(BETAPHOTO/VLADA SRBIJE/Pedja Vuckovic)Na današnjem sastanku predstavnika udruženja i sindikata penzionera i predsednice Vlade Ane Brnabić i potpredsednika Vlade i ministra finansija Siniše Malog, penzionerima je rečeno da će od 1. oktobra dobiti povećanje od 5,5 odsto, a od 1. januara sledeće godine 14,8 odsto, što je u zbiru oko 21 odsto.
Ovo je znatno manje od onog što su penzioneri zahtevali od države pred jutrošnji sastanak. Oni su u pismu premijerki tražili povećanje u oktobru od 10 odsto, a onda u januaru 2024. i 2025. godine povećanje penzija od po 19 odsto, kako bi prosečna penzija dostigla polovinu prosečne plate.
Takođe su tražili i da im se vrati oduzetih 10 odsto od penzije (za penzije veće od 25.000 dinara) u periodu fiskalne konsolidacije od 2014. do 2018. godine. Odgovor na ovaj zahtev je takođe negativan.
Ipak Miloš Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera „Nezavisnost“, kaže da nije nezadovoljan obećanim od strane predstavnika države.
„Obećali su formiranje nacionalnog saveta za brigu o starima, subvencionisanje dela kredita za nabavku ogreva, svi trgovinski lanci biće obuhvaćeni penzionerskim karticama. Dobili smo i obećanja u vezi sa dnevnim boravkom, a na narednom sastanku razgovaraćemo o ukidanju penala za prevremeno penzionisanje koji iznose 3,4 odsto za svaku godinu ranijeg odlaska u penziju“, ocenio je Grabundžija.
On ističe da su dobili računicu po kojoj bi povećanje penzija koliko su oni tražili ugrozilo stabilnost budžeta, jer bi koštalo 140 milijardi dinara dodatnih izdvajanja iz državne kase za godinu dana.
„Odnos prosečne penzije i prosečne plate sada iznosi 42 odsto, a mi tražimo 50 odsto. Sa ovim povećanjem od 21 odsto u oktobru i januaru, kažu da će se ta razlika smanjiti, ali i plate će rasti, tako da će se možda penzija malo primaći plati“, napominje predsednik sindikata penzionera Nezavisnost.
U poslednjih 10 godina prosečna penzija je povećana za 12.356 dinara za koliko je prosečna penzija u julu ove godine bila veća nego u julu 2013. godine.
Međutim, kupovna moć prosečne penzije ne da nije povećana, već je čak nešto malo smanjena.
U julu 2013. godine kada je penzija iznosila 25.442 dinara, minimalna potrošačka korpa je koštala 34.066 dinara. Drugim rečima, prosečna penzija mogla je da plati 74,7 odsto minimalne potrošačke korpe.
Deset godina kasnije, prema podacima za maj, pošto je to poslednja objavljena potrošačka korpa, prosečna penzija od 37.821 dinar iz maja pokrivala je 72,9 odsto minimalne potrošačke korpe za taj mesec koja je iznosila 51.874 dinara.
U odnosu na prosečnu platu relativni pad penzija je još veći. Dok je u julu 2013. godine prosečna penzija iznosila 57,6 odsto prosečne neto plate, u junu 2023. godine prosečna penzija bila je na svega 44 odsto prosečne neto plate.
Da vlasti uopšte ne nameravaju da podignu penziju na nivo od 50 odsto prosečne plate pokazuju i izjave predsednika države Aleksandra Vučića i ministra finansija Siniše Malog da će prosečna plata do kraja 2025. godine dostići 1.000 evra, a penzija 450 evra, što znači da ciljaju da penzija u srednjem roku iznosi maksimalno 45 odsto prosečne plate.
Za prvih šest meseci ove godine za penzije je isplaćeno 380 milijardi dinara ili 63,3 milijarde dinara mesečno. Istovremeno je od doprinosa prikupljeno 348,6 milijardi dinara, pa je računajući i troškove rada PIO Fonda, iz budžeta dodato u ovaj fond u neto iznosu skoro 48 milijardi dinara.
U Srbiji 980.000 penzionera ima penziju manju od prosečne, a 600.000 njih prima manje od 30.000 dinara. Penziju od oko 15.000-16.000 dinara prima 178.000, a 300.000 penzionera prima do 25.000 dinara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
