Petrohemija – usluga koju će Vučić morati da vrati Moskvi

Pojavljivanje NIS-a na tenderu za pronalazak strateškog partnera za Petrohemiju, kroz proces dokapitalizacije vredne 150 miliona evra i udeo u vlasništvu od najviše 90 odsto, ne predstavlja iznenađenje jer je nedavno Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, posle susreta u Beogradu sa Sergejem Lavrovom, ministrom spoljnih poslova Rusije, izjavio da očekuje da će do kraja godine sa Moskvom biti dogovoreno preuzimanja srpske kompanije u državnom vlasništvu. Komisija za sprovođenje modela strateškog partnerstva, u narednim danima pregledaće dostavljenu dokumentaciju, ali je sasvim izvesno da će jedina ponuda na tenderu biti prihvaćena.

– U konkretnom slučaju radi se o usluzi Moskve prema Beogradu koju će predsednik Srbije Aleksandar Vučić morati da vrati – kaže za Danas dobro obavešten izvor o zbivanjima u vrhu države koji nije hteo da o ovoj temi govori zvanično.

U prilog onome što je izneo ide i mišljenje stručne javnosti da ne postoji ekonomski opravdan razlog da Moskva postane vlasnik Petrohemije. Naime, Rusija na svojoj teritoriji u ovom trenutku gradi velike petrohemijske komplekse u saradnji sa Kinezima, tako da joj je, kada je reč o kapacitetima, fabrika u Pančevu potpuno beznačajna. Takođe, ni NIS niti njegov vlasnik Gaspromjeft ne posluju u okviru petrohemijske delatnosti tako da ni sa te strane nema bilo kakvih beneficija koje se stiču preuzimanjem Petrohemije. Ono što pak ostaje kao otvoreno pitanje, u vezi s predstojećom akvizicijom, jeste da li će Rusi proceniti da u toj fabrici postoji tehnološki višak, što podrazumeva otpuštanja kao i da li će tražiti da socijalni program za one koji ostanu bez posla reguliše država.

Kako Danas saznaje kao protivuslugu, zbog toga što preuzima preduzeće koje za zvanični Beograd predstavlja balast, Moskva očekuje da i dalje ostane glavni partner Srbije u izgradnji železničke infrastrukture. To znači da će te poslove i dalje obavljati ruske kompanije, a da će se zarad realizacije novih železničkih projekata Beograd dodatno zadužiti kod banaka iz te zemlje. Isto tako, Rusi očekuju da 2024. godine, kada istekne međudržavni sporazum kojim je to precizirano, cena rudne rente koju NIS plaća i dalje bude najpovoljnija, odnosno najniža u odnosu na sve druge kompanije koje posluju u našoj zemlji. Podsećanja radi, trenutna rudna renta koju plaća NIS iznosi tri odsto od prihoda, za koju stručnjaci tvrde da je nedopustivo niska.

Privatizacioni savetnik Branko Pavlović smatra da je za rešavanje pitanja Petrohemije dobro da je kupi NIS, odnosno da fabrika nastavi da radi u njegovom sastavu.

– Petrohemija i Rafinerija nafte u Pančevu, koja je u vlasništvu NIS-a, tehnički su povezani. Između ta dva objekta postoji podzemni produktovod kojim se iz Rafinerije nafte Petrohemija snabdeva sa 600 hiljada tona primarnog benzina, osnovne sirovine potrebne za proizvodnju u tom hemijskom kompleksu. Dakle, za Petrohemiju je najefikasnije i najjeftinije rešenje da bude deo NIS-a – objašnjava naš sagovornik.

On podseća da su za to postojali planovi i ranije ali da nikada nisu realizovani.

– Bio sam predsednik pododbora Upravnog odbora Naftne industrije Srbije 2002. godine koji je imao zadatak da sagleda benefite spajanja Petrohemije i NIS-a u jednu kompaniju. Takav predlog smo i dali nadležnima ali po tom pitanju ništa nije urađeno, faktički je odbačen. Smatram da je prodaja NIS-a bila veoma loš potez u ekonomskom smislu. Takođe, smatram da je pogrešno privatizovati i Petrohemiju. Međutim, kada je nešto tako već urađeno, onda je najbolje rešenje da NIS kupi Petrohemiju – zaključuje Pavlović.

Nakon što je proglašen unapred pripremljeni plan reorganizacije u Petrohemiji država je deo potraživanja poverilaca otpisala i na taj način NIS je postao vlasnik 21 odsto tog preduzeća. Većinski vlasnik Petrohemije je država sa 76 odsto akcija u svojim rukama. U proteklom periodu fabrika je uspešno reorganizovana, posluje pozitivno i obezbeđuje plate za oko 1.450 zaposlenih. Procenjuje se da je u modernizaciju Petrohemije potrebno uložiti oko 200 miliona evra.