Neiscrpni kapital volje i vere u uspeh utkani u svaku šaru: Slavica Ćirić Da se narodna tradicija može sačuvati od zaborava svedoči i primer pirotskog ćilima koji se, zahvaljujući entuzijazmu Slavice Ćirić, osnivača i direktora Zanatske zadruge Damsko srce, ne samo našao na listi protokolarnih poklona Republike Srbije, već uspešno krči put do inostranih tržišta.
Svaki komad je unikatan, sertifikovan, sa visokom zanatskom i umetničkom vrednošću, i ima garanciju na 100 godina. Slavica je, očigledno u pravom trenutku, prepoznala opasnost od toga da pirotsko ćilimarstvo postane deo istorije i, uz podršku još devet koleginica, odlučila je da osnuje Zanatsku zadrugu za proizvodnju pirotskog ćilima u kojoj je sada, u zavisnosti od obima posla, stalno angažovano od pet do 10 žena. Preko Udruženja za negovanje i očuvanje starih i umetničkih zanata Grlica, prema potrebi se angažuje određeni broj tkalja. U Udruženju poslovnih žena Srbije prepoznali su nameru Slavice Ćirić, da u posao uključi što veći broj žena iz pirotskog kraja, pa su je nagradili priznanjem „Žena zmaj“ u kategoriji „najbolji model zapošljavanja žena“.
* Za većinu potencijalnih preduzetnica, gotovo nepremostivu, prepreku predstavlja nedostatak kapitala. To se posebno odnosi na one koje u privatni biznis ulaze iz „iz nužde“ bilo zbog gubitka posla, ili nemogućnosti da se zaposle u struci. Kako ste vi premostili taj problem?
– Nedostatak novčanog kapitala jeste problem koji se ne može lako premostiti. Ali, u posao se može krenuti sa ne manje značajnim kapitalom, a to je znanje i posedovanje veština. Tome treba dodati i neiscrpni kapital volje i vere u sebe. Ja sam upravo tako krenula u posao. Posedujem znanje za ono što radim i dobro i kvalitetno to radim. Odabrala smo posao koji volim i odabrala sam saradnice koje, kao i ja, veruju u uspeh. U ovaj poduhvat ušle smo sa skromnim sredstvima neophodnim za kupovinu materijala i oruđa za rad. Stalno učimo i nadograđujemo znanje i veštine jer je to važno za uspeh.
* Zanatska zadruga Damsko srce osnovana je u nameri da se očuva tradicionalni zanat izrade pirotskog ćilima, koji je, kao uostalom i drugi stari zanati, počeo da izumire. Da li je cilj ostvaren?
– Cilj je ostvaren. Pirotski ćilim je danas živ i prepoznatljiv regionalni i nacionalni brend. Zadruga Damsko srce se rezultatima na očuvanju tradicije pirotskog kraja nametnula kao primer najbolje prakse u Srbiji, na koju se danas ugledaju i druge sredine u regionu. Postala je jedinstveni lokalni lider koji se u kontinuitetu, i na konkretan način, zalaže za očuvanje tradicije ovog kraja, na kojoj se temelji promocija pirotskog regiona. A sve to je u funkciji lokalnog ekonomskog razvoja i stvaranja prihoda za žene u ruralnim područjima.
* Imate li dovoljan broj tkalja osposobljenih za ovaj posao (koliko ih je angažovano) i da li bi ovakav način udruživanja mogao da bude dobar model i za neke druge delatnosti?
– Pre stotinak godina izradom pirotskog ćilima bavilo se oko 5.000 žena i to je tada bila najveća neformalna fabrika na Balkanu. Danas u Pirotu imamo dvadesetak tkalja koje se bave ovim poslom. To je nedovoljan broj tkalja za tržište koje se otvara. Činjenica je, takođe, da sve te tkalje rade kao čuvari narodne tradicije, što nas vraća na vaše prvo pitanje, nedostatka novčanog kapitala neophodnog za unapređenje znanja i radnih sposobnosti žena koje bi želele da se uključe u ovaj posao. Nekada je država pomagala u očuvanju starih i umetničkih zanata a sada se to svelo na sporadične akcije. Razlog više za udruživanje, i to ne samo u ovoj, već i u drugim delatnostima.
* Zanimljivo je da izrađujete sertifikovane ćilime sa geografskom zaštitom imena porekla. Šta to konkretno znači i da li vam to otvara vrata inostranog tržišta?
– Pirotski ćilim je proizvod sa Geografskom zaštitom od 2002. godine. To znači da su Elaboratom utvrđeni veoma strogi kriterijumi za izradu originalnog pirotskog ćilima. Kada se u proizvodnji poštuju svi kriterijumi, izrada ćilima je spora, ali proizvod ima visoku zanatsku i umetničku vrednost. S druge strane, jedan tako kvalitetan proizvod lako otvara vrata tržišta, kako domaćeg, tako i inostranog.
* Koje su to najveće teškoće sa kojima se suočavaju preduzetnici, naročito žene, u Srbiji? Kako biste ocenili rezultate, naročito kad je reč o podršci, ostvarene u ovoj godini preduzetništva?
– Teškoće su raznovrsne i svaka je velika u datom trenutku jer vas koči u realizaciji nekih planova. Čim jednu rešite nailazi druga, a to je zato što težite da napredujete. Mislim da je jedna od veliki prepreka zakonska regulativa, koja nije uvek primenjiva u praksi. Kad je reč o poslovnim rezultatima Zanatske zadruge Damsko srce i Udruženja Grlica mogu reći da su dobri, preciznije rečeno, u skladu su sa našim očekivanjima.
* Slažete li se s konstatacijom da je ženama u biznisu teže nego muškarcima?
– To je činjenica.
Klasteri - korak u dobrom smeru* Šta mislite o udruživanju u klastere radi zajedničkih nastupa, naročito na tržištima van Srbije?
– Udruživanje u klastere je poželjno i dobro. Mi već radimo na realizaciji te ideje. Podsetiću da je pre nekoliko godina Grad Pirot sa Gradom Somborom, sklopio sporazum o promociji pirotskog i staparskog ćilima, što praktično znači zajednički nastup na tržištu i prenos znanja na očuvanju, negovanju i izradi ćilima. U ovom trenutku mi prenosimo tkačko znanje ženama u Staparu, Somboru i okolini. Očuvanje tradicionalnog nasleđa i očuvanje nestajućih znanja jedino je moguće kroz organizovanje proizvodnje, a zatim i pronalaženje sigurnog tržišta, što prevazilazi pojedinačne mogućnosti svakoga od nas koji se bavimo ovakvom vrstom proizvodnje. Zato je stvaranje klastera dobar korak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
