Pijačni prodavci: S kasama ćemo propasti

Od 1. maja svi koji prodaju robu na pijaci, a nisu proizvođači, moraju da imaju fiskalne kase. Pijačni prodavci traže da im se kase ne uvode jer će “propasti”.

Taj njihov zahtev bio je jedini i na velikom poslednjem protestu pred izbore. Nijedan od protesta hiljade prodavaca za sada nije urodio plodom, a od predsednika ne znaju šta da očekuju.

Jedini koji im se obratio, doduše putem medija, ne direktno, jeste ministar finansija Siniša Mali. Poručio im je da svi koji se bave maloprodajom na pijaci moraju da imaju fiskalne kase. “I tačka”, tako je rekao Mali.

Da li posle tačke Malog sledi neki zarez Vučića, prodavci će u subotu možda saznati. Za sada ne veruju da će se bilo šta promeniti.

Na Kalenić pijaci danas nije bilo mnogo razgovora o velikom protestu koji je tokom dana u sredu blokirao centralne beogradske ulice. Znaju da moraju da imaju kase i ne veruju da će proizvođači biti pošteđeni. Iako je Mali naglasio da proizvođači neće imati tu obavezu, prodavci na Kaleniću nisu tako sigurni.

“Ne verujem ništa, zašto bi pravili razlike. Ako ih uvedu uvešće ih svima jednako”, kaže prodavac jabuka na Kaleniću.

Snebivaju se, slažu ramenima, jer ne znaju šta ih čeka.

Petrit Redžep iz Udruženja pijačnih prodavaca Opstanak, koji je u sredu čekao ispred Predsedništva na sastanak, sasvim je siguran da zna šta ih čeka posle 1. maja.

“Ako uvedu fiskalne kase 50 odsto njih će odustati već 1. maja, 50 odsto će posle mesec, dva do tri da odustanu jer je nemoguće u ovim uslovima raditi. Većina neće moći da preživi, jer i ovako su nam velike obaveze, još ako na to dodamo knjigovođe koji su od 120 do 150 evra, sa ovim poslovanjem nećemo izdržati”, kaže Redžep za Danas.

Ukoliko ugase pijace, napominje on, čitav lanac malih proizvođača biće ugrožen jer oni to ne mogu da “plasiraju po Lidlovima ili Maksijima”.

Redžep se ovim poslom bavi 40 godina i nabraja svoje troškove.

“Jednu tezgu u Beogradu plaćamo 16.280 dinara mesečno, ja ih imam dve, plus porezi i doprinosi za zdravstveno, socijalno, penziono. Dve tezge sa porezima izađe me više od 50.000 dinara mesečno, što nije malo, ako sada na to dodamo knjigovođe i uvođenje artikala u kasu, onda mesečno održavanje kase, i za internet još 1.800 dinara – nakupi se mnogo”, ističe Petrit Redžep.

Uvođenje kasa ne odnosi se na proizvođače, a Redžep kaže da je njih u Srbiji svega pet odsto.

“I toliko ako ih ima. Jer nije moguće da neko ima papriku, šargarepe, kupus, paradajz tokom 12 meseci. Nećemo odustati od zahteva da se ne uvode fiskalne kase, a šta će biti na sastanku to ćemo videti”, ističe on.

Redžep kaže da će oni od države, ako za to bude sluha, tražiti poseban status za pijace i pijačne prodavce, kao i da im se omogući da rfeprogramiraju dug koji imaju za doprinose.

“Veliki broj ljudi duguje za poreze i doprinose, kupovna moć se promenila, posla i prometa je sve manje i dosta njih duguje i tražimo da nam se odobri reprogram”, kaže Redžep, i dodaje da na desetine hiljada ljudi radi na pijaci, od 30.000 do 50.000 njih, a da od njihove delatnosti sigurno 200.000 građana Srbije zavisi.

Uvoditi kase na pijacu za njega je, kaže, šašavo, a na prvom mestu ubija se duh pijace, cenkanje i tradicija pijačne prodaje.

“Ima još jedna bitna stvar a to je tehnička karakteristika kasa da ona ne funkcioniše na temperaturama ispod nule i na višim od 40 stepeni, a mi radimo i na minus 10 i na minus pet, kako će ona onda da funkcioniše. Ako radim na minus pet, kasa zataji, naiđe inspektor i kazni me sa 50.000 dinara zato što nisam mogao da izdam račun,”, naglašava naš sagovornik.

Sve ovo se, kako kaže, ciljano radi, i da je ideja da se proglasi nerentabilnost pijaca i onda se dobiju ekstra lokacije, jer pijace su u celoj Srbiji na dobrim lokacijama.

“Napraviće tržne centre, u prizemlje će staviti nekoliko tezgi proizvođača, a gore avioni, kamioni, a na ulici socijalni slučajevi, sve ukazuje na to”, napominje Petrit Redžep.

Petar Bogosavljević iz Pokreta potrošača Beograda kaže za Danas da će uvođenje kasa na pijacama uticati na smanjenje ponude, ali da neće bitnije uticati na potrošače, jer pijačni prodavci čine mali procenat u ukupnoj ponudi. Ono što njemu deluje kao dobar argment protiv uvođenja kasi jesu otežani uslovi za to na pijacama.

Broj prodavaca, smatra on, neće se bitnije smanjiti jer je dosta onih koji nemaju izbora, moraju da se bave tim, na taj način prehranjuju porodice.

“Mislim da ih ne bi trebalo pritiskati, jer i mali proizvođači koji nemaju kome drugom da prodaju zavise od njih. Treba da se plati, ali da se napravi drugi mehanizam. Deo prihoda, a mislim da je to glavni motiv – da se poveća prihod u budžetu, već je delom plaćen kod primarnog proizvođača, ostaje mali deo, PDV, koji treba da se naplati od prodavaca, ali bi to moglo da se reši paušalom, na primer”, predlaže Bogosavljević.

O pijačnim prodavcima govorilo se i kao o ne fer konkurenciji, te da je i to jedan od razloga zbog kog se uvode u sistem fiskalizacije, ali Bogosavljević misli da to nije razlog, jer pijačni prodavci nisu toliko brojni. Glavni motiv je, kako kaže on, maksimiziranje prihoda u budžetu.

Ko prodaje svoje ne mora da ima kasu
Objašanjavajući ko će od 1.maja morati da ima kasu, a ko ne ministar finansija Siniša Mali rekao je da oni koji na pijacama prodaju svoje proizvode neće biti obveznici fiskalizacije.
„Treba napraviti razliku, individualni poljoprivredni proizvođači, koji na pijacama prodaju voće i povrće koje sami proizvedu, nisu predmet fiskalizacije. Oni po zakonu ne treba da imaju fiskalnu kasu. Fiskalne kase moraće da imaju oni prodaju robu široke potrošnje“, rekao je Mali.