Penzije postaju predizborna šargarepa aktuelne vlasti

Teme razgovora biće pre svega budžet Srbije za narednu godinu, ali i plate u javnom sektoru i penzije. Mada je IPC savetodavnog karaktera i nema finansijski deo, ipak će biti zanimljivo kakav će stav MMF zauzeti po pitanju predloga Vlade o promeni Zakona o PIO po kome se planira napuštanje indeksacije penzija vezane za kretanje cena i prelazak na određivanje povećanja (ili smanjenja) penzija u zavisnosti od stanja u budžetu.

Naime Vlada je za ovu jesen planirala da ukine Zakon o privremenom umanjenju penzija, što već duže vremena traže penzioneri, ali i Fiskalni savet, pa i MMF. Takođe, ministar finansija Siniša Mali je još ranije najavio povećanje penzija do kraja ove godine, a iznos će zavisiti od razgovora sa Fondom.

Međutim, zajedno sa ovim Vlada u paketu želi da progura i izmene Zakona o PIO u kome bi se uređivanje penzija prepustilo „propisima kojima se uređuje budžet i budžetski sistem“ i tako bi se odlučivalo o usklađivanju penzija „do dostizanja finansijske održivosti sistema penzijskog i invalidskog osiguranja“. S obzirom da se u zakonu ne objašnjava šta znači finansijska održivost penzijskog sistema, ovo bi faktički dugoročno omogućilo Vladi da diskreciono određuje kolika će biti povećanja penzija svake godine, a penzioneri sadašnji i budući ne bi mogli ni da pretpostave kolike će penzije primati.

Ministar rada Zoran Đorđević objasnio je da „da rast penzija prati samo rast inflacije, to sada ne bi bilo odgovorno sa naše strane. Želimo da sada povećanje bude veće od same inflacije i da poboljšamo materijalni položaj najstarijih sugrađana“. Postavlja se pitanje šta će biti kada ekonomska situacija ili stanje u budžetu ne budu dobri kao danas, šta će onda biti sa penzijama.

Veći rast penzija se mogao postići i na drugi predvidljiviji način, recimo vezivanjem povećanja penzija za rast BDP-a veći od dva odsto kako su predlagali penzioneri, kažu stručnjaci.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu, objašnjava i da su se mogla u zakon dodati i dodatna pravila, kao recimo da kada penzije dostignu udeo od 11 odsto BDP-a ili ako se nalazimo u krizi, rast penzija usklađuje sa rastom cena ili da se čak zamrzne.

„MMF bi mogao da utiče na Vladu u vezi penzija, ali pitanje je da li hoće. Ipak sve dok je MMF tu manje su šanse da država zloupotrebi ili pogreši iz neznanja. Recimo da ne poveća previše penzije ukoliko ima para u budžetu i tako napravi probleme kasnije“, ocenjuje on.

S druge strane ovo otvara prostor za zloupotrebe, povećanja penzija kada i kako vlastima odgovara, na primer pred izbore. Takođe, neumerenim povećanjem penzija pred izbore, ukoliko bi pobedila opozicija bio bi im dat u ruke vruć krompir s kojim bi morali da se nose. Zoran Stojiljković, predsednik sindikata Nezavisnost upozorava da je ukidanje određenja prava penzionera po standardima i prepuštanje na volju Vladi u zavisnosti koliko para ima u budžetu novi nivo voluntarizma.

„Ovo ne znači da će penzije biti smanjene, jer su penzioneri i dalje značajan politički agregat. Ipak da se diskreciono određuje povećanje penzija je populistički i neprihvatljivo“, zaključuje Stojiljković.

Predlog zakona takođe predviđa i diskreciono odlučivanje Vlade o isplati „novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju“ i to do 0,3 odsto BDP-a na godišnjem nivou“. Fiskalni savet je objavio dokument u kom je pozvao Vladu da izbaci ova dva člana iz predloga zakona o penzijama.

Đorđević o Fiskalnom savetu: Shvatite koliko laži je tu rečeno

„Mi ćemo na inflaciju od jedan odsto da usklađujemo pet odsto i penzije će, kada smo mi u pitanju, da rastu, a ne da opadaju“, rekao je juče u Skupštini Srbije ministar rada Zoran Đorđević, odgovarajući na primedbe Zorana Živkovića, o ukidanju formule za usklađivanje penzija.

„To znači da će vlada da koristi svoje diskreciono pravo da se igra pred izbore i oko izbora. Ukidanjem formule, kaže Fiskalni savet, Srbija bi degradirala svoj sistem na nivo najnestabilnijih penzijskih sistema u državama severne Afrike i Bliskog Istoka. Bilo bi dobro da Vlada Srbije i poslanici vlasti budu pažljiviji kada čitaju to što im piše Fiskalni savet“, naveo je Živković.

Odgovarajući Živkoviću, ministar Đorđević je rekao: „trebalo bi pažljivije da pročitate to i da shvatite koliko laži je sve tu rečeno i da u suštini ništa od onoga što je Fiskalni savet rekao nije tačno“. M. R. M.