Novi plan rasta za Zapadni Balkan: Besplatni ručak ili pare za koje Srbija treba da ispuni uslove?

Kako bi dobile finansijsku podršku u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, države treba da sprovedu reforme koje će građanima obezbediti bolje uslove života, a Srbija u odnosu na region ima i zadatak više, koji se tiče normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Iako bi šest milijardi evra, koliko EU planira da obezbedi za Zapadni Balkan u periodu između 2024. i 2027. godine trebalo da „pogura“ privredni rast zemalja, glavni cilj ipak je političke prirode, i odnosi se na podsticanje država da se usklade sa zakonima, vrednostima, politikama i praksama EU, da bi u budućnosti postale njene članice.

Sa druge strane, ekonomski cilj ovih sredstava je integracija u jedinstveno evropsko tržište (slobodno kretanje robe), integracija i dekarbonizacija energetskih tržišta, pristup jedinstvenom području plaćanja u evrima, slobodno kretanje usluga i radnika i drugo.

Od ove sume, dve milijarde evra biće izdvojeno kroz grantove, a preostalih četiri milijarde evra kroz zajmove sa povoljnijim kamatama.

Stoga se postavlja pitanje u kojoj meri finansije koje će pristići iz Evropske unije imaju moć da našu zemlju približe EU, kao i da li je Srbija kadra da ispuni preduslove za njihov priliv.

Ekonomista Libeka Mihailo Gajić kaže za naš list da je Plan finansijski instrument Evropske unije čiji je cilj da ubrza ekonomski rast na Balkanu, i da taj prostor više približi Evropi povezivanjem zemalja unutar regiona, ali i celog regiona sa EU.

Ipak, mišljenja je da ne treba preterano očekivati od njegovih efekata, posebno ako se ima u vidu da Evropska unija već godinama ima slične projekte kroz Evropsku banku za obnovu i razvoj, koja takođe ulaže u infrastrukturne projekte po niskim kamatama.

On pojašnjava da se ovaj Plan ipak razlikuje od prethodnih po tome što novac ne prolazi kroz postojeće mehanizme kao IPA ili IBRD, već se izdvaja direktno iz budžeta Evropske unije. Takođe, novitet je i to da, ako preduslovi za podršku nisu ispunjeni, EU može odlučiti da obustavi oslobađanje sredstava.

„Novac je namenjen prvenstveno izgradnji infrastrukture u regionu. Takođe, najavljeno je da će sredstva iz ovog fonda moći da se blokiraju ukoliko države kandidati ne budu poštovale određene minimalne standarde koji se tiču slobode medija, demokratije, vladavine prava… IPA koja je do sada bila glavni instrument EU i EBRD nisu imali takve mogućnosti uslovljavanja. Ukoliko se ispune tehnički kapaciteti, ti projekti bi prolazili, i nije sledila provera političkih kriterijuma, kao što će sada biti slučaj“, kaže Gajić.

Naš sagovornik ističe da nikako ne treba zaboraviti činjenicu da novac koji je predviđen nije besplatna pomoć ili donacija, već da najveći deo čine krediti koji se moraju vratiti.

„To nisu neke velike besplatne pare koje padaju sa neba. Krediti su povoljni, jer će kamatna stopa biti niža od one po kojoj se Srbija zadužuje na slobodnom finansijskom tržištu, a dobro je i što će oni biti upareni sa već postojećim infrastrukturnim prioritetima država. Drugim rečima, Srbija planira da izgradi brzu prugu od Beograda do Niša, a to je moguće delimično finansirati i kroz ovakav finansijski instrument. Ne postoji uslovljavanje u smislu da EU daje novac samo za nešto što nam možda ne treba, već postoji koordinacija i usaglašavanje toga šta su zajednički prioriteti“, objašnjava ovaj ekonomista.

Sa druge strane, govoreći o uslovima za prikupljanje novca, Gajić podvlači da još uvek nije jasno definisano koje tehničke osnove zemlja treba da ispoštuje da bi dobila pare, već postoje samo široke političke poruke o važnosti slobode medija, institucionalnih kapaciteta i drugo.

„Šta će to zaista značiti u praksi, da li su to izveštaji Fridom hausa o slobodi medija, ili koji tačno dokumenti će se gledati, ostaje da se tek usaglasi“, kaže on.

Naposletku, ovaj ekonomista poručuje da, iako bi Plan bio pozitivan korak u smislu izgradnje neophodne infrastrukture kod nas i u regionu, od njega ne treba previše očekivati.

„Zbog političkih problema u poslednje tri decenije zemlje regiona nisu preterano investirale u razvoj infrastrukture, pa je u tom domenu ovaj plan značajan. Dobra infrastruktura privlači i privatne investicije, što zapravo ubrzava stopu ekonomskog rasta i otklanja uska infrastrukturna grla koja usporavaju ili onemogućavaju investiranje. Ipak, ne treba se previše nadati, jer je suma koja se izdvaja prilično mala. Šest milijardi deli se na ceo region koji ima BDP preko 100 milijardi evra zajedno. Takođe, to se raspoređuje na nekoliko godina, pa ne može biti značajniji faktor u celoj priči. Pojedinačni projekti koji bi se na taj način finansirali, kao što je brza pruga, sigurno bi bili značajni. Ali izvan toga, ne vidim potencijal da osetno promeni celu sliku“, zaključuje Gajić.

Plan rasta za Zapadni Balkan – svaka vlada dobija novac na šest meseci zavisno od reformihttps://t.co/12pS8oGimK

— Danas (@OnlineDanas) November 9, 2023

Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj inovacija saglasan je sa Gajićem da su uslovi za finansiranje pre političke, nego ekonomske prirode, posebno u smislu da je potrebno ispuniti i ubrzati pregovore ka pristupu Evropskoj uniji.

„Ovu vrstu aranžmana ne treba mešati sa nekadašnjim aranžmanima koje smo imali sa MMF-om, kada se zahteva da se ispuni reforma određenog javnog preduzeća, smanji javni dug i slično. Drugim rečima, plan nije vezan za jasne ekonomske parametre, već za usklađivanje sa politikama i pravcem kretanja ka Evropskoj uniji“, kaže Jevtović.

Sa druge strane, Vučić kaže da će reforme i sredstva za njihovo sprovođenje značiti „dramatičan skok“ za Srbiju u pogledu plata, penzija i životnog standarda.

Ali naš sagovornik mišljenja je da, kada je reč o ekonomskim kretanjima u naredne tri godine, rastu plata, penzija i životnog standarda, ovaj instrument neće biti dominantan faktor, već će najveći uticaj imati geopolitička kretanja.

„Ona će formirati cene energenata i druge odnose i lance kreiranja vrednosti u ekonomiji. Na standard će uticati i kretanje inflacije i kamatne stope u svetu, a samim tim i kod nas. A osim toga i privredna delatnost u Srbiji uz uticaj Ekspa. Tek posle svega toga možemo navesti Plan rasta i povlačenje sredstava koja su kroz njega namenjene za nas i region“, pojašnjava on.

Podsećamo, isplate u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan biće dva puta godišnje, pod uslovom da zemlje ispune kvalitativne i kvantitativne korake koji su već navedeni u Reformskim agendama predatim EU.