Ko je kriv što građani u Srbiji moraju da štede na hrani i ima li načina da se to spreči?

Kako je objavio Republički zavod za statistiku, u prva četiri meseca 2023. u poređenju sa istim periodom u prošloj godini, promet je smanjen za 4,5 odsto. U okviru maloprodaje, prodaja hrane i pića je za prva četiri meseca realno pala za 5,2 odsto, dok je prodaja neprehrambenih proizvoda manja za 4,9 odsto.

Zvanični statistički podaci jasno ilustruju da je, usled negativnih efekata inflacije, u Srbiji od početka godine nastupio realni pad prodaje robe u maloprodaji iz čega se može izvesti zaključak da je došlo do rapidnog slabljenja kupovne moći potrošača.

Ono što je potpuno poražavajuće je to da su građani, usled besparice, prinuđeni da štede na hrani. Upućeni kažu da se potrošači sada, kada je reč o ustručavanju, ne odriču samo delikatesa i poslastica već su dospeli u toliko nezavidnu situaciju da moraju da smanje troškove čak i kada je reč o osnovnim životnim namirnicama.

Ako se zna da polovina zaposlenih u Srbiji prima platu u visini do 60 hiljada dinara, što je daleko manje od republičkog proseka koji iznosi oko 82.000 dinara, a da oko 400 hiljada zaposlenih prima minimalac od svega 40.000 dinara, te ako se tome još doda da je Srbija po zaradama na začelju a po nezaposlenosti u vrhu liste evropskih zemalja, porazna činjenica da je veliki broj građana prinuđen da štedi na hrani ne treba ni malo da čudi.

Naprotiv, treba samo da zabrine i izazove opravdani revolt. Decenijama građani Srbije žive u nemaštini a situacija se dodatno pogoršala nakon nove ekonomske krize, koja je prvo nastupila zbog pandemije korona virusa a nastavila se zbog vojne intervencije Moskve u Ukrajini.

Isključivi krivac za loše materijalno stanje građana je Vlada Srbije koja vodi potpuno nakaradnu neoliberalnu ekonomsku politiku te je time nemoćna da obuzda visoku stopu inflacije pa stanovništvo gura u još veće siromaštvo.

Jedini način da se spreči dalji pad životnog standarda građana je stroga kontrola cena osnovnih živitnih namirnica i drugih potrepština, povećanje plata u javnom sektoru, koje bi izazvao i rast ličnih dohodaka u privatnom sektoru, izjednačavanje minimalne zarade sa minimalnom potrošačkom korpi, ukidanje subvencija poslodavcima i njihovo usmeravanje ka socijalno najugroženijima, povećavanje poreza za investitore, pokretanje procesa reindustrijalizacije i razvoj velikih privrednih sistema koje bi opsluživala mala i srednja preduzeća.

Aktuelni kurs koji se orijentiše na uzimanje kredita i povlastice stranom i privatnom kapitalu samo će ekonomiju zemlje vući u još veći sunovrat.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.