PKS: U prethodne dve nedelje na posao vraćeno 35.000 radnika

„U toku ove krize imali smo 1.500 kompanija koje su potpuno ili delimično prekinule svoj rad, sa oko 100.000 radnika, pre svega u prerađivačkoj industriji“, naveo je Vesović na onlajn konferenciji „Ekonomija Srbije, dan posle“ .

On je ocenio i da Srbiju krajem 2020. godine očekuje povećanje privrednih aktivnosti, a da bi 2021. godina mogla da bude godina velikog privrednog rasta.

„Problem celokupne privrede jeste ova nepredvidivost da li ćemo ili ne imati drugi talas pandemije i to je ono što privredu najviše plaši, ukoliko ga ne bude bilo globalne ocene su da ćemo se u roku mesec, mesec i po dana polako vratiti na aktivnosti od pre“, kazao je Vesović.

Prema njegovim rečima ne sme se stati sa merama državne pomoći privredi i da one treba da budu sektorske, usmerene prema putničkom saobraćaju, ugostiteljstvu i turizmu kao najugroženijima.

Potpredsednik Narodne skupštine Srbije Vladimir Marinković istakao je da je najveći interes Srbije da se ekonomski i zdravsteno oporave zemlje EU i SAD, od kojih Srbija i zemlje Zapadnog Balkana najviše ekonmski zavise u trgovinskoj razmeni.

„Zajedno sa Vladom i biznis zajednicom u narednom periodu radimo na tome da zadržimo nivo investicija koje već imamo, da veliki strani investitori ostanu u Srbiji i da im pomognemo da održe svoj nivo proizvodnje“, objasnio je Marinković.

On je naveo i da je potrebno dati signal svim potencijalnim novim investitorima da je Srbija zemlja u koju vredi ulagati i koja može da odgovori na sve izazove.

Šef kancelarije Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan Dubravka Negre istakla je da je paket ukupne pomoći koje je ta banka odobrila iznosi 5,2 milijarde evra i da će značajan iznos sredstava biti usmeren na ovaj region.

„Pričamo o više stotina miliona evra novih sredstava, koja će se usmeriti, pre svega na mala i srednja preduzeća, dakle na preduzetnike, a dobar deo će biti odvojen na infrastrukturu, pre svega na zdravstvenu strukturu“, kazala je Negre.

Izvršna direktorka Nacionalne alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Violeta Jovanović rekla je da je neophodno da se uđe u aktivniji dijalog sa privredom, da bi oni na koje se odnose mere koje država donosi bili na vreme konsultovani i da bi mere bile adekvatne potrebama.