PKB će sačuvati osnovnu delatnost

Dok vlast u Beogradu smatra da je reč o dobrom potezu, opozicija mu se kategorički suprotstavlja a stručna javnost tvrdi da bi privatizacija PKB-a bila čin uperen protiv interesa građana i države.

– Namena zemljišta Poljoprivredne korporacije Beograd neće biti menjana i ta firma neće izgubiti svoju osnovnu namenu – izjavio je juče zamenik gradonačelnika Beograda Andrija Mladenović u pauzi sednice Skupštine Beograda. Povod za preuzimanje PKB je bio da se zaštiti gradsko građevinsko zemljište što je bilo opravdano i to zemljište je sada zaštićeno, rekao je on i dodao da nema bojazni da će njegova namena biti menjana iz poljoprivrednog u građevinsko. On je rekao da smatra da je bitno da republička vlast nađe strateškog partnera da bi se došlo do kvalitetnog rešenja za PKB uz dodatne investicije samo u osnovnu delatnost te firme.

– Beograd kao jedinica lokalne samouprave nije dobio nadležnosti ni zakonom ni gradskim statutom da se bavi poljoprivrednom delatnošću i strateški partner je najbolje rešenje da bi PKB nastavio da radi i da se razvija – rekao je Mladenović. On je dodao da PKB sada nije u lošijem stanju nego kad je preuzet, a da su gradske vlasti uspele da firma funkcioniše uprkos nasleđenim dugovima.

Sa druge strane, šef odborničke grupe Demokratske stranke Balša Božović ocenio je da će PKB, kada pređe u vlasništvo Republike biti privatizovan i prodat po niskoj ceni i da će doživeti sudbinu PIK Bečeja. On je, pred sednicu gradske skupštine rekao da je Srpska napredna stranka uradila ono ono što nije svojevremeno uspelo Mlađanu Dinkiću. Božović je rekao da je Grad Beograd, kada je na njegovom čelu bila DS, sačuvala PKB tako da bude fabrike jeftine i zdrave hrane i da cena korporacije iz godine u godinu bude sve veća.

– Danas je PKB pred bankrotom, plate nisu onolike kolike su bile, mnogo je manji obim posla nego za vreme DS – rekao je Božović.

Privatizacioni savetnik Branko Pavlović kaže za Danas da odluka o prenosu vlasništva nad PKB-om sa Grada na Republiku podjednako predstavlja i kršenje zakona i gubitak i štetu za građane.

– Grad Beograd nema zakonska ovlaštenja da bez naknade bilo kom, e pa ni državi, ustupi imovinu kojom raspolaže. Predstavnici Skupštine grada nisu vlasnici gradske imovine, samim tim ni PKB-a. Vlasnici su građani Beograda. Stoga niko u Skupštini grada nema prava da tu imovinu otuđi jer nije njegova – objašnjava Pavlović.

Naš sagovornik ističe da iza odluke o prebacivanju vlasništva nad PKB-om stoji želja republičke Vlade da proda PKB.

– Premijer Vučić želi da privatizacija PKB-a bude pripisana Vladi kojoj je na čelu. A takva odluka je potpuno pogrešna. PKB ne sada, već nikada ne bi trebalo privatizovati. Svaka odgovorna država nikada ne bi ni pomislila da proda poljoprivredno zemljište – kaže Pavlović.
LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za Danas da odluka o prenosu vlasništva nad PKB-om sa Grada na Republiku ima smisla samo u slučaju da do privatizacije ne dođe.

– Privatizacija PKB-a bi bio apsolutno loš potez koji nikako ne treba povući. PKB je suviše važan resurs za građane i državu da bi se vlasništvo nad njim prepustilo privatnoj kompaniji. Čini mi se da je namera Vlade da ipak proda PKB. Time bi, kratkoročno gledano, kroz inkasiranje sume dobijene od prodaje bio postignut određeni efekat. Međutim gledano dugoročno, gubitak nastao prodajom PKB-a bi bio mnogo veći od trenutne dobiti – naglašava Savić.

Prema njegovim rečima u PKB-u se radi na izuzetno kvalitetan način kako se radilo i u periodu kada je to preduzeće bilo gigant. Vodi se računa o kvalitetu, ispravnosti i sigurnosti proizvoda. Zbog toga je hrana koju proizvodi PKB-a zdrava i ukusna. „Ne verujem da bi se tako visok nivo kontrole kvaliteta i ispravnosti proizvoda primenjivao i u slučaju da se PKB privatizuje“, tvrdi Savić.

Ključ je prerada

– PKB u vlasništvu države može da opstane samo ako bi ga predvodio profesionalni menadžment i ako bi se razvila prerađivačka industrija. Država ne bi trebalo da se meša u rukovođenje korporacijom to bi trebalo da rade stručnjaci koje bi postavila. Takođe, određeni stepen privatizacije bi bio prihvatljiv ali samo kroz angažovanje manjinskog partnera ili dokapitalizaciju ali nikako kroz većinsku prodaju. Ono bez čega PKB nikako ne može da napreduje, je prerađivački sektor koji sada nema. Potrebno je pored primarne proizvodnje, stočarstva i ratarstva, razviti unutar PKB-a i prerađivačku industriju koju je nekada imao, što bi mu omogućilo razvoj i daleko bolje poslovanje – kaže Ljubodrag Savić.