Petrohemija ne bi izdržala poskupljenje nafte

Međutim, izvori Danasa bliski toj fabrici naglašavaju da ona u poslednje dve godine posluje u plusu, da izmiruje sve svoje obaveze i da može da nastavi sa funkcionisanjem i bez stranog strateškog partnera.

Naš izvor tvrdi da su proizvodi Petrohemije veoma traženi, da je njihova cena na evropskom tržištu veoma visoka i da će se taj trend nastaviti u narednih godinu i po dana. U tom periodu Petrohemija navodno može ostvariti značajne poslovne rezultate i investicije u modernizaciju fabrike, a u slučaju da bude oslobođena balasta starih dugova poslovaće kao profitabilna kompanija, smatra izvor Danasa.

Stručna javnost pak ne deli takvo mišljenje i smatra da na duge staze Petrohemija ne može da računa na poslovni uspeh bez investiranja u proizvodne pogone, a da je najbrži način za to dovođenje stranog strateškog partnera.

– Tačno je da Petrohemija u ovom trenutku ostvaruje profit. Međutim osnovni razlog zbog čega je to tako jesu niske cene energenata koje u svom radu koristi Petrohemija, a to su nafta i gas. Cene tih energenata su sada dva do dva i po puta manje nego ranije. Međutim, takva situacija neće potrajati zauvek, što definitivno implicira da nakon njihovog poskupljenja rezultati Petrohemije neće biti tako impresivni kao što je sada slučaj. Drugim rečima, bez investicione injekcije fabrika bi sigurno počela da beleži gubitke zbog skoka cena nafte i gasa – kaže za Danas Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Prema njegovim rečima, najpovoljnija opcija bi bila da ruski Gasprom njeft postane vlasnik Petrohemije.

– Ali, sasvim je jasno da Rusi za to nisu zainteresovani. Očito je da smatraju da im se to ne bi isplatilo. Shodno tome jedino rešenje za opstanak Petrohemije je da njen strateški partner postane neka strana kompanija. Zbog negativnog uticaja na životnu sredinu, Evropska unija nastoji da petrohemijsku industriju drži van svojih granica, pa je možda to šansa da neka velika kompanija kupi Petrohemiju jer su Evropljanima njeni proizvodi potrebni. Međutim čak i da dođe do toga, Srbija opet mora dugoročno da razmišlja kako će i šta će na svom putu ka EU, jer bi kao članica morala da ima istovetan stav o takozvanim prljavim tehnologijama – naglašava Savić.

Privatizacioni savetnik Branko Pavlović smatra da je kod Petrohemije ključni detalj vezan za neophodnost investicija.

– Niske cene primarnog benzina i gasa koji koristi Petrohemija sada omogućavaju profitabilno poslovanje te kompanije. Međutim te cene neće mirovati, u jednom trenutku će skočiti i samim tim Petrohemija ne može da računa da će za pet godina biti u plusu. Ne treba zaboraviti da je ta fabrika veoma stradala u NATO bombardovanju, a nije se na vreme i po planu koji je svojevremeno napravljen krenulo u njenu rekonstrukciju. Čak i da u potpunosti bude očišćena od dugovanja ti problemi će ostati. Bez investicija Petrohemija nema perspektivu. Jedno rešenje je da bude privatizovana, a ako bi država želela da ostane većinski vlasnik, morala bi da investira u fabriku jer sa ovakvim postrojenjima kakva ima trenutno ne može se računati na uspešnu poslovnu budućnost – naglašava Pavlović.

Nakon što je Skupština Srbije krajem decembra usvojila zakon kojim je utvrđeno da će država isplatiti dug Petrohemije od 105 miliona evra prema Naftnoj industriji Srbije i ispregovarala regulisanje dugovanja sa još nekim poveriocima, preostalo je da se reši pitanje još 400 miliona evra dugovanja. S obzirom da je uglavnom reč o državnim preduzećima to će biti učinjeno kroz otpis dugovanja ili njihovu konverziju u vlasništvo Petrohemije. Napravljen je dogovor i sa Lukoilom, čime je regulisano oko 40 miliona evra duga. Inače, Privredni sud u Pančevu je krajem novembra prošle godine obustavio unapred pripremljeni plan reorganizacije za Petrohemiju jer nije usvojen u predviđenom periodu od šest meseci. UPPR je urađen, ali je njegovo usvajanje odloženo kako bi se u međuvremenu rešio problem dugovanja sa Lukoilom. Sada kada je to urađeno, može da se pokrene nova procedura za uvođenje UPPR-a u Petrohemiji.

Petrohemija koja zapošljava 1.433 radnika je jedan od najvećih srpskih izvoznika. Primera radi, u 2015. godini od ukupno prodatih količina polimera izvezeno je čak 77 odsto. U 2016. godini Petrohemija je ostvarila profit od oko 60 miliona evra, a godinu dana ranije ostvaren je profit u iznosu od 21 milion evra. Najveći deoničar u Petrohemiji je država sa 55 odsto, Srbijagas ima 13,38 odsto, a NIS 12,72 odsto akcija.