Petar Đukić: Poslodavci i država koriste pandemiju

Nema troškova putovanja na posao, grejanja radnog prostora, pa ni pauza za kafu ili doručak, zaposleni je dostupan preko neta i u bilo koje vreme može da odradi obavezu, akazao je on.

Na pitanje o odnosu države i vlasti prema sindikatima, Đukić ukazuje na krizu globalnog razvoja.

„U pojedinim slučajevima, usled slabih institucija ili apatične građanske inicijative i javnosti, vlast može da zarobi državu, kao što je to danas u nas, ali i širom sveta. Nalazimo se u takvoj fazi kriznih tokova globalnog razvoja, da vladajuće strukture, jedna drugoj sliče kao jaje jajetu, i u velikom delu sveta uspevaju da zarobe državu i obesmisle njene i druge nezavisne institucije“.

Iako mnogo ne veruje sindikatima u Srbiji, profesor Đukić smatra da je sindikat „važna institucija, kao što su to crkva, mediji, akademija…“

„Delovanje sindikata ne bi trebalo da zavisi od aktuelne vlasti, pa ni od (zarobljane) države. Sitni ustupci kojim vlasti preko države ili paradržavnih ustanova potkupljuju sindikat i njegove lidere nikako ne mogu da budu kompenzacija za autonomnu i kritičku poziciju sindikata, koji bi trebalo da ostane jedna univerzalna vrednost i nezavisna društvena institucija koja prevladava trajanje ove ili one strukture vlasti, pa i same države. Sindikat nije deo države, ni emanacija bilo koje vlasti, ali jeste deo modernog društva, koji bi trebalo da se postavi i ostane iznad države i vlasti“.

Đukić smatra da političke stranke u Srbiji ne uvažavaju sindikate.

„Njihov odnos prema sindikatima, kao da nema veze sa onom transparentnom ideologijom koju su stavile u svoje programe. Recimo, ni jedna stranka zvanično socijaldemokratske ili socijalističke ideologije nije napravila neki izborni pakt sa sindikatima u poslednje vreme“.

Smatra i da sindikati u Srbiji moraju da se menjaju ukoliko žele da se efikasnije bore za poboljšanje životnog standarda zaposlenih, nezaposlenih i penzionera.  

„Sindikati prvo treba da izmene sebe, da bi menjali društvo. Da biste se izborili za nesporni društveni autoritet, bez obzira da li ste udruženje poslodavaca, radnika, stručnjaka, eksperata ili umetnika, treba da nastupate kao društveno odgovoran, integrativni i konstruktivni razvojni faktor. To nije lako, jer je potrebno da definišete koordinate održivog razvoja ekonomije, društva, prirodnog okruženja, kulture… pa tek onda da pristupite nekakvom programu čisto sindikalnih, ili cehovskih pitanja i interesa“.

Đukić je ocenio da je socijalni dijalog u Srbiji formalan, ali i pogrešno shvaćen.

„Socijalni dijalog nije samo jedno telo niti njegov formalni rad – sastanci i saopštenja. Socijalni dijalog, takođe, nije samo u interesu sindikata, kako se obično pogrešno tumači, niti način da se udovolji svetu rada. To je društvena institucija u kojoj poslodavci, zaposleni i vlada treba da traže društveno prihvatljive i efikasne odgovore na protivrečnosti ukupnog društvenog razvoja. On se vodi i van tog evidentno paradržavnog tela, u javnosti, na stručnim skupovima, u kulturi, na televiziji… Toga je sve manje. Sudeći po javnosti, kao da nemamo nikakvih radnih, industrijskih ili opšterazvojnih pitanja i problema za socijalni dijalog“, rekao je Petar Đukić za portal UGS Nezavisnost.