Pištaljka: Nijedno tužilaštvo nije ispitalo navode protiv Skadrića

Agencija je, kako navodi Pištaljka, u februaru 2014. protiv Skadrića podnela krivičnu prijavu zbog neprijavljivanja imovine i davanja lažnih podataka o imovini u kojoj je, između ostalog, navela i da je od Uprave za sprečavanje pranja novca 2013. zatražila podatke iz evidencije te uprave koji se odnose na „sumnjive transakcije navedenog fizičkog lica“, počev od 2009. godine.

Otkrića iz ovog predmeta Uprava za sprečavanje pranja novca je, kako piše Pištaljka, označila kao „strogo poverljivo“ i tako ih zatvorila za javnost narednih 15 godina, koliko je po Zakonu o tajnosti podataka rok prestanka tajnosti za ovu kategoriju. „Republičko javno tužilaštvo za Pištaljku je potvrdilo da je 28. maja 2013. godine primilo izveštaj Uprave za sprečavanje pranja novca Ministarstva finansija i privrede. Taj izveštaj je, kako navode, dan kasnije „prosleđen Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu radi dostavljanja nadležnom Višem javnom tužilaštvu u Beogradu“, navodi se u tekstu koji je objavljen pre dva dana. Iz Višeg tužilaštva Pištaljci su rekli da od 2004. ne postoji krivična prijava protiv Skadrića, kao i da nije vođena istraga iz njihove nadležnosti. U Agenciji su, kako navodi Pištaljka, objasnili za njihov portal da podaci pokazuju da su 28. 01. 2014. podneli izveštaj Republičkom javnom tužilaštvu o postojanju osnova sumnje da je izvršeno krivično delo čije se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.

Ni istraga sumnji da Vladan Skadrić, kako piše Pištaljka, nije prijavio imovinu u skladu sa zakonom nije kod organa gonjenja bolje prošla. Prvo osnovno javno tužilaštvo odbacilo je prijavu Agencije, a odbilo je da Pištaljci dostavi kompletne spise predmeta protiv Skadrića koji je okončan rešenjem o odbačaju. Skadrić je za Pištaljku negirao sve navode iz krivične prijave Agencije za borbu protiv korupcije. On tvrdi i da ga Agencija nije obavestila da se vodi postupak protiv njega.

U pomenutoj krivičnoj prijavi Agencije, kako piše Pištaljka, između ostalog se navodi da Skadrić nije prijavio da je od 2010. do 2012. godine od dividendi u svom privatnom preduzeću zaradio oko 260.000 evra i da je kupio više desetina parcela u opštini Vladičin Han, što je, kako se navodi, u tesnoj vezi sa poslovanjem firme za proizvodnju struje VMHE ENERGY, čiji je vlasnik, prema podacima sa APR-a, 100 odsto.

Podaci sa sajta Agencije pokazuju da je Skadrić 2010, dakle tek dve godine nakon imenovanja za direktora „Skloništa“, prijavio da poseduje dva stana, kuću, 50 ari placa, akcije u osam preduzeća: Dijamant, Dunav osiguranje, Privredna banka, Vital, Energoprojekt, Jubmes banka, Komercijalna banka i Meser tehnogas, kao i 50 odsto akcija u firmi „Knežević trans“.

Za devet godina direktorskog mandata, kako navodi Pištaljka, Skadrić je, prema podacima sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije o imovini i prihodima funkcionera, samo od plate prihodovao skoro 140.000 evra, jer je prvih pet godina mesečno primao oko 140.000 dinara neto, dok poslednje četiri, iako nije u mandatu, zarađuje i do 170.000. dinara. Na ime učešća u dobiti zaposlenih Skadrić je od JP „Skloništa“, prema podacima Agencije, prihodovao još nešto više od 8.800 evra.

Skadrić se na sajtu Agencije od 2009. do danas vodi kao član Skupštine JKP „Javno osvetljenje“, za šta je primao 35.000 dinara naknade, iako je taj organ ukinut još 2011. godine. Po osnovu angažmana van radnog odnosa, nepoznato kakvog, Skadrić je od iste firme prihodovao još oko 8.000 evra. Međutim, Skadrić negira i ovaj podatak iz krivične prijave i tvrdi da nikada nije imao veze sa JKP „Javno osvetljenje“, a na pitanje kako su se podaci o njegovim naknadama u tom preduzeću našli na sajtu Agencije, nema odgovor.

S druge strane, Skadrić tvrdi za Pištaljku da je novac za kupovinu zemljišta u opštini Vladičin Han zaradio od preduzeća „Knežević trans“, koje se bavi prevozom putnika u Beogradu i da je tu zaradu ulagao u novi posao.

Novi posao kojim Skadrić namerava da se bavi je energetika jer na zemlji koju je kupio želi da gradi mini-hidrocentrale. Od Ministarstva rudarstva i energetike njegova firma dobila je dve dozvole za gradnju mini-hidrocentrala i pet saglasnosti koje se izdaju za izgradnju postrojenja manjih od jednog megavata, za koje nije potrebna energetska dozvola. Prema podacima sa APR-a, Skadrićeva privatna firma VMHE ENERGY od osnivanja 2011. posluje sa gubitkom, koji je prošle godine bio oko 307.000 dinara.

„To nameće pitanje kojim sredstvima će finansirati izgradnju dve mini- hidrocentrale u iznosu od, kako je navedeno u građevinskoj dozvoli, oko 1,65 miliona evra“, navodi Pištaljka.