Pavle Petrović Foto: Fonet/Nenad ĐorđevićPredsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović izjavio je danas da bi investicije u oblast zaštite životne sredine trebalo da se povećaju za 500 miliona evra godišnje, što je 1,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
„Taj iznos je jednak godišnjim ulaganjima države u poljoprivredu ili trećini budžeta Ministarstva prosvete“, rekao je Petrović na konferenciji za novinare.
On je ocenio da su to značajna sredstva, ali je istakao da je nužno ulaganje u zaštitu životne sredine, jer Srbija u tu oblast trenutno ulaže tri puta manje od zemalja centralne i istočne Evrope.
Petrović je rekao da bi se u oblast zaštite životne sredine investiralo dodatnih 500 miliona evra godišnje neophodno je da se iz republičkog budžeta izdvaja oko 350 do 400 miliona, a da preostala sredstva obezbede lokalne samouprave i javna i državna preduzeća.
Kada su u pitanju javna preduzeća, prema Petrovićevim rečima, EPS, koji najviše zagađuje, u narednih deset godina trebalo bi da investira oko milijardu evra u oblast zaštite životne sredine.
Petrović je rekao da bi u narednih deset do 15 godina u sektor voda trebalo da se investira oko šest milijardi evra, u sektor otpada milijardu i po evra, a u smanjenje zagađenja vazduha oko 2,3 milijarde.
Fiskalni savet Srbije je ocenio da je snažno povećanje ulaganja u zaštitu životne sredine budžetski prioritet u 2019. i narednim godinama.
Petrović je naveo da će, prema procenama Fiskalnog saveta, već u 2019. „biti budžetskog prostora“ za povećanje investicija u oblast zaštite životne sredine za 350 do 400 miliona evra, odnosno oko jedan odsto BDP.
Istakao je da bi u narednih dest do 15 godina Srbija u zaštitu životne sredine trebalo da uloži osam do devet milijardi evra.
„Pokazalo se da je Srbija među najzagađenijim zemljama u Evropi a to ugrožava zdravlje stanovništva, smanjuje životni vek i pogoršava kvalitet života“, kazao je Petrović.
On je rekao da će problem zaštite životne sredine kad-tad morati da se rešava, pre svega zbog zdravlja stanovništva, ali i zbog obaveza prema Evropskoj uniji.
„Ako to na vreme ne budemo uradili, plaćaćemo značajne penale u toj oblasti“, upozorio je Petrović.
Prema njegovim rečima, veće investiranje u zaštitu životne sredine stimulisalo bi i privredi rast.
„Procenjujemo da bi 1,3 odsto BDP povećanog ulaganja u ovu oblast dovelo do ubrzanja rasta BDP od najmanje 0,5 odsto“, ocenio je Petrović.
Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković rekao je da bi trebalo da se donesu strategije u oblasti vazduha i klimatskih promena, kao i da bi neke postojeće trebalo promeniti.
On je dodao da bi Ministarsvo za zaštitu životne sredine trebalo da dobije veće nadležnosti, kao i da je neophodna veća centralizacija u toj oblasti.
Važno je da se dobro upravlja sredstvima za zaštitu životne sredine, a sredstva od ekoloških taksi i naknada trebalo bi da se troše isključivo za pitanje životne sredine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
