Pet evropskih zemalja ostalo bez ruskog gasa: Veliki potrošači prihvatili ruske uslove, manji se nekako snalaze

Veliki problem za sve one koji ne žele da prihvate diktat Moskve o načinu plaćanja je taj što realna alternativa ruskom gasu, u ovom trenutku, na evropskom tržištu ne postoji.

Nakon što je Moskva formirala spisak “neprijateljskih zemalja” koje su uvele sankcije toj državi zbog njene vojne intervencije u Ukrajini sve njih je uslovila da gas plaćaju u rubljama. Tehnički, ruska državna kompanija Gasprom dozvoljava kupcima sa spiska “neprijateljskih zemalja” da gas plaćaju u evrima i dolarima pod uslovom da otvore račun u Gasprom banci za te potrebe, ali istovremeno i račun u rubljama.

Gasprom banka konvertuje uplatu u dolarima ili evrima na račun u rubljama kupca iz “neperijateljske zemlje” i Moskva takav proces smatra validnim, odnosno da je u skladu sa ukazom predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina da se “transakcija smatra završenom tek nakon što strana valuta bude konvertovana u rublje”.

Takav sistem plaćanja, dosad su odbile, Poljska, Bugarska, Finska, Holandija i Danska i na taj način su ostale bez isporuka gasa iz Rusije.

Sa druge strane sedam evropskih zemalja je prihvatilo uslove koje je nametnula Moskva, otvorivši dva računa u Gasprom banci, a to su Nemačka, Italija, Austrija, Francuska, Mađarska, Slovačka i Severna Makedonija.

Poljska i Bugarska su prve ostale bez ruskog gasa, još 26. aprila, odbivši da ga plate na način kako je naložila Moskva. Poljska je obelodanila da namerava da prekine energetsku zavisnost od Rusije tako što će od oktobra početi da se snabdeva “plavim energentom” iz Norveške preko “Baltičkog gasovoda”.

Reč je o projektu vrednom 2,1 milijardu evra koji zajednički sprovode poljski Gaz-sistem i danski Energinet. Gas iz Norveške transportovao bi se do potrošača u Danskoj i Poljskoj duž dna Baltičkog mora, a njegov kapacitet bi bio 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje. To je otprilike količina koju je Poljska uvozila iz Rusije. Nadležni u Gaz-sistemu se nadaju da će se ispuniti svi tehnički uslovi kako bi 1. oktobra počele isporuke norveškog gasa potrošačima u Poljskoj.

Takođe, Poljska namerava da se tečnim prirodnim gasom snabdeva preko svog terminala u luci Svinoujšće, koji će se transportovati tankerima.

Poljska je iz Rusije dobijala 45 odsto “plavog energenta”. Bugarska pak planira da poveća isporuke gasa iz Azerbejdžana koje su sada na prilično niskom nivou od 300 miliona kubnih metara gasa godišnje kao i da izgradi što pre infrastrukturu za snabdevanje tečnim prirodnim gasom iz terminala za tečni prirodni gas koji treba da bude napravljen u grčkoj luci Aleksandropolis.

Inače, Bugarska je oko 73 odsto svojih potreba za gasom dosad podmirivala iz Rusije.

Isporuke ruskog prirodnog gasa Finskoj obustavljene su 21. maja, nakon što je državna kompanija Gasum odbila zahtev Gasproma da svoje obaveze za isporučeni gas izmiruje u rubljama. Finska je dosad trošila uglavnom ruski gas međutim on je učestvovao samo sa pet odsto u potrošnji energije na godišnjem nivou.

Vlada te zemlje je objavila da je potpisan desetogodišnji ugovor o zakupu terminalnog broda za tečni prirodni gas sa američkom kompanijom Excelerate Energy a takođe u planu je i uvoz tečnog prirodnog gasa zakupom plutajućeg terminala za tečni prirodni gas zajedno sa Estonijom.

Gasprom je prestao da snabdeva gasom potrošače u Holandiji 31. maja, a u Danskoj 1. juna. Holandska gasna kompanija Gas Terra saopštila je da će prekidom isporuka od strane Gasproma holandskim potrošačima ostati neisporučeno oko dve milijarde kubnih metara gasa koje su trebalo da pristižu do početka oktobra.

Holandska kompanija ističe da je bila spremna na rusku obustavu snabdevanjem gasom te da se pripremila za takvu situaciju kupovnom “plavog energenta” od drugih snabdevača.

Danska kompanija Ersted ocenila je da prekid isporuka gasa predstavlja kršenje ugovora potpisanog sa Moskvom i najavila je da će gas kupovati na evropskom tržištu, kao i da su popunjena skladišta “plavog energenta” u Danskoj i Nemačkoj. Inače, oko dva odsto ukupne potrošnje energije Holandije i četiri Danske otpada na ruski gas.

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić kaže za Danas da je razlog zbog koga su se neke zemlje Evropske unije odlučile da ne ispune zahtev Moskve i gas plaćaju u rubljama taj što njihova potrošnja “plavog energenta” nije velika te mogu da ga zamene gasom nekog drugog snabdevača ali da će većina od njih i dalje biti prinuđena da kupuje ruski gas jer im potreban.

“Ono što je indikativno je to da je nekoliko zemalja u Evropi odbilo da plaća gas u rubljama, ali da se prodaja ruskog gasa za potrebe Evropske unije nije smanjila. Odnosno, Gasprom izvozi iste količine gasa u EU koje je izvozio i dosad. To je jasan pokazatelj da zemlje koje više ne dobijaju ruski gas od Gasproma ga, ipak, uvoze, ali iz drugih zemalja. Jedina zemlja, od ovih kojima je Rusija prekinula snabdevanje, koja može da se liši ruskog gasa je Holandija. Ona spada u red najvećih proizvođača gasa u zapadnoj Evropi pored Norveške i Škotske. Holandija može da zadrži količine koje proizvodi za sebe, umesto da ih izvozi, i tako nadomesti gas koji je dobijala iz Rusije”, kaže naš sagovornik.

Druge zemlje, koje su ostale bez ruskog gasa, ističe Vuletić, nemaju takvu mogućnost.

“Primera radi, Bugarska koja je sto posto zavisna od uvoza gasa. Zato te zemlje ruski gas uvoze od onih država u Evropi koje ga i dalje dobijaju jer plaćaju u rubljama”, napominje Vuletić i dodaje da takvu opciju mogu da primenjuju zemlje koje nisu veliki potrošači gasa, dok one koje uvoze ogromne količine, poput Nemačke, ne bi mogle da “plavi energent” koji uvoze iz Rusije nadomeste kupovinom od posrednika.