Peticija ljutih frilensera kruži internetom

Frilenserima koji uplate primaju iz inostranstva nije prijalo iznenadno buđenje Poreske uprave i njena najava da će ih prekršajnim ili krivičnim prijavama teretiti ukoliko do kraja ovog meseca ne prijave prihod primljen u poslednjih pet godina, obračunaju i plate porez, doprinose i, naravno, kamate.

Većina ljudi iz te kategorije smatra da je to atak na IT sektor, najbrže rastuću industriju kod nas, i to baš u vreme pandemije, kada je pristup većini drugih poslova bitno sužen.

Internetom kruži peticija u kojoj influenseri, frilenseri, jutjuberi, programeri, prevodioci i niz ostalih koji poslove nalaze na raznim inostranim platformama, traže od države odnos koji omogućava „olakšice, podsticaje i subvencije kako bi doprineli inovacijama“ a tvrde da se umesto toga korespodencija sa njima bazira na „čerupanju, podmetanju noge i teranju IT poslova“. „Narodu se u eri interneta nudi svetla budućnost motanja kablova“, navodi se u peticiji.

Iz tog dela inovativnog sektora zameraju i Poreskoj upravi to što do sada na njenim šalterima nisu mogle da se dobiju informacije o načinu na koji se vrši obračun poreza i doprinosa na uplate iz inostranstva.

Prvo uputstvo o tome stiglo je tek sredinom protekle nedelje, tek dva dana nakon upozorenja o mogućim posledicama. Frilenseri tvrde da je i to uputstvo nedovoljno precizno i može da prouzrokuje greške u obračunu koje bi bile opet osnov za prekršajne prijave, tim pre što se odnosi na sva primanja u prethodnih pet godina, što će onima sa manjim a čestim uplatama biti zahtevan posao.

Kažu i da su fiskalni zakoni zastareli i da ne prate kretanja na savremenim tržištima. Većini smeta i to što država do sada, kako kažu, nije učinila ništa na poboljšanju njihovog poslovnog okruženja a mnogi pominju i nelogičnosti u poreskom sistemu, prema kojima je, na primer, taksistima, lekarima ili advokatima omogućeno paušalno oporezivanje, dok se od njih traži da obračunavaju deo za državu na svaki, čak i najniži iznos od 50 ili 100 evra.

Međutim, „pobuna“ frilensera nije zahvatila čitavu internet industriju. Većina domaćih firmi ili onih koji rade u stranim sa otvorenim predstavništvima u Srbiji, uglavnom imaju regulisane poreske obaveze.

– Upozorenje Poreske uprave odnosi se na ljude koji rade od kuće za strane klijente a nevidljivi su u poreskom sistemu. Ja nemam problem sa stavom da ako se nešto radi i zaradi, na to treba da se plati porez, jer svi živimo u ovoj zemlji, koristimo svu njenu infrastrukturu. Ono oko čega se ljudi najviše bune je to što osećaju da država za njih ne radi ono što bi trebalo, da nemamo ne samo podsticaje za IZ sektor, nego ni puteve bez rupa, kvalitetan zdravstveni i socijalni sistem, penzije i ostalo. Ali, to je političko polje i više se odnosi na već ustaljeno nepoverenje prema institucijama – kaže Milan Šolaja iz Vojvođanskog IT klastera.

I Dušan Dević, IT preduzetnik, podseća da je reč o zakonu koji postoji već desetak godina, samo se nije sprovodio.

– Sada, pri samoj najavi da će se sprovoditi, ljudi su se pobunili, iako mislim da za to nema osnova. Verujem da razloge treba tražiti u nečem drugom, kao što je način plasiranja tih sredstava iz poreza u neke jako čudne subvencije, kako IT sektoru tako i van njega. Ali u principu nam je potrebno da se zakoni sprovode. Ako ne valjaju, treba da ih menjamo. Ovo je savim legitimna akcija poreznika iako razumem te ljude koji su pogođeni i mislim da treba naći način da im se omogući prilagođavanje. U suštini, treba napraviti neki model poslovanja da oni mogu da rade legalno i dok im se ne stabilizuju prihodi plaćaju neki paušalni fiksni iznos dok ne postanu dovoljno veliki da otvore firmu – kaže Dević.

To potvrđuju i poreski stručnjaci koji objašnjavaju da bi frilenserima ukoliko su im zarade veće od bar 200 ili 300 evra mesečno, umesto da podnose poreske prijave kao fizička lica, bilo mnogo pametnije da otvore firmu i preko nje ostvaruju prihode jer bi im poreski status bio daleko isplativiji.

– Ovo o čemu se sada priča, obuhvata obuhvata sve vrste prihoda koji fizička lica ostvaruju i u zemlji i radeći poslove za strane kompanije vani. Tu su ugovori o delu, pa autorski ugovori, gde postoli veliki broj različitih vrsta prihoda i sve ih treba ih svrstati u određenu kategoriju kako bi se znao njihov poreski status. U zavisnosti od toga kakav je prihod u pitanju, priznaju se određeni paušalni odbici, oni se kreću od 20 do 50 odsto. Ako je, na primer ostvareno 100 dinara po autorskom ugovoru, osnovica će biti umanjena za 50 dinara, ako je to po ugovoru o delu, odbija se samo 20, pa je kod takvog ugovora osnovica za obračun poreza znatno viša – kaže poreski savetnik Đerđ Pap.

On naglašava kako je jasno da porez mora da se plati, i da uprkos nerazumnim izgovorima poput „ja ne vozim auto, ne koristim puteve i neću da plaćam“, ima dosta jako dobrih predloga koje bi kreatori poreske politike trebalo da čuju.

Napominje da bi poput neoporezivog dela zarade, i ovde trebalo osloboditi fiskalnog opterećenja nekoga ko naplaćuje 250 evra učenje stranog jezika a od toga živi. „Ali, to je druga priča. Trenutno, zakon je da se na svaki prihod plaća porez“, zaključuje Pap.

Skromna ekonomija

Pod udar obaveštenja Poreske uprave neće doći veliki broj ljudi, smatra Milan Šolaja.

„U najvećem delu ove industrije obračunavaju se porezi, a upozorenje je upućeno fizičkim licima angažovanim u inokompanijama koje ovde nemaju fiskalnih obaveza a ljudima koje plaćaju prepuštaju da to sa svojim vlastima regulišu. To je zaista jedan skroman deo IT ekonomije. Ako neko prevodi preko interneta jedino uz rad od deset sati svakog dana može da zaradi neki pristojniji novac, ali je to u principu vrlo individualno. S druge strane, sumnjam da bi poreski inspektori, inače prebukirani redovnim poslovima, mogli kontrolom da obuhvate gomilu malih pojedinačnih uplata, da proveravaju po kom je osnovu stigla na račun iako oni tvrde da imaju evidenciju svih priliva iz inostranstva – kaže Šolaja.