Foto: BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆVlada Srbije ponovo je odložila uvođenje fiskalnih kasa na pijace do kraja naredne godine, a sagovornici Danasa podeljenih su mišljenja oko razloga za ovu odluku. Ostaje otvoreno pitanje da li je Ministarstvo finansija shvatilo stanovište pijačnih prodavaca i komplikacije koje bi im uvođenje fiskalizacije donelo ili se samo izgebavaju nepopularne mere pred predsojeće izbore najavljene za decembar.
U Službenom glasniku u petak je objavljena izmena Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja, čime su pijačni prodavci do kraja 2024 oslobođeni obaveze da koriste fiskalne kase. Prema do sada važećoj uredbi, pijačni prodavci je trebalo da uvedu fiskalne kase od 1. januara sledeće godine.
Ova odluka pojavila se iznenada i bez puno prašine što, podsećamo, nije bio slučaj prethodne godine kada su se pijačni prodavci za jednogodišnje odlaganje izborili protestima i pregovorima.
Trgovci sa pijaca se oštro protive uvođenju fiskalnih kasa, a sagovornici Danasa smatraju da fiskalizacija pijaca ne bi postigla konkretan efekat za državu, a prodavcima bi to bila dodatna komplikacija.
Ekonomski stručnjak i vlasnik knjigovodstvene agencije Dragan Radović za Danas navodi da je potpuno nepotrebno, sa ovakvom birokratijom, bilo gde više uvoditi fiskalne kase.
„Ukoliko bi se fiskalne kase uvele pijačnim prodavcima efekat bi bio zanemariv“, ukazuje on.
Pored toga, on smatra da bi pijačni prodavci vrlo teško baratali kasama i da su mnogi od njih „neuki“ u tom smislu.
Radović pojašnjava da je ovogodišnjim rebalansom budžeta objavljeno da će naplata PDV-a biti manja za više od 40 milijardi, odnosno oko 350 miliona evra.
„Ako znamo da je kumulativna inflacija u poslednje dve godine 30 odsto, to znači da je naplata morala biti veća za najmanje 1,5 milijardi evra, što govori da će manjak u naplati biti skoro dve milijarde, a glavni krivci za to su u Ministartvu finansija i Poreskoj upravi Srbijie. Nekoliko godina unazad utaja PDV-a je od šest do osam milijardi evra, a biće još veća u budućnosti“, smatra naš sagovornik.
Kako dodaje, na osnovu svega toga, pitanje je gde su obećani efekti od uvođenja fiskalnih onlajn kasa.
„Još 2016. godine predlagači uvođenja „pametnih kasa“ obećavali su povećanje naplate PDV-a, tada uvođenje nije prošlo, ali prošle godine je sprovedeno. Zašto je onda izostala bolja naplata? Potpuno je netačna konstatacija Fiskalnog saveta da je glavni razlog mali broj poreskih inspektora. Razlog je to što „zaštićeni’ poreski obveznici izdaju fiskalne račune koje uopšte ne prijavljuju u pazare, to se radilo više godina unazad, čak i pre uvođenja pametnih kasa, a ti „zaštićeni“ su najčešće firme koje poseduju više benzinskih pumpi, kiosci koji prodaju cigarete, marketi, veliki uvoznici koji plasiraju robu na crno…“, ukazuje Radović.
On naglašava i da je razlog za ponovno odlaganje sigurno i izbegavanje nepopularne mere uoči izbora.
„Pijačni prodavci bi napravili problem, verovatno bi blokirali saobraćajnice ili bi započeli bojkot rada, što znači da ne bi bilo plasmana hrane, što bi dodatno iziritiralo glasače“, kaže Radović.
Sličnog mišljenja je i zastupnica udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije Milena Amon.
„Možemo da pretpostavimo da je odluka o odlaganju doneta, između ostalog, i zbog brojnih tehničkih komplikacija i zbog predstojećih izbora i bojazni od novih protesta“, kaže ona.
Ipak, naša sagovornica smatra da je odlaganje uvođenja fiskalnih kasa za pijačne prodavce očekivano.
„Ceo proces e-fiskalizacije pokazao se kao komplikovan i nedovoljno razrađen, čime je obavljanje mnogih delatnosti zakomplikovano umesto da bude pojednostavljeno. Poreska uprava treba ozbiljnije da se pozabavi neregistrovanom prodajom koja predstavlja nelojalnu konkurenciju onima koji pune budžet Srbije. Fiskalne kase na pijacama su nepotrebne, potrebno je sprečavati šverc robe i nelegalne tokove kojima određena količina robe završi u neregistrovanoj prodaji“, ukazuje Amon.
Ona smatra da je, ipak, opravdan pokušaj razdvajanja prodaje proizvoda direktnih proizvođača poljoprivrednih proizvoda od onoga što predstavlja trgovinu.
„Mnogi proizvođači poljoprivrednih proizvoda žale se da ne mogu da dođu do mesta na pijaci, a trgovci koji imaju objekte na pijacama pitaju se zašto su oni obavezni da imaju fiskalni uređaj u okviru istog pijačnog kompleksa. Država će od ovoga imati korist onda kada prestane da se šalje poruka da je isplativije raditi neregistrovan, odnosno na crno, nego kao legalno registrovan privredni subjekat, a to će se postići unapređenjem uslova poslovanja za legalnu privredu, reformom poreskog sistema i suzbijanjem prodaje švercovane robe koja prolazi masovno na carini, a ne pukim uvođenjem kasa bez sveobuhvatne strategije“, naglašava Amon.
Predsednik Udruženja pijačnih radnika „Opstanak“ Srđan Praštalo pak smatra da je ponovno odlaganje pre svega plod razumevanja Ministarstva finansija za trenutnu situaciju u okviru pijačne prodaje.
„Podsećamo da je pijačna prodaja u Srbiji u konstantnom padu, ako gledamo promet kao i broj pijačnih prodavaca poslednjih 20 godina. Zbog ograničenja koje ovaj vid trgovine ima u odnosu na mnogo bolje organizovane, likvidnije i samim tim konkurentnije trgovinske lance, očigledno je opadanje našeg udela u ukupnom ostvarenom prometu, pre svega prehrambenih proizvoda i ostale robe“, kaže on.
Kako dodaje, to sa sobom povlači i sve goru finansijsku situaciju samih pijačnih prodavaca.
„Neosporni dokaz ovog trenda je prosečna starost samih pijačnih prodavaca. Gotovo da ne možete videti mlade ljude koji ulaze u ovu delatnost, umesto toga vidite ljude koji čekaju kraj svog radnog veka, i koji bi možda i želeli da se preorjentišu, ali više nisu atraktivni na tržištu rada“, ukazuje Praštalo.
On smatra da bi uvođenjem fiskalnih kasa i poslednja prednost ovog vida trgovine, a to je plaćanje paušalnog poreza umesto praćenja prometa, nestala.
„To bi direktno dovelo do gašenja i onog što je ostalo od nekada masovnog vida samozapošljavanja, u isto vreme dobili bismo desetine hiljada ljudi na teretu, pre svega svojih porodica, a indirektno i na teretu same države, a koji u postojećim uslovima nekako uspevaju da zarade za sebe, svoju porodicu i da u isto vreme plaćaju svoje direktne poreske obaveze samoj državi. Takođe, oni indirektno podržavaju budžet lokalnih jedinica samouprave, imajući u vidu da više od 90 odsto svih preduzeća koja se bave izdavanjem pijačne opreme, odnosno prostora na kome se delatnost obavlja, pripada istim“, objašnjava Praštalo.
On kaže da su raniji protesti pijačnih prodavaca u svom korenu imale inicijalni nesporazum, odnosno nedostatak detaljnije analize koja, kako naglašava, nije postojala.
„Zbog njenog nepostojanja, Ministarstvo finansija nije moglo da sagleda dubinu problema koji bi sprovođenjem mere fiskalizacije na tezgama nastao. Nakon tog perioda nerazumevanja, mi smo kao udruženje obavili niz sastanaka, počevši od samog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, pa do stručnog tima Ministarstva finansija i samog ministra Siniše Malog, koji su svi zajedno pokazali da i te kako imaju sluha za probleme sa kojima se naša delatnost susreće i koliko je teško da delatnost uopšte opstane u trgovinskoj utakmici sa daleko moćnijim konkurentima“, navodi Praštalo.
Ovim povodom kontaktirali smo i Ministarstvo finansija, međutim, do objavljivanja ovog teksta, od njih nismo dobili odgovor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
