Penzije kao voćna salata

* Da li ste zadovoljni postignutim rezultatima stend-baj aranžmana i koliko je još moglo da bude urađeno?

Generalno, jesmo. Aranžman je stupio na snagu kada je globalna finansijska kriza počela da se preliva u Srbiju. U početku, to je bila neka vrsta odbrambenog mehanizma i u tom pogledu, aranžman je bio prilično uspešan. Tu naročito mislim na Bečku inicijativu. Ali, posle toga, priroda aranžmana se promenila i fokus je preusmeren ka budžetu i strukturnim reformama. Po pitanju budžeta, stvari su išle razumno dobro, ali nikada lako. Zakon o fiskalnoj odgovornosti ostaje kao nasleđe programa, ali da li će on funkcionisati ili ne zavisi od Vlade.

* Koliko će Vladi biti teško da ispoštuje zakon o fiskalnoj odgovornosti?

To je zahtevan okvir i Vladi će biti naročito teško da ga se pridržava u predizbornoj godini, tako da će to ove godine biti stres test. Ako sve prođe dobro, kredibilitet okvira će zasigurno biti povećan. Mislim da je i penziona reforma bila uspešna. Bilo je teško izglasati je, ali s obzirom na pozicije raznih učesnika u pregovorima, mislim da je to bio veliki uspeh.

* Mislite da su nam potrebni amandmani na zakon o penzijama?

Postoje tri stvari o kojima treba razmisliti. Prva je zauzdavanje prava na visinu penzije na razumnom nivou. Srbija ima neobičan benčmark po kojem prosečna penzija mora da ispuni određeni ciljani nivo – 60 ili 70 odsto ili koliko god od prosečne plate. To je vrlo neobično, jer prosečna penzija predstavlja prosek starosnih penzija, invalidskih penzija, porodičnih penzija, sve se uprosečuje i to na kraju bude neka vrsta voćne salate.

* Kako biste vi to uradili?

Naš predlog je da se kaže „hoću sistem u kojem nekom ko 40 godina radi i zarađuje prosečnu platu, obećavam da će po penzionisanju imati primanja koja čine iks deo njegove dotadašnje plate“. To bi trebalo da bude kraj novog sistema.

Problem u Srbiji je taj da bi automatski mnoge penzije pale, jer imamo veliki broj onih koji su se penzionisali prevremeno, tako da imaju znatno manje od 40 godina radnog staža.

Prvo, nisam video nikog ko je razradio brojeve. Drugo, bila bi potrebna određena tranzicija, od sadašnjeg sistema ka ovom, objektivnijem sistemu. Slažem se da postoji pitanje nekih penzionera koji imaju kraći radni staž i to mora da se reši. Dogovorili smo se da formiramo radnu grupu koja će se baviti pitanjem indeksacije. Drugo pitanje je to što je starosna granica za odlazak u penziju i dalje relativno niska. Naravno podizanje starosne granice mora da bude praćeno i merama na tržištu rada koje će omogućiti svim ljudima da stvarno nađu poslove. Ne možemo da dignemo granicu, a da nemamo tržište rada koje će tim ljudima pružiti posao.

* Uz nezaposlenost od 20 odsto, već na sadašnjem nivou starosne granice, to nije nešto što možete da uradite u Srbiji?

Morate gledati i rigidnosti tržišta rada, naročito u toj starosnoj grupi. Treća bitna stvar je da se postigne dogovor o podeli rizika. Ne znamo šta će se događati u Srbiji u narednih 20, 30 godina. Možda ćemo imati velike migracije iz zemlje, koje će imati implikacije po penzioni sistem, ali Srbiji će možda ići i ekstremno dobro, tako da treba da imamo dogovor o tome kako će ovaj rizik biti podeljen između penzionera, radnika koji doprinose penzionom sistemu i poreskih obveznika uopšte.

* Bilo je najavljeno da će na prolećnom zasedanju MMF-a i Svetske banke, koje upravo traje, početi pregovori o novom aranžmanu sa Srbijom. Da li ste već razgovarali sa premijerom Cvetkovićem o tome?

Dogovorili smo se da počnemo da razgovaramo o novom aranžmanu, ali o njemu će biti postignut dogovor kada dođemo u Beograd. Vlada hoće aranžman iz predostrožnosti i mi mislimo da je to u redu. U isto vreme, takav program će funkcionisati i kao polisa osiguranja, jer ako bude nekih spoljnih šokova, ovaj aranžman će Vladi pružiti određenu vrstu bafera.

* Da li će to biti manji aranžman od dosadašnjeg, koji je vredeo skoro tri milijarde evra?

To će biti deo razgovora.

* Kakvo je vaše mišljenje?

Morate kvantifikovati spoljne rizike. Govorimo o pitanjima poput energetskog cenovnog šoka. Kada kvantifikujete te rizike, onda možete da postignete dogovor i da na osnovu toga odredite visinu aranžmana.

* Mislite li da u Srbiji može da se dogodi ista stvar kao u Makedoniji, gde su vlasti povukle novac predviđen aranžmanom iz predostrožnosti sa MMF-om i iskoristili ga za finansiranje budžeta?

U aranžmanu koji razmatra Vlada Srbije postojaće dogovor o eventualnom načinu upotrebe sredstava. To je nešto drugačije od primera koji ste naveli. U zavisnosti od okolnosti odlučićemo da li bi i podrška budžetu trebalo da bude opcija ili ne. To je nešto što nikad ne možete u potpunosti isključiti. Na primer, ako država bude u potpunosti isključena sa tržišta kapitala, što je situacija koja može da se dogodi, tada morate da razmotrite sve okolnosti.

* Znači, ako budu izuzetne okolnosti onda će novac moći da se iskoristi i za budžet?

Ako se izuzetne okolnosti pojave, onda je to opcija.

* Kada mislite da će novi aranžman stupiti na snagu?

Zavisi od toga kako budu išli pregovori. To bi moglo da bude već na leto ili u septembru. Mislim da je Vlada rekla da vidi septembar kao dobar benčmark.

* Da li će ovog puta veći akcenat biti na strukturnim reformama, u čijoj realizaciji se nije mnogo odmaklo proteklih godina?

Dobro je da postoji konsenzus u Srbiji da joj je potreban novi model rasta. Osnovna ideja je da se smanji težina javnog sektora u ekonomiji i poveća udeo privatnog sektora i da unutar privatnog sektora mora da se da veća težina razmenljivim dobrima i da se postane izvozna ekonomija. Ta tranzicija zahteva strukturne reforme, tako da će u novom aranžmanu biti veliki akcenat na ovoj vrsti reformi.

* Veći nego u prethodnom aranžmanu?

Mislim da će biti veći, da. Bitno je da istrajemo i da budemo uporni sa ovim strukturnim reformama.

* Ono što zabrinjava je to što su u Srbiji svi oduvek znali da su nam potrebne strukturne reforme, smanjenje javnog sektora, veći izvoz i drugo, ali je i pored toga jako malo urađeno. Šta se promenilo što će omogućiti Srbiji da sada izvrši ove reforme?

Mislim da ste u pravu. To je oduvek bilo poznato. Okolnosti su sada nešto povoljnije, s obzirom na iskustvo stečeno tokom krize. Srbija je bila veoma ranjiva na samom početku krize, sa deficitom tekućeg računa od 20 odsto BDP-a, velikim spoljnim obavezama itd., tako da je zemlja bila na neodrživom putu. Mislim da je kriza to učinila jasnim i da je to sada prodrlo do svesti javnosti.

* Koliki je inflacija problem, naročito uz ovoliki rast cena hrane?

Inflacija jeste problem. Martovski rast cena je bio iznenađenje za sve. Najveći deo iznenađenja došao je iz segmenta hrane koja učestvuje u potrošačkoj korpi i to delom odražava strukturu tržišta hrane u Srbiji.

* Rekli ste da je vaša procena prosečnog rasta potrošačkih cena za ovu godinu 9,9 odsto. Mislite li da će Srbija uspeti da na kraju godine zadrži inflaciju na nivou od šest odsto?

Nisam video najnovije projekcije, koje uzimaju u obzir martovsku inflaciju. Pitanje će biti u kojoj meri će ova preterana volatilnost u segmentu voća i povrća igrati ulogu. Moraćemo da vidimo kakve su nove projekcije za inflaciju.

Ako Srbija ne proda Telekom – „Žao mi je, moraćete da uzmete nove dugove“

* Ako država ove godine ne proda Telekom Srbije, da li će to imati snažan uticaj na našu sposobnost da finansiramo budžet bez daljeg zaduživanja?

Treba vam oko dve milijarde evra bruto finansiranja za budžet. To je činjenica, s obzirom na ciljani deficit i amortizacione isplate. Telekom u tome učestvuje sa oko 800 miliona evra, s obzirom na to da deo novca treba da ide za isplatu OTE-a. Ako ne možete da prodate Telekom, onda imate 800 miliona evra koje morate da isfinansirate na neki drugi način. Za to postoje razne opcije. Mislim da je vaše pitanje bilo „bez daljeg zaduživanja“ – Ne, žao mi je. Moraćete da uzmete nove dugove.

* Koliki će to biti poremećaj?

Mislim da je to izvodljivo, postoje opcije za zaduživanje, recimo evroobveznice.

* Time ukupan javni dug neće biti značajnije ugrožen?

Da je prodaja Telekoma prošla uspešno, očigledno je da bi to bilo bolje, jer sada morate da javnom dugu dodate oko 800 miliona evra, što je oko 2,5 odsto BDP-a. Prilično smo blizu granice od 45 odsto duga.

* Ako bi Srbija premašila tu granicu od 45 odsto, koliko bi to u stvarnosti bilo problematično?

Zavisi od toga zašto ste prešli 45 odsto. Ako je, hipotetički posmatrano, razlog to što je kurs depresirao, a veliki deo vašeg duga je izražen u evrima, pa vam zbog toga visina duga poraste, to je drugačija situacija u odnosu na recimo mogućnost da fiskalno pravilo prestane da se poštuje. Recimo da, ako je u pitanju neki eksterni šok, koji nije pod kontrolom Vlade, onda Vlada mora to veoma pažljivo da objasni i da objasni kako će dug vratiti ispod 45 odsto, što je postao benčmark.