Dok Međunarodni monetarni fond neumorno insistira da Srbija privatizuje Petrohemiju nadležni u republičkoj Vladi su i dalje nemoćni da pronađu kupca.
Beograd uporno pokušava da umilostivi Moskvu kako bi NIS, u vlasništvu Gasproma, kupio to postrojenje u Pančevu ali Rusi ne vide bilo kakav ekonomski interes u toj investiciji – kaže za Danas izvor blizak Vladi Srbije koji je želeo da ostane anoniman.
Naš sagovornik ističe da Vlada nema rešenja, odnosno da kupca nema na vidiku a MMF ne odustaje od svoje projekcije da država treba da izađe iz vlasništva u Petrohemiji.
– U konkretnom slučaju Beograd se uzda u Rusiju međutim s obzirom da Moskva nema bilo kakvu ekonomsku potrebu da pazari Petrohemiju eventualna akvizicija bi predstavljala plod političkog dila između dve zemlje – kaže naš sagovornik.
Međutim, kako Danas saznaje Moskva nema bilo kakve aspiracije prema Petrohemiji i na tu temu ni ne razmišlja. Shodno tome, malo je verovatno da bi Naftna industrija Srbije mogla da postane kupac pančevačke fabrike.
Još u vreme pregovora o kupovini Naftne industrije Srbije Gasprom njeft je jasno stavio do znanja da ga to postrojenje ne interesuje i do danas nije promenjen stav po tom pitanju, kaže za Danas dobro obavešten izvor u energetskom sektoru.
Naš sagovornik ističe da je Gasprom njeft kao vlasnik NIS-a zainteresovan za opstanak i dobro poslovanje Petrohemije jer ta kompanija kupuje primarni benzin koji proizvodi Rafinerija nafte u Pančevu i da kao manjinski akcionar NIS daje maksimalan doprinos kako bi Petrohemija beležila pozitivne poslovne rezultate.
Podsećanja radi, nakon što je proglašen unapred pripremljeni plan reorganizacije u Petrohemiji država je deo potraživanja poverilaca Petrohemije otpisala, a deo dugovanja konvertovala u kapital kompanije pa je na taj način NIS postao vlasnik ukupno 21 odsto akcija tog preduzeća.
Većinski vlasnik Petrohemije je država sa 76 odsto akcija u svojim rukama dok tri odsto pripada ruskoj naftnoj kompaniji Lukoil.
– Gasprom njeft ima interes da kroz aktivnosti NIS-a kao manjinskog vlasnika unapređuje poslovanje Petrohemije i na tom planu je dosta učinjeno, primera radi ojačavanjem menadžmenta angažovanjem stručnjaka sa iskustvom iz multinacionalnih kompanija i unapređenjem operativne efikasnosti fabrike. S obzirom da NIS kontroliše deo akcija Petrohemije i da prodaje primarni benzin toj fabrici u interesu Rusa je da ona funkcioniše na zadovoljavajući način. Međutim to ne znači da je Gasprom njeft voljan da kupi Petrohemiju. U ovom trenutku bar, stvari uvek mogu da se promene, poslovodstvo ruske kompanije je kategorično protiv toga. Osnovni razlog je taj što se Gasprom njeft ne bavi biznisom iz oblasti petrohemije a da bi fabrika poslovala stabilno na duže staze potrebna su velika ulaganja u iznosu do oko 200 miliona evra – navodi naš sagovornik.
Jedan od razloga zašto je Petrohemija neinteresantna za Gaspom njeft je i taj što Rusija na svojoj teritoriji već sada gradi velike petrohemijske komplekse u saradnji sa Kinezima, kaže za Danas privatizacioni savetnik Branko Pavlović.
– Zbog toga Rusija ni ne razmišlja o kupovini pančevačke Petrohemije. Sa druge strane Međunarodni monetarni fond insistira da Srbija proda tu fabriku kako bi se sprečila mogućnost njenog otvorenog ili skrivenog subvencionisanja. Beograd će teško naći kupca za Petrohemiju. Nerealno je očekivati da će NIS da je preuzme jer Rusi za to nemaju interesa a manevarski prostor Beograda da na to nagovori Moskvu je veoma sužen. Drugim rečima, Beograd ne može uslovljavati Rusiju na bilo koji način po tom pitanju – ističe Pavlović.
U delu stručne javnost pak preovladava mišljenje da Rusi ipak mogu da pomognu Petrohemiji da opstane bez da je kupe.
Naime, Rafinerija nafte Pančevo, u vlasništvu NIS-a i Petrohemija su tehnički povezani. Između ta dva objekta postoji podzemni produktovod kojim se iz Rafinerije nafte Petrohemija snabdeva sa 600 hiljada tona primarnog benzina, osnovne sirovine potrebne za proizvodnju u tom hemijskom kompleksu, bez bilo kakvih troškova transporta za NIS.
Stoga bi ta kompanija mogla da sklopi dugogodišnji ugovor, na 10 ili 15 godina, kojim bi se Petrohemiji garantovalo sigurno i dovoljno snabdevanje primarnim benzinom.
S obzirom da će se sve više smanjivati broj automobila koji koriste gorivo na račun električnih vozila Rusi bi tim dugoročnim ugovorom sa Petrohemijom rešili plasman primarnog benzina za koji bi izgubili kupce zbog korišćenja električnih automobila.
S druge strane, Petrohemija bi radila punom parom, proizvodila bi i izvozila, što bi moglo da motiviše nekog od stranih investitora da kupi tu pančevačku fabriku, uloži u njenu modernizaciju i takvim uslovima beleži profit, smatra stručna javnost u Srbiji. Jedno od rešenja je i da država zadrži Petrohemiju u svom vlasništvu i ponaša se kao odgovoran vlasnik i ulaže u njenu modernizaciju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.