Piljarnice gube bitku sa hipermarketima

Dolazak stranih i jačanje domaćih trgovinskih kompanija polako ali sigurno menja navike potrošača u Srbiji. Kupci se sve češće odlučuju za velike kupovine, što je odavno trend u razvijenim zemljama. Praksa je pokazala da kupovina u hipermarketima pruža veći izbor proizvoda i povoljnije cene, što je jedan od osnovnih razloga za kupovinu u takvom objektu. Za potrošače je važan i podatak da se u supermarketima i hipermarketima strogo kontroliše rok trajanja proizvoda i pažljivije rukuje kvarljivom robom, da ne govorimo o mogućnosti izbora različitih pakovanja i proizvođača – tvrdi Snežana Delić, analitičar Agencije GFK, koja je radila istraživanje o navikama potrošača u Srbiji.

Koncentracija trgovinskih lanaca

Istraživanje agencije GFK u 11 zemalja (Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Rusiji, Srbiji, Crnoj Gori, Slovačkoj, Sloveniji i Ukrajini) o kretanjima u maloprodaji robe široke potrošnje ukazuje da potrošači u zemljama u tranziciji počinju da se ponašaju slično kao i oni u razvijenim zemljama. Trgovinske kuće se integrišu, a najveća koncentracija zabeležena je u Sloveniji u kojoj pet trgovačkih kuća pokriva 96 odsto tržišta (dominira Merkator). U Slovačkoj pet najvećih trgovinskih lanaca drži 75 odsto tržišta, a u Mađarskoj 67 odsto… Češka je prema rezultatima istraživanja u sredini (vodeći trgovci pokrivaju polovinu tržišta), a koncentracija je najniža u Rumuniji i Bugarskoj (vodeći trgovci pokrivaju tek četvrtinu tržišta). Potrošači u Češkoj, Mađarskoj i Sloveniji, kao i u velikim gradovima u Rusiji, najčešće kupuju u hipermarketima, dok su supermarketi najposećeniji u Hrvatskoj i Srbiji. Mali dućani su glavni snabdavači potrošača u Bugarskoj i Rumuniji.

Prema tom istraživanju, prosečni potrošač u „veliku kupovinu“ robe široke potrošnje odlazi jednom nedeljno ili jednom u mesec dana, zavisno od visine kućnog budžeta. Veoma je osetljiv na cene proizvoda pa, s obzirom na to, trgovački lanac koji pretenduje da zauzme lidersku poziciju na tržištu mora da ponudi pristupačne cene, ali i zadovoljavajući asortiman proizvoda koji podrazumeva i prisustvo domaće robe. Kvalitet namirnica, vidljivo postavljene cene, uz radno vreme prilagođeno potrebama potrošača i ljubazno osoblje, takođe su važni elementi u privlačenju kupaca. U međuvremenu male „komšijske“ radnje polako gube potrošače koji ujutro kupuju hleb, mleko, novine i poneku sitnicu, što za vlasnika radnje nije dovoljna potrošnja, jer ga čekaju neplaćeni računi za preuzetu robu, poreske obaveze, plate za zaposlene, žestoka konkurencija velikih trgovinskih kuća, koja smanjuje obim prometa u doskora popularnim piljarnicama razlog je njihovog zatvaranja.
– Oko pet hiljada potrošača dnevno uđe u naš novi Tempo centar na Novom Beogradu, a prosečan račun svakog od potrošača premašuje 50 evra u dinarskoj protivvrednosti. Broj potrošača koji dnevno prođu kroz ovaj i druga tri Tempo centra ukazuje da potrošači sve veće kupovine, pogotovo prehrambenih proizvoda, obavljaju u velikim objektima, u kojima je velika ponuda i neprehrambenih proizvoda, tekstila, opreme i aparata za domaćinstvo, uz povoljnije cene. Dok razgledaju bogatu ponudu u kojoj je registrovano oko 50 hiljada artikala često se u korpi nađe i neki neprehrambeni proizvod, artikal koji tek promovišemo na tržištu, sa reklamnom cenom. I to su samo neke od povoljnosti za potrošače koji kupuju u velikim objektima – kaže u izjavi za Danas Rajko Mandić, zamenik generalnog direktora Delta maloprodaje. Naš sagovornik kaže da će Delta maloprodaja zadržati oko 380 objekata, među kojima će poslovati i oko 110 supermarketa (površine od 500 do 2.500 kvadrata) i do 400 manjih objekata, čiji je asortiman prilagođen minimarketima.
Podaci statističara ukazuju da je prosečan domaći potrošač još uvek relativno siromašan, iako zvanična statistika beleži stalni trend rasta prosečne mesečne zarade. Počev od 2001. godine kada su zarade sa 90 skočile na 152 evra, u 2006. godini prosek zarada dostigao je 258 evra. Ipak, domaći potrošač najveći deo prihoda troši na hranu (62 odsto u 2001. godini, a 44 odsto krajem 2006. godine) što je znatno više u odnosu na razvijenije zemlje u regionu. Tako, recimo, u Sloveniji učešće troškova za hranu u ukupnim troškovima iznosi 22 odsto, u Češkoj 26 odsto, a u Hrvatskoj 37 odsto.
Prema podacima koji se nalaze na sajtu Privredne komore Srbije, trgovinskom delatnošću bavi se 34.529 preduzeća što čini 45,5 odsto od ukupnog broja firmi i zapošljava više od 200 hiljada radnika (18,3 odsto od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji). Maloprodaja je osnovna delatnost za 6.120 preduzeća, a trgovinom na veliko bavi se 28.409 firmi.