PKB bi u državnom vlasništvu propao

Stručnjaci su uglavnom rezervisani u oceni da li je prodaja najveće poljoprivredne korporacije nužna ili je samo udovoljavanje željama međunarodnih savetnika. Većina se slaže da država ne može dalje da razvija taj sistem ali podsećaju i na negativna iskustva iz prethodnih privatizacija. Ipak, profesor Više poslovne škole u Valjevu i bivši državni sekretar u Ministarstvu trgovine Dragovan Milićević, kaže za Danas da taj poslednji argument ne bi trebalo da bude važan, jer je bilo uspešnih i neuspešnih prodaja preduzeća i podseća da sve ipak zavisi od toga kakve uslove država uspostavi sa kupcem.

– Teško je decidno se opredeliti za ili protiv jer je model koji će država oglasiti za PKB još uvek totalna nepoznanica. Nije jasno da li će se na tržištu naći firma u celini ili po profitnim jedinicama. Takođe, to je jedini veliki sistem iz perioda socijalizma koji je opstao, pa iako je značajno smanjen u odnosu na svoj zlatni period, jer su najprofitabilniji delovi, poput Imleka, na primer još ranije otuđeni, ipak ne vidim koja bi od velikih domaćih kompanija iz agrobiznisa ušla u tu kupovinu, tim pre što je njihov koncept proizvodnje drugačiji – kaže Milićević.

On objašnjava da u preostaloj strukturi stočarske i ratarske proizvodnje, PKB nema konkurentsku prednost u odnosu na druge domaće sisteme i da bi sadašnji koncept rada u državnoj svojini teško opstao.

– Prošlo je vreme starog načina upravljanja, to više ne funkcioniše tim pre što u toj delatnosti nema monopola. To nije ni struja ni rudnik, već je reč o kompaniji koja se na tržištu pod jednakim uslovima nalazi zajedno sa drugim velikim proizvođačima, privatnim firmama koje investiraju i unapređuju svoje sisteme. Ne opstaje ni teza da je to jedan od glavnih snabdevača Beograda, jer se promenio i koncept trgovine. Korporacija više nema onako raznoliku paletu proizvoda kao nekada, niti je više tu Pekabeta preko koje je plasirala svoju robu i sada je kao i drugi proizvođači, upućena na trgovinske lance – ističe Milićević.

Prema njegovim rečima, PKB i ako se privatizuje ima perspektivu ukoliko država izabere pravi model. Naglašava da je tu moguće javno-privatno ili strateško partnerstvo, ali da je najvažnije da se kupcu ograniči mogućnost otuđenja imovine i da se prodaja uslovi ulaganjima.

I konsultant za strane investicije, Milan Kovačević ističe da je neracionalno ponuditi PKB kao jedinstven sistem, jer se on sastoji od više heterogenih delatnosti.

– Ne prodaje se samo poljoprivredno dobro, PKB ima i značajne površine građevinskog zemljišta, ima i glavnu, stočarsku proizvodnju ali i veliki deo pod ratarskim kulturama. Mi smo već imali grešaka u privatizaciji tako heterogenih sistema, kada je kupac iskoristio imovinu a ugasio delatnost. I ovde bi bilo to moglo da se desi sa građevinskim zemljištem, dok bi za sve druge delatnosti prodaja ispala štetna – kaže Kovačević.

Dodaje da bi bilo razumno da se PKB ponudi po celinama, posebno deo građevinskog zemljišta, posebno farma a posebno poljoprivredno zemljište odnosno ratarska proizvodnja.