foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)Nemačka konsultantska kuća „Fihtner“, za koju je 2017. godine utvđjeno da je učestvovala u korupciji i nameštanju tendera na projektu Svetske banke, godinu dana od isteka kazne angažovana je na projektu modernizacije nekoliko toplana u Srbiji, preneo je portal Pištaljka.
Toj kući plaćeno je 2,1 milion evra, za organizaciju i sprovođenje tendera, što je više nego što iznose budžeti za obnovu nekih toplana, čemu je projekat namenjen.
Nemački konsultanti većim delom su plaćeni iz donacije Vlade Nemačke, 1,6 miliona evra, ali se takođe finansiraju i sa 500.000 evra iz kredita koji je država Srbija uzela od Nemačke razvojne banke (KfW). Ukupan iznos zaduženja za ovaj projekat, koje će građani Srbije vraćati, je 30 miliona evra.
Javnost u Srbiji, piše Pištaljka, nema nikakve podatke o tome kako je konsultantska kuća izabrana i na osnovu kojih kriterijuma. Zakon o javnim nabavkama se ne primenjuje u ovom slučaju, a Ministarstvo energetike u odgovoru je samo kratko navelo: „Konsultant je izabran na međunarodnom tenderu koji je u ime i za račun ministarstva sproveo KfW“, banka kod koje se država zadužuje.
Ni u nemačkim registrima se ne navodi da li je Fihtner imao konkurenciju na tenderu, već piše samo da je kompanija izabrana sredinom 2020. godine.
Godinu dana ranije, toj nemačkoj konsultantskoj kući istekla je petnaestomesečna suspenzija učestvovanja na tenderima Svetske banke, kojom su kažnjeni, jer je otkriveno da je „Fihtner“ učestvovao u nameštanju tendera na jednom projektu u Kongu.
Uprkos tome što je „internacionalni konsultant“ izabran u junu 2020. godine „radi ubrzanja procedura i omogućavanja početka realizacije projekta“, kako se navodi u informatoru o radu Ministarstva energetike, ovaj projekat prate kašnjenja i odlaganja, pa radovi na samim toplanama ni danas nisu počeli.
Prva odlaganja usledila su zbog epidemije kovida-19, zatim je KfW kasnila sa isplatom zbog procedure razmene nota između Srbije i Nemačke, a kasnije i zbog tenderske dokumentacije. Za to vreme, Srbija je u dva navrata, u maju i u novembru prošle godine, platila proviziju na nepovučena sredstva.
„Do sada je iz budžeta Srbije po osnovu obračunate provizije na nepovučena sredstva plaćeno ukupno 21.996,97 evra“, piše u odgovoru v.d. direktora Uprave za javni dug, Tatjane Paulice Milovanović.
U projektu učestvuju toplane u Nišu, Leskovcu, Boru, Jagodini, Senti i Negotinu. Vrednost radova u makar dve toplane, JKP „Badnjevo“ iz Negotina i JKP „Toplana“ iz Leskovca niža je od cene nemačkih konsultanata. Negotinsko preduzeće dobija 1,4 miliona evra, a leskovačko dva miliona evra za rekonstrukciju magistralnog toplovoda i kotlarnice „Dubočica“.
Najveći deo novca iz kredita, 11 miliona evra, izdvaja se za rekonstrukciju toplane „Cerak“ u Beogradu. Ova toplana je uključena u projekat pošto je kragujevačko preduzeće „Energetika“, posle četiri godine, odustalo od učešća.
Pravnica preduzeća „Energetika“, Ivana Jevtić, navela je da je firma odustala od kredita, jer bi se njime „smanjila solventnost“ i onemogućio drugi projekat za koji su u međuvremenu dobili sredstva. U odgovoru se takođe navodi da je deo radova koji su bili planirani za finansiranje iz nemačkog kredita preduzeće, već započelo iz sopstvenih sredstava.
Projekat „Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja – faza pet“ nastavak je saradnje Srbije i Nemačke kojom se od 2001. godine kroz više faza finansiraju prepravke domaćih toplana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
