Pivo u zamenu za sok od grejpfruta

Olivera Kiro, sekretar Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore Srbije potvrdila je za Danas da je tokom razgovora sa kubanskim ministrom spoljne trgovine bilo reči o izvozu hrane na to tržište, ali je dodala da je preduslov za to kreditna podrška banaka izvoznicima.

– Ove godine učinjen je prvi iskorak – na kubansko tržište izvezena je roba u vrednosti od oko 300.000 dolara. Reč je o prehrambenim proizvodima, na prvom mestu je pivo, zatim o akumulatorima i hard diskovima. To jeste dobar start ali se bez finansijske podrške izvoznicima ne može računati na veće efekte. Jer, Kuba je daleko i transportni troškovi su visoki, zato što roba mora da bude pakovana u kontejnere….Ipak, ti razlozi ne bi trebalo da budu prepreka uspostavljanju uspešne privredne saradnje sa Kubom, koju je moguće proširiti i na saradnju poljoprivrednih instituta u oblasti unapređenja poljoprivredne proizvodnje – kaže Olivera Kiro, dodajući da je privredna saradnja Srbije i Kube daleko od realnih mogućnosti i ob ostranog interesovanja privrednika dveju zemalja.

Kreditna podrška

Naša sagovornica podseća da se tržište Kube nekoliko godina unazad sve više otvara za prehrambene proizvode iz Evrope, a neke zemlje, među kojima je i Španija, imaju razrađenu strategiju saradnje sa Kubom, posle potpunog otvaranja te zemlje prema svetu. „Ove godine kubanski predstavnici su nekoliko puta dolazili u Srbiju, kako bi se detaljnije upoznali sa ponudom prehrambenih proizvoda, kao što su žitarice i proizvodi od žitarica, zatim razne vrste prerađevina od kontinentalnog povrća, ali i sa ponudom semena nekih biljnih vrsta, koje bi mogli da gaje u saradnji sa našim poljoprivrednim institutima“, ističe Kiro. Ona procenjuje da obim razmene od 5o miliona dolara godišnje nije veliki (neke srpske kompanije već pregovaraju o tome da iskoriste ovu izvoznu šansu), ali naglašava da ni tako mala vrednost izvoza nije moguća bez finansijske podrške koju je izvoznicima obećala Agrobanka, koja bi trebalo da otvori konto korentni račun i uspostavi korespondentski odnos sa centralnom bankom Kube. Inače, i firme koje žele da posluju sa Kubom kao najveći problem navode finansiranje izvoza i komplikovanu administrativnu proceduru.

Zajedničko preduzeće za proizvodnju začina

Na Kubi bi trebalo, sudeći prema najavama Ministarstva trgovine i usluga Srbije da bude osnivanje mešovitog srpsko-kubanskog preduzeća za proizvodnju i prodaju začina. Prilikom posete kubanske delegacije Beogradu, potpisan je i Memorandum o razumevanju između srpskog ministarstva trgovine i ministarstva spoljne trgovine Kube koji obuhvata promet industrijskih, poljoprivrednih i prehrambrenih, i farmaceutskih proizvoda, turističkih i građevinskih usluga, usluga u oblasti zdravstva i zdravstvene zaštite stanovništva, bankarske usluge, kao i nastavak pregovora o vraćanju kubanskog duga Srbiji. Ministar Raul de la Nues naglasio je da su Kubi potrebni projekti za izgradnju stanova koji bi mogli da odole udarima uragana i izrazio želju da srpski projektanti uzmu učešća u tim projektima.

Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine u izjavi za Danas ukazuje na problem udaljenosti novog tržišta i postavlja pitanje ekonomske opravdanosti tog izvoza. „ Transport do te karipske zemlje je značajna izvozna stavka, što nameće i pitanje cene proizvoda koja bi trebalo da bude konkuretna sličnim proizvodima na tom tržištu. Ali, ako je reč o izvozu industrijskih prehrambenih proizvoda, onda planiranje izvoznih poslova treba podržati. Ne znam precizno o kojim je proizvodima reč, ali je činjenica da Srbija raspolaže viškom jestivog ulja i da je izvoz jedno od rešenja za tu vrstu tržnog viška“, kaže Bugarin.

Treba, takođe, podsetiti da iako se o tome nerado govori Kuba srpskim, odnosno jugoslovenskim preduzećima duguje oko 100 miliona dolara. Dug je nastao 80 – tih godina prošlog veka, u vreme bivše SFRJ i teško da je naplativ jer Kuba ne raspolaže potrebnim sredstvima za izmirenje obaveza.

Nemoguća misija

Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište smatra da ideja o izvozu na Kubu ili neke druge, udaljene destinacije predstavlja „nemoguću misiju“.

– Ali u ovom slučaju nisu samo troškovi transporta problem nego i slaba platežna moć Kubanaca, koji sa platama, ako su zaposleni, jedva preživljavaju. Zaista ne mogu da verujem da neko planira takve poslove i ulaganja u izvozne podsticaje, ako zna da je reč o tržištu skromnih mogućnosti koje se po veličini može meriti sa Beogradom. Ipak, ne treba uskraćivati želju privatnih firmi da sarađuju sa Kubom – neka izvoze proizvode koje hoće, ali ne o trošku poreskih obveznika – izjavio je za Danas Stevanović, uz napomenu da možda treba očekivati najavu izvoza šećera.

Komentarišući spoljnotrgovinske odnose Srbije i Kube Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja kaže da je robna razmena i dalje na niskom nivou i da kad je reč o izvozu iz Srbije, nema pomaka – vrednost izvoza je nula .

– Privredna delegacija koja je lane posetila Kubu, najavljivala je velike poslove za naše kompanije. Bilo je i uzvratnih poseta – sa predstavnicima kubanskih delegacija koji su dolazili u Srbiju razgovarano je o nekim, navodno, značajnijim poslovima. Međutim, efekti tih razgovora izostali su. Izvoza u Kubu i dalje nema, pa se postavlja pitanje da li u razgovore sa kubanskim zvaničnicima predstavnici Srbije ulaze sa već pripremljenom strategijom, bar na srednji rok. Statistički podaci govore da je u 2007. godini na uvoz robe sa Kube potrošeno 360.000 dolara, dok je ove godine (u prvih šest meseci) vrednost uvoza dostigla 374.000 dolara. Samo na uvoz cigara i cigarilosa potrošeno je 223.000 dolara, a na sok od grejpfruta 39.000 dolara.Devize su izdvajane i za uvoz proizvoda od drveta na koje je potrošeno 36.000 dolara. Na spisku uvozne robe našli su se još i lekovi, rakovi, škampi – rekao je Đogović.

Kad je reč o dugu iz 80 – tih godina prošlog veka Đogović ocenjuje da bi država mogla da strateški stavi u funkciju lobiranja za našu privredu u području u kome Kuba ima uticaj. „ Taj dug se ignoriše, a zauzvrat se nude neki drugi, manje izvesni poslovi, kojih bar za sada nema. Država bi trebalo da bude strateg – preduzetnik, odnosno da ima viziju budućeg razvoja zemlje, da zna koji sektori su strateški i sa kojima može da bude konkuretna u svetskoj tržišnoj utakmici“ ističe Đogović.

Prema podacima Privredne komore Srbije trgovinska razmena između Srbije i Kube znatno zaostaje za realnim mogućnostima. Za šest meseci ove godinenajviše novca (oko 400.000 dolara) potrošeno je na uvoz cigareta, ruma, insekticida, kokosovog oraha i nekih sirovina za farmaceutsku industriju, dok je u ovu karipsku zemlju najviše izvezeno piva, hard diskova i akumulatora. Stručnjaci procenjuju da bi listu proizvoda trebalo proširiti lekovima, medicinskom opremom, crnim cigaretama, sokovima od tropskog voća, dok bi iz Srbije na tržište Kube trebalo izvoziti žitarice, konditorske proizvode i hemijske proizvode.

Agrobanka spremna da kreditira izvoznike

– Agrobanka je uvek spremna da kreditira svoje koji se bave agrarnom proizvodnjom i naša kreditna politika uklapa se u najavljeni program izvoza poljoprivredno – prehrambenih proizvoda na Kubu i to je drugo pitanje. Procenjujemo da je reč o važnom poslu koji bi trebalo da se, kako izvoznicima tako i Agrobanci isplati. Ali, i država bi mogla, ako je zaista zainteresovana za izvoz proizvoda na Kubu, da se pojavi sa subvencijama za izvoznike. Na drugoj strani bi i Kuba, kao kupac, mogla da ponudi neke pogodnosti svojim uvoznicima. Upravo zbog tih novih planova Agrobanka je uspostavila bankarske odnose sa Banka nasionale de Kuba i spremni smo za saradnju sa tom, inače komercijalnom bankom – izjavio je za Danas Rajko Majstorović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Agrobanke.