Penzije gube trku sa rastom cena i plata: Stariji građani u sve većem riziku od siromaštva – zbog čega je tako?

Podaci iz publikacije „Ne izostaviti nikoga iz razvoja“ govore da je za razliku od dece i građana srednje starosti kod kojih se beleži kontinuirani pad stope rizika od siromaštva, među starijim stanovništvom ona krenula da raste.

Tako su ljudi koji imaju 65 godina i više od 2022. godine u većem riziku od finansijskog siromaštva u odnosu na ostale demografske grupe, a čak 14 odsto njih ima raspoloživi prihod niži od 50 odsto medijane ekvivalentnog dohotka.

S tim u vezi, Goran Radosavljević profesor na FEFA fakultetu mišljenja je da je ovakva statistika odraz značajnog pada realne penzije u odnosu na plate i inflaciju.

„Rizik od siromaštva je takozvano relativno siromaštvo. To znači da osoba nije siromašna, ali se nalazi negde iznad granice da to bude. Ova granica se menja tokom vremena. Ipak, ako je rizik od siromaštva porastao, to je moglo da uslovi nekoliko faktora. Došlo je do rasta cena proizvoda i usluga, a rast dohotka nije pratio cene. Tako je porasla i granica relativnog siromaštva, dok je dohodak ostao na prethodnom nivou. Drugim rečima, sporije raste standard nego troškovi“, pojašnjava on.

Naš sagovornik podvlači da nije dobro ni da prosečna penzija bude 50 odsto niža od prosečne zarade, jer onda, kako kaže, imamo penzionere koji su siromašni.

„U 2022. godini penzije su rasle sporije, a ako se pogledaju zvanični podaci iz te godine može se primetiti da su prosečne penzije pale na 40 odsto prosečne zarade. Dakle, rasla je prosečna zarada brže od prosečne penzije, pa je ovo verovatno posledica gubljenja trke prosečne penzije sa prosečnom zaradom. Ta prosečna zarada je vukla i granicu standarda, verovatno i onu za relativno siromaštvo, dok penzija nije rasla“, priča Radosavljević.

Međutim, kaže ovaj profesor, u Srbiji je trend duži niz godina da penzioneri nisu u velikom riziku od siromaštva, jer imaju stabilna primanja, te da su druge grupe kao što su deca i nezaposleni više izložene ovoj pretnji.

Penzioneri su takođe dobijali u više navrata jednokratnu pomoć od države. Prva isplata bila je u decembru 2020. godine, kada je na njihove račune leglo po 5.000 dinara, zatim u septembru 2021. pomoć od 5.900, pa u februaru naredne godine 20.000 dinara. U novembru 2023. najstariji su ponovo dobili jednokratnu pomoć u iznosu od 20.000 dinara.

I dok su ekonomisti ove uplate okarakterisali kao nepromišljeno izlivanje „helikopter novca“ iz budžeta, izgleda da najstarijima ni izdašna davanja nisu uspela da poprave životni standard.

Jovan Tamburić, predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije, kaže za naš list da u kategoriji starih ima 150 do 200 hiljada ljudi koji nemaju nikakve prihode, odnosno primanja po osnovu penzije.

„Penzije su od 2012. do sada izgubile najmanje 27 odsto svoje stvarne vrednosti. Kada su počele 2019. da se usklađuju, opet su gubile vrednost na osnovu usklađivanja švajcarskom formulom, jer je posle toga došlo do pada stvarne vrednosti. Onda su od 2022. i 2023. bile usklađivane dva puta godišnje, pa je to održalo dostignuti nivo penzija zbog veoma visoke inflacije. Sa druge strane, najniže penzija koje su oko 25.000  dinara u kategoriji zaposlenih u samostalnoj delatnosti i oko 17.000 u kategoriji poljoprivrednih penzionera, manje su od praga siromaštva. Prošle godine on je iznosio preko 28.000 i to je suma od koje treba da živi jedna osoba. A mi imamo najniže penzije od 25.000 od kojih žive najčešće dve osobe, pa možemo zamisliti kakav je to odnos“, priča Tamburić.

Koliko je Srbija daleko od 13. penzije? https://t.co/hBzdkQEZAD

— Danas (@OnlineDanas) March 9, 2024

Stoga, kaže on, bez temeljne reforme penzijskog sistema ne može biti govora o popravljanju ekonomskog položaja penzionera.

„Tokom 2019. i 2020. procenat izdvajanja za doprinose penzijskog i invalidskog osiguranja smanjen je sa 26 na 24 odsto. Na takav način su smanjeni prihodi fondu PIO za preko 500 miliona evra godišnje, posledično i novac koji se deli na penzije. Tako je aktuelna vlast htela da oslobodi poslodavce od doprinosa koji plaćaju, pa se postavlja pitanje zašto ih nisu oslobodili od poreza na zarade. Smanjili su izvorne prihode PIO fonda, pa posle govore kako dotira republički fond PIO. Zašto PIO nije vlasnik EPS-a koji su stvorili građani, da bi imali stabilan prihod u fondu?“, pita Tamburić.

Pomenuto istraživanje sugeriše i da su žene su u odnosu na muškarce u većem procentu izložene rizicima od siromaštva, a ovaj rodni jaz se povećava sa starošću.

Naš sagovornik ovaj podatak objašnjava činjenicom da su žene kraće bile zaposlene, odnosno u radnom odnosu, te da se to naročito odnosi na one na selu koje nisu imale stalne prihode.

„Zbog toga su na granici siromaštva. Inače su poljoprivredni penzioneri u riziku, jer su stari, nema ko da im obrađuje imanja, nemaju prihode od imanja i zavise od socijalnih davanja, to jest penzija koje su bedne. Treba napomenuti da je u Crnoj Gori najniža penzija 450 evra, što znači da je ona veća od naše prosečne penzije. U ekonomskom tigru prosečna penzija je manja od najniže u Crnoj Gori“, zaključuje Tamburić.

Podsećamo, prema podacima PIO fonda iz decembra prethodne godine, ukupan broj korisnika koji prima penziju je 1.651.315. Od toga starosnu penziju primilo je 1.091.716 lica, invalidsku 233.030, a porodičnu 326.569.

Prosečan iznos svih penzija u tom mesecu bio je 39.850 dinara. Prosečna starosna penzija u januaru bila je 42.777 dinara, invalidska 36.802 i porodična 32.238 dinara.

Sa druge strane, prosečna neto zarada istog meseca iznosila je 95.093, dok je medijalna plata bila 69.842 dinara.

Međugodišnja inflacija u decembru je iznosila 7,6 odsto, što je dvostruko niže nego na kraju 2022. godine. U februaru ove godine međugodišnja inflacija je pala na 5,6 odsto.