Krkobabić ne razlikuje penziju od socijalne pomoći: Stručnjaci o garantovanim davanjima za najstarije

Da stvar bude još bizarnija iako je zvaničan naziv projekta ministra Krkobabića “Inicijativa za uvođenje socijalne garantovane penzije u Srbiji u iznosu ne manjem od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti”, i on sam ističe da nije reč o “klasičnoj penziji”.

Inače, tu incijativu, predviđenu da se usklađuje jednom godišnje shodno nivou troškova života, Ministarstvo za brigu o selu uputilo je radnoj grupi za izradu Predloga strategije za unapređenje položaja starijih lica u Republici Srbiji za period od 2024. do 2030 godine. Ono što u ovom trenutku predstavlja nedoumicu je da li će kabinet premijerke Srbije Ane Brnabić, u čijoj Vladi je Krkobabić ministar, prihvatiti ideju svog člana.

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić naglasio je da su socijalno garantovane penzije od 100 evra, čije je uvođenje pokrenuo, „namenjene ženama koje u ovom času imaju 63 i po godine i muškarcima starijim od 65 godina, a nemaju penziju, niti imaju uslova da je dobiju, a nemaju ni bilo kakve druge prihode“.

– Institut socijalne penzije primenjuje se u stotinak država širom sveta kao osnovni mehanizam zaštite starijih osoba od siromaštava – izjavio je za list Politika Krkobabić, koji je i predsednik Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije (PUPS).

Kako je istakao, „njeno uvođenje bio bi kvalitativan korak napred koji bi Srbiju uzdigao na nivo socijalno najodgovornijih zemalja u svetu“.

– Isplata socijalno garantovane ‘penzije’ bila bi iz republičkog budžeta, iz dela namenjenog za realizaciju mera socijalne politike, Nužno je da napomenem da tu isplatu ne treba dovoditi ni u kakvu vezu sa Fondom PIO, kao što to neretko čine neupućeni ili nedobronamerni – naglašava Krkobabić.

Prema njegovim rečima, „da bi socijalno garantovana ‘penzija’ zaživela, neophodna je, pre svega, jasno definisana politička volja“.

– Ako ona postoji, onda će se naći i izvori finansiranja. Ali i ono što je bitnije od svega, a to je društvena i politička hrabrost da se pronađe način da se izvrši odgovarajuća pravedna preraspodela narodnih para u korist onih kojima je to životno neophodno – navodi Krkobabić.

On ističe da je Inicijativa za uvođenje socijalne-garantovane penzije u Srbiji, ne manje o 100 evra, jedno od polazišta u borbi protiv siromaštva.

– Osnovno je da znamo da je, ako neko nema penziju i ne može da je dobije, ima više od 65 godina i nema druge prihode, očigledno u zoni siromaštva. Svi moramo dobro da se zapitamo šta smo u stanju da uradimo da pomognemo ljudima koji su u zoni siromaštva – ističe Krkobabić.

Dodao je da je to „civilizacijski zadatak, merilo civilizacijskog uzleta“.

-Tako na primer ima ljudi koji imaju 14 godina, 11 meseci i 29 dana radnog staža, a ne stiču pravo na penziju jer je minimalni propisani uslov 15 godina. Oni najčešće nisu korisnici ni socijalne pomoći, nemaju imovinu niti bilo koji drugi vid prihoda, a među njima je evidentno najveći broj žena sa sela – kaže Krkobabić.
On ističe da se taj institut socijalne politike bazira na konceptu socijalne politike Evrope i savremenog sveta te da više od 100 zemalja sveta već ima neki vid socijalne garantovane penzije.

Sa druge strane, stručna javnost ističe da Krkobabić brka pojmove penzije i socijalne pomoći, odnosno da to za šta se zalaže nema veze sa penzionim pitanjima.

Ekonomista Milan Kovačević kaže za Danas da je reč o pokušaju ministra Krkobabića da se politički promoviše pred naredne izbore.

– On je poznat po pokretanju programa za koje na kraju nemamo informaciju kakve rezultate su postigli. Iz tog ugla treba posmatrati i ovu njegovu inicijativu za uspostavljanje socijalno garanovane penzije. Ono što je važno naglasiti je da ministar Krkobabić govori o penzijama iako to što predlaže nikako nema veze sa tom kategorijom. Zašto davanja koja predlaže Krkobabić naziva penzijama? To je pogrešno. Naime, radi se o klasičnoj socijalnoj pomoći za ugrožene kategorije. Shodno tome to tako treba i zvati. To što Krkobabić stvari ne naziva pravim imenom pokazatelj je nestručnosti i neznanja među ministrima u našoj Vladi – ističe Kovačević.

Prema njegovim rečima, ono što bi Krkobabić trebalo da uradi je da utvrdi i broj ljudi za koje želi da obezbedi sredstva kao i da utvrdi koliko njih već ima neki vid socijalne pomoći a koliko njih nema nikakva primanja.

– Onda se može urediti da svi ugroženi iz te kategorije dobiju pomoć kao i da se radi na tome da se ona poveća. Novca iz budžeta za te svrhe svakako ima ali samo u slučaju da se ne razbacuje u velikim iznosima na potpuno pogrešne stvari kao što je to sada slučaj – kaže naš sagovornik.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić takođe konstatuje da ministar Krkobabić meša pojmove i da socijalnu pomoć proglašava za neku vrstu penzije što nije tačno.

– Očito je da sve to radi u cilju svoje političke promocije a suma koju navodi kao garantovanu je veoma niska i nedovoljna za egzistenciju ugroženih kategorija. Sa druge strane, ASNS se zalaže da Srbija sledi primer zemalja poput Australije koja svojim građanima koji navrše određeni broj godina dodeljuju garantovanu penziju. To bi trebalo da bude slučaj i u našoj zemlji ali da to bude definisano kao penzijsko a ne socijalno davanje. Drugim rečima ti građani treba da dobiju pravo na penziju.

Žene koje su domaćice rade u kući ceo svoj vek i zaslužuju da dobiju penziju a imamo veliki broj radnika koji su bili zaposleni ali po raznim osnovama zbog neuplaćivanja radnog staža ili gašenja preduzeća nisu uspeli da ostvare uslov za penzionisanje. To bi trebalo promeniti i omogućiti i da oni dobiju pravo na penziju – navodi Ranka Savić.
Inače, po grubim procenama u Srbiji u ovom trenutku ima oko 200 hiljada građana koji ispunjavaju kriterijume koje je u svojoj inicijativi naveo ministar Krkobabić. Shodno tome, na mesečnom nivou, pod uslovom da kako je nazvana socijalno garantovana penzija bude u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, za te potrebe bi se iz budžeta izdvajalo oko 2,3 milijarde dinara.

Neka vrsta zagarantovane penzije postoji u zemljama poput Kanade i Sjedinjenih Američkih Država, gde su veoma niske kao, i u skandinavskim državama.