Radnici Generaleksporta i ICG od 2009. čekaju da im država isplati po 200 evra po godini staža koliko im pripada prema socijalnom programu i to od njihovih para, zarađenih od prodaje imovine ovih preduzeća.
Iako, prema potvrdama koje su dobijali iz državnih institucija, više od 20 milijardi dinara leži na stečajnom računu, gotovo 5.000 radnika punih 10 godina čeka isplatu.
Prema poslednjim najavama, tri godine nakon što je uveden stečaj u oba preduzeća, za kraj februara, kako kažu bivši radnici sa kojima smo razgovarali, najavljeno je da će svako dobiti 26,9 odsto od ukupnog dugovanja. Za njih je to neprihvatljivo, baš kao i uvedeni stečaj.
– Stečaj je uveden 2016. nezakonito jer ne može da se uvede stečaj ako nije isplaćen socijalni program, a restrukturiranje nije završeno. Osim toga kako firma koja ima više od 20 milijardi dinara na računu može da ode u stečaj. Pitamo se gde je naš novac, kao i šta je urađeno sa novcem od kamate – ističe za Danas jedan od bivših zaposlenih Danas Branko Radičević.
Od uvođenja stečaja, marta 2016, u kompaniji ICG promenjena su tri stečajna upravnika. Poslednji je na mesto stečajnog postavljen marta 2018, nakon što je, kako kaže Radičević, prethodni Miloš Borovčanin smenjen jer nije prihvatio potraživanja velikih poverilaca.
– Banke u stečaju su se žalile na odluku stečajnog upravnika Borovčanina koji je odlučio da njihova potraživanja odbaci, ali njihove žalbe ne bi trebalo da mogu da odlože isplatu koju je on nameravao da sprovede. Da bi se to sprečilo on je smenjen – napominje Svetlana Peković i podseća da je nekih 40 bivših zaposlenih trenutno i na sudu u Strazburu.
Iz Ministarstva privrede ni posle nekoliko sedmica nismo dobili odgovor na konkretna pitanja zašto radnicima ICG i Geneksa još nije isplaćen novac, kao i kada će biti. O „slučaju Geneks“ godinama smo pisali, a isto tako godinama su ministarstva privrede i ekonomije, ali i Agencija za privatizaciju prebacivali odgovornost jedni na druge. Država, međutim, nije krila da na računu novca ima, ali to radnicima nije pomoglo jer novac nikada nisu dobili.
Osim toga, vlasti su se tokom 2015. dva puta oglušile o odluke Ustavnog suda koje su bile u korist radnika, odnosno malih akcionara. U julu te godine Ustavni sud usvojio je žalbu kojom se potvrđuje prvobitno rešenje da se izvrši isplata novčanih naknada, neposredno nakon toga i Ombudsman je reagovao naloživši Agenciji da u roku od 60 dana postupi po nalogu Suda. To se, međutim, nikada nije desilo.
I sam stečajni postupak je nekoliko puta odlagan, a u verovatno poslednjem odgovoru koji nam je na ovu temu stigao iz Ministarstva privrede pre četiri godine, tadašnji ministar Željko Sertić je, između ostalog, rekao da je „ročište za otvaranje stečaja u septembru (2015 prim. aut.) i da će se tek nakon toga otvoriti uslovi za rad po ovom pitanju“. Stečaj je uveden pola godine kasnije, ali uslovi za isplatu radnika se očigledno još nisu „otvorili“.
Uslov da se radnicima isplati 200 evra po godini staža ispunjeni su još maja 2009. kada je osim Bloka 20, koji je kupio Miroslav Mišković, prodata još jedna njihova celina, hotel „Grand“ i „Konaci“ na Kopaoniku i to Miodragu Kostiću. Radnici tvrde da je ukupno dobijeno 170 miliona evra i da je novac na namenskim računima. U trenutku prodaje ove imovine Miškoviću i Kostiću ministar ekonomije bio je Mlađan Dinkić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.