Aflatoksin, pesticidi i inspekcije: Zašto se hrana iz Srbije vraća sa EU granica?

Hrvatska je nedavno u srpskom brokoliju pronašla višak pesticida fluazifopa, pre toga je Danska povukla kupine iz Srbije zbog norovirusa (virusi koji uzrokuju stomačni grip ili gastroenteritis kod ljudi) koji prema evropskom standardu predstavlja „ozbiljan rizik“, a Poljska keks srpskog porekla zbog viška sumpor-doksida.

I Švajcarska je ove godine povukla sa tržišta brašno iz Srbije zbog viška aflatoksina, a Slovenija srpski griz koji je takođe imao oznaku „ozbiljan rizik“.

Ovo nije kraj spiska vraćene ili uništene hrane iz Srbije zbog potencijalne štetnosti po zdravlje ili „ozbiljnog rizika“ po zdravlje.

Javnost u Srbiji o njima saznaje zahvaljujući sistemu za brzo uzbunjivanje u trgovini hranom (RASFF) koji funkcioniše na nivou Evropske unije.

Cilj ovog sistema je da obezbedi efikasnu razmenu informacija među državama članicama EU i omogući brzo delovanje u slučaju identifikovanja opasnosti koja može ugroziti zdravlje potrošača.

Portal Danas redovno obaveštava javnost o nepravilnostima u srpskoj hrani koji se pojavljuju na RASFF sajtu, a naši čitaoci tražili su da istražimo šta se dešava sa hranom koja se vrati sa granice i da li završava na rafovima u Srbiji.

Inspekcije u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva zdravlja zadužene su da kontrolišu kvalitet hrane (voće, povrće, prehrambene proizvode, meso, piće) koja se prodaje u Srbiji ili uvozi u zemlju.

Pitali smo Ministarstvo poljoprivrede šta se dešava sa hranom iz Srbije nakon što bude vraćena sa granice, a oni kažu da ako se prilikom službenih kontrola utvrdi neispravnost, odnosno neusaglašenost određenih proizvoda, nadležni inspektor preduzima odgovarajuće mere, zabranjuje uvoz takvog porizvoda i nalaže njegovo uništenje na bezbedan način.

„Ovi proizvodi se najpre proveravaju na granici, a zatim se proverava i sledljivost do proizvođača koji je proizveo proizvod koji nije bio usaglašen. Kontrole se sprovode od strane nadležnih inspektora kod uvoznika-izvoznika, prometnika, distributera i proizvođača koji su u obavezi da unište prozvod na propisani način za koji se utvrdi da ne ispunjava parametre bezbednosti hrane“, tvrde iz Ministarstva.

Naglašavaju da proizvodi kod kojih je utvrđeno da nisu bezbedni se ne mogu naći u prometu.

Zašto se dešava da srpska roba bude vraćena ili uništena?

Obaveštenja na RASFF sistemu imaju različite nivoe:

• Alert notification – Obaveštenje o opasnosti;
• Border rejection notification – Obaveštenje o odbijanju na granici;
• Information notification for attention – Obaveštenje o informacijama za pažnju;
• Information notification for follow-up – Obaveštenje o informacijama za dalji postupak;
• News – Novosti.

Obaveštenje „alert“ se koristi kada postoji neposredna ili ozbiljna pretnja zdravlju potrošača ili životinja. Proizvodi koji se označe kao „alert“ obično se povlače sa tržišta, a potrošači i nadležni organi se odmah obaveštavaju o opasnosti. Ova kategorija se smatra najhitnijom.

Ove godine, tri proizvoda iz Srbije imala su oznaku „alert“.

Ostale oznake ne znače da striktno prostoji opasnost po zdravlje ljudi ili da je hrana nebezbedna. Nekada se roba odbija sa granice, jer nedostaju određeni papiri koji su garant kvaliteta – nepravilno deklarisanje, nedostatak dokumentacije ili neispunjavanje zahteva kvaliteta.

Iz Ministarstva tvrde da se „retko dešava da roba bude vraćena u Srbiju kada je naš proizvod pod sumnjom“.

„Imamo slučajeva kada ta sumnja nije potvrđena. Dakle razlozi za povraćaj robe sa granice je sumnja da proizvod nije u skladu sa propisima“, navode iz Ministarstva.

Na pitanje da li postoje odstupanja kada je reč o nivoima pesticida u voću i povrću u Srbiji u odnosu na EU, i da li su možda oni razlog vraćanja i povlačenja srpske hrane, iz Ministarstva odgovaraju da su nivoi usklađeni sa evropskim propisima.

„Maksimalni nivo ostataka pesticida u hrani u Srbiji, definisan je Pravilnikom o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje. Vrednosti maksimalnog nivoa ostataka sredstava za zaštitu bilja, navedenih u pravilniku, usklađene su sa vrednostima propisanim na nivou EU“, kažu u Ministarstvu.

Međutim, ukazuju da postoji razlika kada je reč o nivou aflatoksina u mleku i da je u Srbiji dozvoljen viši nivo. Vrednosti za aflatoksin u Srbiji je 0,25 mikrograma po kilogramu, a u EU 0,05 mikrograma po kilogramu.

Dodaju da se srpskim propisima utvrđuju zahtevi za tržište Srbije, a EU propisima za evropske zemlje, koje moraju da poštuju i zemlje koje izvoze hranu u EU.

Na pitanje da li se roba koja ne ispunjava domaće strandarde istog trenutka povlači sa rafova u Srbiji, iz Ministarstva kažu da su inspekcijske službe nadležne da nalože opoziv svake sporne hrane.

„Hrana koja ne ispunjava nacionalne propise ne može da se nađe u prometu. Odmah se povlači iz prometa, a proizvođač je obavezan da vodi računa o opozivu i povlačenju i sarađuje sa inspektorima“, ističu u Ministarstvu.

Iz Udruženja kažu da, ipak, ima razloga za brigu

Međutim, Petar Bogosavljević iz Udruženja potrošača Beograda smatra da razlog za zabirinutost kakvu hranu jedemo i te kako ima.

„Svakako ima razloga za zabrinutost, i to veliku zabrinutost zbog bezbednosti i kvaliteta hrane koju koristimo. Javnost bi trebalo da bude obaveštena o tome zašto se srpska hrana vraća sa granice ili zašto je uništena, a mi te informacije nemamo“, kaže Bogosavljević za Danas.

Smatra da se potencira priča da se hrana iz pojedinih zemalja vraća iz „političkih razloga“, ali da to, kako navodi, zapravo nije tačno.
Problem je, kako kaže, u tome što nadležni državni organi ne rade svoj posao u skladu sa obavezama koje su preuzeli u vezi sa praćenjem bezbednosti i kvaliteta hrane i da preuzmu mere kojima se ne bi dozvolilo da se takve nepravilnost ponove.

„Hrana iz Srbije u kojoj su na evropskim granicama pronađeni nedozvoljeni nivoi pesticida, aflatoksina i drugih štetnih materija koje se ne smeju naći u hrani sigurno se prodaje i u Srbiji“, kaže Bogosavljević.

Ukazuje da se u pojedinim slučajevima takva roba nađe u srpskim prodavnicama, jer su u Srbiji nivoi štetnih materija u hrani viši u odnosu na evropske, pre svega za aflatoksin.

„Imamo znatno viši nivo aflatoksina u mleku, uz opravdanje da je to zbog klimatskih uslova, a sve su to izgovori. Kažu da se tim nivoom aflatoksina neće naneti nikakva velika šteta, a zapravo šteta se neće videti u trenutku konzumiranja i posle nekoliko dana, ali se često dešava da se odrazi vremenom na zdravlje ljudi“, smatra Bogosavljević.

Ističe da je jedan od uzroka zbog kojih u Srbiji postoji veliki broj obolelih od nezaraznih bolesti, pre svega raka, upravo taj što konzumiramo neispravnu hranu.

„Mi nemamo saznanja šta se dešava iza zavese, koje su posledice po zdravlje ljudi, a koje su ekonomske koristi za one koji se bave tim poslom i donose ovakve odluke zbog profita i lične zarade“, rekao je Bogosavljević.

Sajt o nepravilnostima u hrani ne postoji u Srbiji

Upitali smo Ministarstvo poljoprivrede da li u Srbiji postoji sajt gde građani mogu da se informišu o proizvodima koji ne ispunjavaju evropske standarde, jer ima onih kojima je to važno, kako bi znali da izbegavaju kupovinu tih proizvoda, ali i gde građani mogu da se informišu o hrani koja ne ispunjava srpske standarde, ali odgovor nismo dobili.

Bogosavljević kaže da takav sajt ne postoji, dodajući da javnost ne dobija informacije ni o redovnim inspekcijskim nadzorima i nepravilnostima koje utvrde.

„Ranije su takve informacije bile objavljivane u medijima, a sada pod pritiskom iz državnih struktura i proizvođača preko komorskog sistema, nemamo te informacije“, rekao je Bogosavljević.

Direktorka za razvoj u kompaniji za prodaju i proizvodnju bioloških preparata BioGenesis Violeta Josifova smatra da se u Srbiji, što se tiče nivoa pesticida, jede zdrava hrana, ali ne zahvaljujući inspekciji već poljoprivrednicima.

„Bez obzira koliko nam je Ministarstvo poljoprivrede zapušteno, u Srbiji se, zahvaljući poljoprivrednicima naročito onim velikim, još jede zdrava hrana“, rekla je Josifova za Danas.

Naglašava da je srpski pravilnik o nivoima pesticida u hrani usklađen sa evropskim i dodaje da Srbija ima dobar propis, ali da se oni ne primenjuje jer Upravu za zaštitu bilja vode ljudi koji nisu kompetentni.

„Pre izmene i dopune Zakona o zaštiti bilja iz 2019. godine, fitosanitarni inspektor koji postupa u vezi sa Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja morao je da ima specijalizaciju i da bude inženjer za zaštitu bilja. Izmenom iz 2019. godine, fitosanitarni ispektor može da bude i frizer“, rekla je Josifova.

Prema njenim rečima, to što se srpska hrana vraća sa granica zbog viška pesticida je zato što ima pojedinih nedovoljno obučenih poljoprivrednika koji ne znaju da koriste pesticide, a još veći problem je, kako kaže, taj što su pesticidi lako dostupni.

„Dete ne može da kupi petarde, ali može da kupi bilo koji pesticid. Pesticidi su dostupni i može da ih kupi svako i da ih upotrebljava bez da vodi računa o uputstvu. Savet je da se pesticidi izdaju na recpet“, zaključila je Josifova.