Da li će povećanje penzija popraviti standard najstarijih građana?

S obzirom na to da vlada globalna ekonomska kriza usled rata u Ukrajini, da je inflacija u Srbiji dvocifrena a primanja građana veoma niska svako povećanje penzije, ma koliko bilo, dobro dođe, međutim to ne menja činjenicu da će i pored toga životni standard najvećeg broja penzionera i dalje biti veoma skroman.

Podsećanja radi, nadležni su najavili da će se penzije u Srbiji u oktobru povećati za 5,5 odsto a potom od januara naredne godine za dodatnih 14,6 odsto. Ministar finansija Siniša Mali se pohvalio da je Srbija u ekonomskoj krizi najviše podigla penzije u celoj Evropi i da će početkom 2024. godine visina prosečne penzije dostići nivo od 390 evra. Bez obzira na “enormna povećanja” o kojima veoma često i rado govore predstavnici vlasti u Srbiji podaci nasuprot tome pokazuju da su ona nedovoljna jer će prosečna penzija u januaru dostići cifru od tek oko 45.730 dinara, što je nešto manje od minimalne zarade u Srbiji, koja će od 1.janaura iznositi 47.154 dinara, i još uvek manje od iznosa minimalne potrošačke korpe od 52.000 dinara.

Ako se uzmu u obzir izneseni podaci, ne treba biti ekonomski ekspert, da bi se veoma precizno utvrdilo da će penzioneri čije će penzije od 1.januara 2024. godine biti 390 evra i dalje živeti ispod ili na samoj ivici proseka. Drugim rečima, apsolutno nema prostora za zadovoljstvo vlasti zbog “velikog povećanja” penzija. Nema sumnje da je ta korekcija nužna ali iznos koji je za te svrhe država spremna da odvoji daleko je od dovoljnog za bezbrižan život penzionera.

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da praksa pokazuje da je životni standard penzionera u Srbiji pod stalnim udarom i ispod proseka.

– Shodno tome vlast je prosto prinuđena da reaguje i položaj penzionera popravi. Dodatna, ali svakako važna motivacija za nadležne da povećaju penzije je i činjenica da je najavljeno i održavanje novih izbora. Umesto što se novac kroz jednokratnu pomoć građanima deli na potpuno pogrešan i neefikasan način jedan od osnovnih uslova da se popravi ekonomska situacija, između ostalog i položaj penzionera, je prekidanje prakse da jedan čovek u Srbiji odlučuje o svemu, a taj čovek je predsednik Aleksandar Vučić. Da bi penzioneri prestali da budu ugrožena kategorija potrebno je, umesto ovoga što vlast sada radi a ne daje rezultate, obezbediti stabilno funkcionisanje penzionog sistema u zemlji – smatra naš sagovornik.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević kaže za Danas da ga čudi što vlast insistira na tome da su povećanja penzija u Srbiji velika kada je standard najstarijih građana veoma nizak a takav će ostati i nakon njihovog najnovijeg rasta.

– Potpuno je jasno da podaci koje iznose predstavnici vlasti predstavljaju ništa drugo do predizbornu propagandu i da ne održavaju realno stanje sa kojim se suočava najveći broj penzionera u Srbiji. Podaci jasno ukazuju da će i nakon povećanja penzija one biti prilično niske te se sa pravom može reći da njihova korekcija nije dovoljna. Drugim rečima, penzioneri će se i dalje susretati sa visokim potrošačkim troškovima koje neće moći da podmire na zadovoljavajući način. Povećanje penzija je slaba uteha za najstarije građane zbog toga što troškovi života i cene osnovnih životnih namirnica enormno rastu. Ono što bi nadležne trebalo da interesuje nije procenat povećanja penzija, jer on sam po sebi ne znači ništa, već koliko proizvoda potrošači – penzioneri mogu da kupe od svoje penzije nakon što plate dadžbine državi. Na žalost galopirajuća inflacija potire efekat povećanja penzija te će i nakon njihovog rasta penzioneri u Srbiji živeti veoma skromno – zaključuje naš sagovornik.