Pet hiljada evra ubrzava odluku o prvom detetu

„Ići ćemo sa izmenama zakona i olakšaćemo trudnicama i porodiljama mnoge stvari, a ići ćemo i sa velikim i značajnim uvećanjem iznosa za rađanje dece – za prvo, drugo, treće i četvrto dete“, kazao je Vučić i objasnio da su „nove mere neophodne jer nam je „stopa nataliteta obrnuto proporcionalna rastu životnog standarda“.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u poslednjih deset godina sve je manji broj rođenih, od 65.598 u 2011. pao je na 61.692 prošle godine, pa je negativan prirodni priraštaj, ne računajući migracije, na početku prošle decenije iznosio 37.337, a u 2020. godini 56.158 stanovnika manje svake godine.

Docent na katedri za demografiju Fakulteta za geografiju Petar Vasić kaže za Danas da je u poslednjih desetak godina u Srbiji vidljivo došlo do odlaganja rađanja prvog deteta što na mnogo različitih načina utiče na fertilitet, odnosno prosečan broj dece koje rodi jedna žena. Objašnjava da čekajući povoljnije finansijske prilike, ženama ostaje manje vremena da rode svu željenu decu, a vrlo često se u međuvremenu pojave i zdravstvene prepreke za to.

– Željeni broj dece u Srbiji je iznad 2,5 što je veoma dobro i više je nego u Evropi, ali je problem što on ne uspeva da se ostvari. Odlaganjem rađanja približavamo se podacima iz razvijenijih zemalja, posebno u Južnoj Evropi, Španiji, Italiji, Grčkoj… One imaju najniže stope rađanja i najvišu prosečnu starost na rođenju prvog deteta. Ono što se pokazalo u zemljama koje su vršile evaluaciju mera populacione politike, jeste da izdašna finansijska davanja imaju značajan efekat na tempo fertiliteta, odnosno na trenutak u kome će se ostvariti prvo rođenje. Pretpostavljam da je to bio smisao predloga jer direktna finansijska davanja imaju mnogo veći uticaj na tempo fertiliteta nego na kvantum, odnosno koliko će dece u konačnici da se rodi – kaže Vasić i dodaje kako pretpostavlja da bi mera koju je Vučić najavio trebalo da parove koji se premišljaju podstakne na odluku da dobiju dete u trenutku kada to žele, ne čekajući bolju materijalnu situaciju.

Predsednica udruženja „Mame su zakon“ Tatjana Macura smatra da se ne može kritikovati ni jedna mera finansijske podrške, ali je potrebno dobro razumeti šta se obećava.

– Predsednik je rekao: „do 5.000 evra“, što znači da će postojati skale i kriterijumi ako se to ostvari, a bilo je slučajeva kada se obećanja ne ispune. Mi smo u udruženju radili analizu na koji način može da se poboljša Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom i naši predlozi su da što više pažnje bude usmereno na porodice koje čekaju prvo i drugo dete, pa ako bude postojala skala to bi trebalo uzeti u obzir. Očigledno da za porodice koje čekaju treće, četvrto i naredno dete novac ne igra presudnu ulogu. Uz zakon kojim se obezbeđuje finansijska podrška i jednu od ključnih uloga u našem nestajanju igraju i migracije, pa bi podizanje životnog standarda, pravna i svaka druga sigurnost u državi ohrabrila ljude da ostanu ovde i šire svoje porodice – kaže Macura.

Objašnjava da žena koja posle porodiljskog treba da se vrati na posao ne sme da razmišlja da li je u međuvremenu izgubila radno mesto ili je firma nestala, da li će za njeno dete biti mesta u vrtiću, ima li garantovanu zdravstvenu zaštitu u okviru onoga što plaća kroz poreze i doprinose.

„Potrebno je da se dosledno, bez izuzetaka, poštuju sva ljudska prava, da se ne pravi dodatna diskriminacija, jer mi imamo dobre zakone, ali se oni jednostavno ne poštuju“, kaže Macura.

I Jasmina Mihnjak sa portala „Bebac“ ukazuje da finansijska podrška ne bi smela da bude jedini alat u popravljanju demografske slike.

– Mi smo pitali naše roditelje šta misle o tome, dobili smo više od stotinu ogorčenih komentara na tu temu. Bez uspeha pokušavamo nadležnima da prenesemo njihovu poruku: „Ne želimo da nas plaćate da rađamo“. To je pokazao i Zakon o finansijskoj podršci koji jeste uvećao roditeljski dodatak, ali su ljudi jako nezadovoljni jer zbog niza drugih propusta. Poruka je bila jasna, nećemo to nego veće plate, sistem, državu koja funkcioniše. To ne dopire do vrha vlasti, već se nastavlja sa pričom: platićemo, platićemo. Ne treba nikoga da plaćaju, treba da vode računa o deci koja su već tu i da vide kako mi da preživimo ove sistemske rupe u koje tonemo – kaže Mihnjak.

Nedopustivo je, ističe ona, pričati o natalitetu dok trudnice po više meseci ne dobijaju plate, dok se njihovoj deci obećava rad u fabrikama, a tu se radi za minimalac koji nije dovoljan da se preživi. Veći deo Srbije je na rubu siromaštva i porodice koje imaju jedno dete, kada prođu kroz sve što im je za odgoj potrebno, dobro razmisle da li će ići na drugo dete. Ako se i odluče, to je iz ljubavi a ne zato što će neko da im plati 5.000 evra koje neće pokriti osnovno što je potrebno, kaže Mihnjak.

– Posebna je priča to što živimo prestrašeni, u jednom beznađu u kom nas sa jedne strane zatrpavaju slikama o kriminalu, a sa druge nagovaraju da rađamo. Nije ovo ni vreme ni mesto gde će bebe poželeti da dođu na svet. Mi hoćemo državu iz koje ljudi neće da odlaze, i to oni koji su presudni za podizanje nataliteta. Već sada jako mnogo mesta u Srbiji nema ginekologa, tamo redovni pregledi nisu mogući a uslov rađanja je dobro reproduktivno zdravlje. Imali smo priču iz Mladenovca gde na 20.000 žena, oko 500 trudnica rade dva ginekologa. Da krenemo od toga ako hoćemo veći natalitet – naglašava Mihnjak.

Finansijska podrška već postoji

– Prema važećem zakonu, roditeljski dodatak se dodeljuje za prva četiri deteta u porodici i redosledom rođenja raste – prvo dete dobija 100.000 dinara, drugo 24 meseca po 10.000 dinara (dve hiljade evra), treće 10.000 evra a četvrto 15.000, u jednakim mesečnim ratama u narednih deset godina. Taj roditeljski dodatak takođe je prvobitno bio jednokratna mera, isplaćivalo se u celosti po rođenju deteta, ali je za mandata Mlađana Dinkića preinačeno u rate osim za prvo gde je iznos bio simboličan – kaže docent Petar Vasić.