„U Srbiji i deca mogu da kupe pesticide“: Da li će softver od 1,4 miliona evra spečiti nepropisnu upotrebu sredstava za zaštitu bilja?

Tender Uprave za agrarna plaćanja odnosi se na nadogradnju informacionog sistema sa modulima za kontrolu prodaje i upotrebe sredstava za zaštitu bilja i za obračun i isplatu refakcije plaćene akcize na derivate nafte za poljoprivredne svrhe.

Procenjena vrednost posla je 164.000.000 dinara (1,4 miliona evra), a Uprava navodi da je glavni cilj ostvariti kontrolu prodaje i upotrebe sredstava za zaštitu bilja, ali i voditi evidenciju o tome koji kupac je kupio koliko i kog sredstva. Takođe, sistem treba da omogući da se prodaja svakog sredstva evidentira na svakom ovlašćenom prodajnom mestu.

To znači da bi ovaj softver trebalo da obezbedi detaljno praćenje prodaje i distribucije pesticida na svim prodajnim mestima, ali i da stvori „transparentno i odgovorno okruženje za poljoprivrednike, trgovce pesticidima i relevantne nadležne organe“.

Osim raspisanog tendera, kao korak ka regulisanju upotrebe pesticida, sa tržišta Srbije povlače se i preparati koji sadrže 17 aktivnih komponenti koje su zabranjene u Evropskoj uniji, a koji su 2022. isključeni iz liste odobrenih supstanci.

Sve to usledilo je nakon što su zemlje poput Hrvatske i Slovenije u više navrata sa granice vratile voće i povrće uzgajano u Srbiji, zbog previsoke koncentracije nedozvoljenih materija.

Ipak, postavlja se pitanje da li će sistem i povlačenje zabranjenih supstanci biti garant da se one ubuduće neće nepropisno koristiti, posebno ako uzmemo u obzir da je Srbija početkom 2022. zabranila upotrebu hlorpirifosa, a početkom ove omogućila uvoz velike količine tog preparata radi tretmana šećerne repe, da bi taj pesticid onda završio u voćnjacima, gde nikako ne bi smeo, što je na kraju dovelo do vraćanja kontigenta breskvi sa hrvatske granice.

Uprkos pomenutom incidentu, agroanalitičar Branislav Gulan mišljenja je da za digitalizovanu kontrolu nije kasno, ali da njeni rezultati najpre zavise kako od države, tako i od poljoprivrednika.

„Za nadogradnju sistema za kontrolisanje nije prekasno, ali je na nama da li ćemo poštovati i primenjivati obaveze koje imamo. Sada smo malo odlučnije krenuli u približavanje Evropskoj uniji, pa se zakonodavstvo usklađuje. Ipak, ono je i do sada bilo dosta usklađeno, ali propisi EU nisu poštovani. Zato je neophodno da odlučimo da li želimo u Evropsku uniju ili ne. Ako je odgovor – da, onda moramo ujednačiti zakonodavstvo, ali i ponašanje“, podseća naš sagovornik.

S tim u vezi, ovaj agroanalitičar ističe da su ekipe kontrole neophodne na terenu, jer, prema njegovim rečima, ljudski rad ništa ne može zameniti, a softver može biti samo pomoć čoveku.

On dodaje da se često dešava da Srbija ne kontroliše izvoz, a kontroliše uvoz, što dovodi do scenarija da se roba namenjena inostranstvu – vrati.

„Informacioni sistem može pomoći, ali od nas zavisi da li će zakon biti poštovan. Stoga, ni sistem ni propisi nisu garant da će se voditi računa, jer, ako hoćemo da „izvrdamo“, uvek ćemo naći način. Primer je zabrana uvoza i upotrebe GMO hrane. Ipak, mi smo prošle godine uvezli 10.000 tona mleka u prahu koje je GMO, i koristimo ga“, napominje Gulan.

„Pesticidi na recept“

Ipak, Violeta Josifova, ekspertkinja za primenu fitosanitarnih propisa, naglašava da uprkos narativu da se Srbija u ovoj oblasti usaglašava sa EU, to nije slučaj.

„Srbija je prihvatila da lista odobrenih supstanci prati listu Evropske unije. U EU se ona ažurira na dnevnom nivou, a kod nas, umesto više puta, jednom godišnje ili na 16 meseci. Ako Evropska unija danas ukine neku supstancu, neiskorišćene zalihe odatle dođu u Srbiju. Tako se Srbija u jednom trenutku napunila preparatima koji su u EU isključeni sa liste. Sada će se isključeni pesticidi upotrebljavati na crno, bez kontrole, jer Ministarstvo poljoprivrede i Uprava za zaštitu bilja od 2009. nisu doneli pravilnik kako postupati sa zalihama. U Srbiji danas i deca mogu da kupe pesticide, jer ne postoji zakonska obaveza da se poseduje dnevnik polja niti knjiga tretiranja. To znači da ova oblast namerno nije zakonski uređena, jer je izbor za diskreciona prava, podmićivanje i reketiranje. Sve nam ukazuje na to da imamo unutrašnje administrativne prepreke za izvoz voća, i da se u Srbiji ne zna šta se jede“, upozorava Josifova.

Ona dodaje da je pesticide neophodno davati isključivo na recept, koji izdaje doktor fitomedicine i da su pogrešne odluke Uprave za zaštitu bilja upropastile izvoz voća iz Srbije, odnosno, da su zemlje okruženja počele više da obraćaju pažnju na kvalitet robe koju Srbija planira da plasira na njihovo tržište.

„Da su nadležni radili po zakonu, danas ne bi bilo povučeno sa tržišta 113 vrsta proizvoda za zaštitu bilja – već duplo više. Zbog štete koju su napravili imamo pojačan monitoring iz svih zemalja kada je reč o našem voću. Još veći problem je to da što naše fitosanitarne sertifikate izdaje Fitosanitarna inspekcija, gde 80 odsto kadra nema adekvatnu stručnu spremu, već fitosanitarni inspektor može biti i ratar i biolog, i stočar i agronom opšteg smera“, kaže naša sagovornica.

Stoga, podsećanje na zabranjene supstance vidi kao spinovanje informacija kako bi se skinuo fokus sa problema sa izvozom voća, a unutrašnje administrativne barijere kao cilj da, kako kaže, „prođe voz“ i da nam susedne zemlje ponovo ne vrate pošiljku.

Sa druge strane, direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević izjavio je za RTS da će se preostala količina zaliha odložiti u skladu sa zakonom, odnosno, da će biti predata onome ko je zadužen za skupljanje tog otpada, te da će biti bezbedno uništen.

Podsećamo, na listi zabranjenih supstanci nalaze se tiofanat-metil, imidakloprid, zeta-cipermetrin, mankozeb, haloksifop-p, fenbukonazol, alfa-cipermetrin, ciprokonazol, miklobutanil, flutriafol, diflubenzuron, fenoksikarb, famoksadon, indoksakarb, akrinatrin, prohloraz i fosmet.

Ipak, na internetu je još uvek moguće poručiti preparate na bazi zabranjenih supstanci, kao što su, recimo, Cerox, Profilux ili Mankogal 80.

Lista proizvoda koji sadrže pomenute supstance može se naći na sajtu Ministarstva poljoprivrede.