečima, neophodno je usvojiti zakone koji će omogućiti elektronsko plaćanje računa i regulisati plaćanje putem mobilnog telefona, kao i zakona o arhivskoj građi.

– Iako ne postoji precizna evidencija o rasprostranjenosti elektronske trgovine, procenjuje se da se na taj način ostvari oko 10 odsto ukupne trgovine. Ohrabruje i podatak da broj ljudi koji su zainteresovani za kupovinu preko interneta raste. Kada svi zakoni budu usvojeni, očekujem da će onlajn trgovaca biti još više – napomenuo je Lazarević. Državni sekretar je najavio da bi u aprilu ove godine mogla da bude usvojena i strategija razvoja poštanskih usluga.

Sudeći prema izjavi Vladete Petrovića, izvršnog direktora PTT Srbija, oni su spremni za dolazak Pejpala, kao i za svaku drugu vrstu elektronske trgovine. On je u tom kontekstu podsetio da je od 1. aprila uvedena usluga slanja SMS poruka onima kojima je stigla pošiljka. U toj poruci se korisnici ove usluge obaveštavaju o tome gde i kada da dođu i da podignu pošiljku. Petrović je podsetio i na veliki mrežu ove kompanije koja ima 1.500 pošta širom Srbije, 4.133 šaltera i tri velika logistička centra u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.

– Spremni smo za elektronsku trgovinu – imamo 1.380 vozila, 1.855 mopeda i 1.133 bicikla. Osim toga, 80 odsto vozila kojima raspolažemo pokriveno je GPS sistemom. Pošta na godišnjem nivou ostvari više transakcija nego sve banke u Srbiji zajedno. Možemo se pohvaliti i još jednom uslugom, koja funkcioniše od novembra 2011. godine – reč je o Post exportu. Zahvaljujući toj usluzi ostvaren je izvoz robe vredne više od milion evra. Na ovaj način pošiljka iz Srbije može da se pošalje u 227 zemalja sveta – rekao je Petrović.

Uprkos tome što u svetu postoji trend pada tradicionalnih pošiljki, Petrović kaže da naša Pošta spada u malobrojne koje beleže rast u broju poslatih pisama. Ključne prednosti koje bi PTT mogla da ima u razvoju elektronske trgovine ima mnogo, a među njima su, kako je rekao Petrović, kapaciteti, kvalitet, tradicija, visok nivo bezbednosti, praćenje pošiljaka, pristupačne cene. Pošta raspolaže i sa 450 mobilnih terminala. Petrović se pohvalio i zlatnim sertifikatom koji je, u septembru prošle godine, PTT dobio od Svetskog poštanskog saveza u Dohi.

Ukazujući na probleme sa kojima se prilikom isporuka suočavaju, izvršni direktor PTT Srbija izneo je podatak da od 2,7 miliona domaćinstava u Srbiji samo 900.000 njih ima ispravno poštansko sanduče. „Gotovo 1,3 miliona domaćinstava nema poštansko sanduče i to nam dodatno otežava posao“, tvrdi Petrović. Međutim, problemi za radnike ove kompanije se ne zaustavljaju na poštanskim sandučićima. „Veliki problem predstavljaju nam i česte promene naziva ulica, isti nazivi ulica u jednom gradu, pa i nepostojanje ulica“, naglasio je Petrović.

Jedan od učesnika Danasove konferenciji Boris Petković, direktor DHL internešenel Beograd, rekao je da se godišnji učinak DHL-a u Srbiji izražava cifrom od 620.000 pošiljki, što je oko 2.500 pošiljki dnevno i da su veoma zadovoljni poslovanjem.

– DHL je u Srbiji osnovan još 1983. godine i to kao prvi pružalac usluge međunarodnog ekspresnog transporta u istočnoj Evropi. Danas zapošljava 124 ljudi, ima 65 odsto udela na međunarodnom i dva odsto na domaćem tržištu. Problema, naravno, ima ali, generalno posmatrano, imamo dobar zakonski okvir. Situaciju, međutim, dodatno otežava činjenica da se mnoge zakonske odredbe ne primenjuju u praksi – konstatovao je Petković i naglasio da bi trebalo rešiti problem uniformnog tumačenje zakona, kao i uvesti dvosmerni sistem carinjenja.

Da su poštanske usluge poslednjih decenija doživele pad, kako su neki i prognozirali, potvrdio je Slavko Đumić, zamenik direktora Saveta republičke agencije za poštanske usluge. On je naglasio da poštanska mreža nikako ne sme da deli sudbinu poštanskih usluga, već mora da zadovoljava druge potrebe, misleći pritom na elektronsku trgovinu.

– Uprkos brojnim pokazateljima i rezultatima specijalizovanih istraživanja koji nedvosmisleno ukazuju na to da su građani sve manje zainteresovani za klasične poštanske usluge, dajući prednost elektronskim vidovima komunikacije, istrajava se na konceptu koji državu obavezuje da preko javnog poštanskog operatora i kroz njegov pravno ustanovljen monopol, obezbedi poštanske usluge na tradicionalan način. Činjenica je, međutim, da će od odgovora na efekte ekonomske krize i bukvalno zavisiti budućnost poštanske mreže kao važnog državnog resursa – tvrdi Đumić.

Obrazlažući dalje tu konstataciju on je istakao da bi, ukoliko se na recesione trendove odgovori defanzivnom strategijom, moglo uslediti nepovratno razgrađivanje ove značajne infrastrukture. „Međutim, ukoliko i država i regulator i operator budu imali aktivan odnos prema aktuelnom trenutku, a to bi značilo stimulisanje svih vrsta poslovnih aktivnosti koje se mogu obaviti kroz ovu mrežu, završetak svih kapitalnih investicija i kontinuiranu modernizaciju mreže, ne samo da će biti očuvan ovaj važan državni resurs nego se sa dosta osnova može pretpostaviti da ovaj način upravljanja poštanskom mrežom može ublažiti recesione trendove i u nekim drugim oblastima poslovanja“, zaključio je Đumić.

On je predložio da se Rapus, Republička agencija za elektronske komunikacije i savet ili agencija za razvoj e-trgovine objedine i da tako, kao jedinstvena institucija, imaju nadzor nad svim uslugama trgovine ove vrste.

Damir Trninić iz kompanije doo Consult istakao je da je učešće elektronske trgovine u kretanju bruto domaćeg proizvoda u razvijenim zemljama 20 odsto, kao i da ona na svako izgubljeno radno mesto kreira 2,6 novih radnih pozicija.

– Internet kompanije u Evropi razvijaju po stopi dva puta većoj od ostalih kompanija. Elektronska trgovina je, zapravo, najveća šansa koju bi poštanske kompanije trebalo da iskoriste ukoliko imaju ambiciju da posluju sa pozitivnim rezultatima. Jer, sve ukazuje na to da e-trgovina korisnicima te usluge štedi novac i vreme. Gotovo 66 odsto korisnika bira e-trgovinu zbog nižih cena, polovina zato što im to štedi vreme, a 11 odsto njih zbog toga što im to omogućava opciju kućne dostave – naglasio je Trninić.

Ukazujući na najveće probleme sa kojima se onlajn kupci suočavaju Trninić je apostrofirao vreme potrebno za dostavu naručenih proizvoda i procedure prilikom povraćaja naručene robe. Objašnjavajući koji je to provereni recept za uspeh na tržištu, on je naveo „sinergijsko delovanje operatora, regulatornih tela i Vlade, e-prodavaca, banaka i procesora plaćanja, u zemlji i ka Evropskoj uniji, u cilju rešavanja problema koji otežavaju e-trgovinu u Srbiji i regionu.

Očekivanja

Kao jedan od ciljeva istaknutih u Digitalnoj agendi Evropske unije utvrđeno je da do 2015. godine više od 50 odsto stanovnika zemalja članica EU kupuje posredstvom interneta. Kad je reč o malim i srednjim preduzećima, očekivanja su da 30 odsto tih firmi trguje na taj način.

Prednosti e-trgovine

* 66 odsto korisnika bira e-trgovinu zbog nižih cena

* 50 odsto smatra da im to štedi vreme

* 11 odsto korisnika ističe opciju kućne dostave

Stefan Lazarević, državni sekretar za telekomunikacije Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine

Bilo je dosta nedostataka koje smo morali da otklonimo, ali smo prošle godine od predstavnika kompanije Pejpal dobili informaciju da je 2012, zapravo, poslednja godina bez tog sistema u Srbiji. Ali, sudeći prema iskustvima drugih zemalja, velika verovatnoća je da će Pejpal, kada dođe, omogućiti pre svega kupovinu proizvoda putem interneta, ali ne odmah i prodaju.

Vladeta Petrović, izvršni direktor PTT Srbija

Spremni smo za elektronsku trgovinu – imamo 1.380 vozila, 1.855 mopeda i 1.133 bicikla. Osim toga, 80 odsto vozila kojima raspolažemo pokriveno je GPS sistemom. Možemo se pohvaliti i još jednom uslugom, koja funkcioniše od novembra 2011. godine – reč je o Post exportu. Zahvaljujući toj usluzi ostvaren je izvoz robe vredne više od milion evra. Na ovaj način pošiljka iz Srbije može da se pošalje u 227 zemalja sveta.

Boris Petković, direktor DHL internešenel Beograd

Godišnji učinak DHL-a u Srbiji izražava se cifrom od 620.000 pošiljki, što je oko 2.500 pošiljki dnevno. Problema ima ali, generalno posmatrano, imamo dobar zakonski okvir. Situaciju, međutim, dodatno otežava činjenica da se mnoge zakonske odredbe ne primenjuju u praksi. Mislim da bi trebalo rešiti problem uniformnog tumačenje zakona, kao i uvesti dvosmerni sistem carinjenja.

Slavko Đumić, zamenik direktora Saveta republičke agencije za poštanske usluge

Uprkos brojnim pokazateljima koji nedvosmisleno ukazuju na to da su građani sve manje zainteresovani za klasične poštanske usluge, dajući prednost elektronskim vidovima komunikacije, istrajava se na konceptu koji državu obavezuje da preko javnog poštanskog operatora i kroz njegov pravno ustanovljen monopol, obezbedi poštanske usluge na tradicionalan način. Činjenica je, međutim, da će od odgovora na efekte ekonomske krize i bukvalno zavisiti budućnost poštanske mreže kao važnog državnog resursa

Damir Trninić iz kompanije doo Consult

Učešće elektronske trgovine u rastu BDP-a razvijenih zemljama iznosi 20 odsto, a na svako izgubljeno radno mesto kreira 2,6 novih radnih pozicija. Činjenica je da se internet kompanije u Evropi razvijaju po stopi dva puta većoj od ostalih kompanija. Zato je elektronska trgovina najveća šansa koju bi poštanske kompanije trebalo da iskoriste ukoliko imaju ambiciju da posluju sa pozitivnim rezultatima.